{"id":6626,"date":"2024-09-22T16:03:11","date_gmt":"2024-09-22T14:03:11","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=6626"},"modified":"2024-09-23T08:36:12","modified_gmt":"2024-09-23T06:36:12","slug":"milena-jancuric-dzez-flautiskinja-da-ne-pravim-svoju-muziku-ne-znam-sta-bih-svirala","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/en_US\/2024\/09\/22\/milena-jancuric-dzez-flautiskinja-da-ne-pravim-svoju-muziku-ne-znam-sta-bih-svirala\/","title":{"rendered":"Milena Jan\u010duri\u0107 d\u017eez flautiskinja: Moja muzika je neodvojiv deo mene i ne mogu da se sakrijam iza nje"},"content":{"rendered":"

INTERVJU<\/em>: Ivana Ni\u0107iforovi\u0107<\/p>\n

„Ne pravim razliku izme\u0111u muzi\u010dara, ali ako ve\u0107 mogu da biram, onda biram ljude s kojima se najvi\u0161e ose\u0107am kao \u2013 ja. Jako mi je bitno da radim s dobrim ljudima. To me prosto pokre\u0107e“.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Kada razmi\u0161ljamo o muzici i o velikim muzi\u010darima verovatno \u0107e nam prvo pasti na pamet imena \u010duvenih pijanista, violinista, gitarista, saksofonista i truba\u010da ako je re\u010d o d\u017eezu. Flautisti su uglavnom u drugom planu, me\u0111utim onog momenta kada zauzmu svoju poziciju postaju nezamenjivi. Mo\u017eemo li zamisliti neke od najve\u0107ih kompozicija klasi\u010dne ili rok muzike bez op\u010dinjavaju\u0107eg zvuka flaute? Prelid za popodne jednog fauna <\/em>Kloda Debisija, ili omiljenu obradu ljubitelja progresivnog roka \u2013 Boure\u00e9 <\/em>Jana Andersona (D\u017eetro Tal), ali i melanholiju Reja Tomasa (Moody Blues) u Nights in white satin<\/em>, popularnom stiskavcu sedamdesetih (tako bar ka\u017eu na\u0161i roditelji ro\u0111eni 50-ih godina 20. veka). Primera je mnogo, a \u010dak ni doma\u0107a scena nije zaostajala za tada\u0161njim trendovima, setimo se samo grupa Drugi na\u010din (Branko Po\u017egajec je svirao flautu, kao i Ismet Kurtovi\u0107 ) i Time (flautista Brane Lambert \u017divkovi\u0107). Jedan od najpriznatijih flautista dana\u0161njice je Ser D\u017eejms Galvej. Muzi\u010dar koji je, nakon \u0161to je bio vode\u0107i flautista u orkestru Berlinske filharmonije sredinom sedamdesetih, pod vo\u0111stvom slavnog Herberta fon Karajana, hrabro re\u0161io da zapo\u010dne solo karijeru \u0161to \u0107e mu kasnije doneti saradnju sa brojnim muzi\u010darima najrazli\u010ditijih \u017eanrova (Hauard \u0160or \u201cGospodar prstenova\u201d, grupa The Chieftans, Rod\u017eer Voters, samo su neki od mnogih).<\/p>\n

\"\"
Foto: Danilo Mijatovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Ovaj kratki presek je tu da nas inspiri\u0161e da ponovo otkrijemo neke stare muzi\u010dare i kompozicije, ali i da se osvrnemo na sada\u0161njost i zapitamo se koji muzi\u010dari na doma\u0107em terenu prave zna\u010dajne interpretativne i kompozitorske iskorake. Milena Jan\u010duri\u0107 za sada je verovarno jedina flautiskinja na na\u0161oj sceni koja je ba\u0161 to u\u010dinila uploviv\u0161i u d\u017eez vode nakon klasi\u010dnog muzi\u010dkog obrazovanja. Ona to jednostavno i prirodno obja\u0161njava time \u0161to prosto voli da svira<\/em>. Re\u0161enost da ode na audiciju za \u010duveni Berkli i kako ka\u017ee u\u0161unja se da \u010duje ne\u0161to<\/em> u momentu kada je ovaj presti\u017eni muzi\u010dki koled\u017e iz Bostona dr\u017eao radionice u Srbiji, promenila joj je muzi\u010dki put nakon zavr\u0161ene novosadske muzi\u010dke akademije. Album \u201cShapes and stories<\/a>\u201d objavila je pre tri godine (A.MA Records, 2021), a danas svira sa raznim muzi\u010darima d\u017eez i alternativne scene. Milena nam, uz puno smeha i sa sjajem u o\u010dima, pri\u010da o muzici, inspiraciji, koncertima, ali i neodustajanju od snova kada su u pitanju profesionalni izbori i prijateljskim vezama koje te izbore \u010dine smislenim.<\/p>\n

ClassicAll: Poznato nam je da si se \u0161kolovala u Americi, me\u0111utim, kako je do\u0161lo do toga? Kako se pojavilo interesovanje za d\u017eez nakon klasi\u010dnog muzi\u010dkog obrazovanja?<\/strong><\/p>\n

MILENA JAN\u010cURI\u0106:<\/strong> Ceo \u017eivot volim da sviram. Me\u0111utim, kroz godine \u0161kolovanja imala sam \u0161ansu da zavolim razne muzi\u010dke pravce. I u srednjoj \u0161koli sam bila u prilici da se malo upoznam sa d\u017eezom, odnosno da po\u010dnem da sviram u nekoj \u0161kolskoj d\u017eez radionici, u bendu. I nisam ni\u0161ta znala, ni neke osnovne elemente, ali sam kao i\u0161la na to. I u\u010dila sam da sviram \u010cika Koriju ili Used to be a cha cha<\/em> D\u017eako Pastorijusa, \u0161to su kompleksna d\u017eez dela, ali \u2013 \u0161ta zna dete… \u010cak sam za svoj maturski koncert \u2013 posle onog oficijelnog dela \u2013 pozvala te momke iz benda sa d\u017eez radionice, da odsviramo dve kompozicije. Jako je bitna stavka \u0161to je moja profesorka flaute Aleksandra Horvat bila velika podr\u0161ka u svemu tome! Ali, ja sam oduvek \u017eelela da improvizujem. Nisam videla sebe kao muzi\u010dara u orkestru, svi znamo da je to prelep posao \u2013 fenomenalna simfonijska dela\u2026 Mislim, \u0161ta \u0107e\u0161 lep\u0161e. Me\u0111utim, namestile su se te kockice tako da sam ja zapravo spoznala \u0161ta je ono \u0161to ja volim, dobila \u0161ansu da radim na tome i jo\u0161 uvek radim na tome. U Americi su mi se u stvari najvi\u0161e otvorila vrata, i ne samo to, nego su me podr\u017eali da ba\u0161 na\u0111em to \u0161to treba da radim.<\/p>\n

Koja osoba je u najve\u0107oj meri uticala na tebe, bila neka vrsta mentora?<\/strong><\/p>\n

Tamo je atmosfera bila takva da te je jednostavno hranilo da se bavi\u0161 sobom, da se bavi\u0161 onim \u0161to ti ho\u0107e\u0161, na svakom \u0107o\u0161ku. Bukvalno, ti si tamo upakovan u tu atmosferu, svi to rade pa ho\u0107e\u0161 i ti. Ali moj profesor flaute, koji je na\u017ealost preminuo, Met Maruljo \u2013 u tom momentu je bio dekan Performance <\/em>departmenta na Berkliju, fenomenalan d\u017eez flautista i \u010dovek s puno iskustva \u2013 me je prepoznao. Umeo je da me dobro posavetuje i video je kojim bi pravcem ja najbolje mogla da izrazim sebe. Od njega sam nau\u010dila gomilu stvari, a pre svega me je podr\u017eao da na\u0111em svoj sopstveni izraz, da imitacijom nekog drugog ne\u0107u ni\u0161ta dobiti.<\/p>\n

To osim publike prepoznaju i ozbiljni poznavaoci d\u017eeza, konkretno na jednom koncertu te je primetio d\u017eez novinar Voja Panti\u0107 rekav\u0161i da si preokrenula tok svirke kada si se pojavila. Da li se se\u0107a\u0161 o kom koncertu je re\u010d? <\/strong><\/p>\n

\"\"
Svet oblikovan flautom. Foto: Danilo Mijatovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Apsolutno se se\u0107am! Moj divni prijatelj iz Izraela kojeg sam upoznala u Americi, Eud Etun, je bio na turneji sa svojim triom, sa fenomenalnim pijanistom Danielom \u0160varcvaldom i bubnjarom Natanom Blanketom, i imali su zakazan koncert u Beogradu u \u010cekaonici, koja se u tom momentu nalazi u Bitef Soul Society. I pitao me da mu gostujem na koncertu na \u0161ta sam ja drage volje pristala. Poslao mi je note za dve njegove kompozicije, tre\u0107a je bila Body and Soul<\/em>. Oni su svirali tri kratka seta, a ja sam nastupila na poslednjoj pesmi svakog seta. I se\u0107am se te dobre konekcije. Voja Panti\u0107 je bio na tom koncertu i bio je odu\u0161evljen celim triom.<\/p>\n

Saradnja sa Eudom se nastavila i rezultirala jednim spontanim albumom?<\/strong><\/p>\n

Tako je. Eud je ponovo do\u0161ao u Beograd u duetu sa japanskom pijanistkinjom Harukom Jabuno, i opet me zvao da sviram sa njima. Tako nam je bilo dobro da smo sutradan oti\u0161li u Novi Sad \u2013 Kulturni centar nam je iza\u0161ao u susret \u2013 i snimili album potpuno improvizovane muzike. Zove se Collage of Moments<\/em><\/a>. Moj brat, Milan Jan\u010duri\u0107, nas je snimio i producirao taj album. Me\u0111utim, svetlo u toj prostoriji je jako zujalo, pa smo morali da ga ugasimo i nismo mogli da vidimo note\u2026Tako da smo odlu\u010dili da odsviramo nekoliko kompozicija u free impro<\/em> stilu. Sve je nekako malo ambijentalno, zaista jako intimna muzika. I toliko nam je bilo lepo da su me sutradan pozvali da idem s njima na koncert u Ljubljanu. Pa sam sela na voz do Ljubljane, pa onda do Be\u010da, pa do Budimpe\u0161te I do Krakova na kraju.<\/p>\n

Jedan od sastava u kom trenutno svira\u0161 je Vega nova kvartet, izvodite brazilsku muziku?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Brazil u Beogradu: kvartet Vega nova<\/figcaption><\/figure>\n

Da, to je jedan mlad sastav, nemamo jo\u0161 godinu dana. Gitarista Branko Triji\u0107, jo\u0161 jedan divan gitarista \u00a0Aleksandar \u0110or\u0111evi\u0107 i ja po\u010deli smo da sviramo jednom nedeljno u jednom veganskom restoranu Vikasha Lounge. Sambu<\/em>, bossa novu<\/em>, ali i \u0161oro<\/em> ili \u0161orinjo<\/em>. Ima tu dosta i flautskih deonica, a ja se naravno lo\u017eim na sve to. Branko je potom krenuo da svira i mandolinu. A u jednom momentu pridri\u017eio nam se Aleksandar Radoji\u010di\u0107 poznat kao \u0160ojka, koji je doneo pandeiro, odnosno brazilski hand percussion<\/em>, tako da je od trija nastao kvartet. \u0160ojka tako\u0111e ima divan glas i voli da peva. A Branko, po\u0161to je tako svestran muzi\u010dar, doneo je raznorazne instrumente \u2013 ukulele, mandolinu, \u0111embe\u2026 Tako da se i on pridru\u017eio tom perkusivnom zvuku. Po\u010detkom leta ove godine, planirali smo jo\u0161 jednu malo ve\u0107u svirku i za tu priliku smo pozvali na\u0161eg divnog prijatelja Saleta Ignjatovi\u0107a, koji je ina\u010de vrhunski perkusionista. Imao je grupu Sambansa u Novom Sadu, to je bukvalno orkestar brazilskih perkusija. Kada Sale svira s nama onda smo kvintet. A po\u0161to nam je mati\u010dna ku\u0107a bio veganski restoran, onda smo razmisljali da nismo bossa nova, nego smo Vega nova.<\/p>\n

Koliko ima\u0161 prilike da svira\u0161 na festivalima u Srbiji sa razli\u010ditim sastavima, kakva je situacija kada je u pitanju d\u017eez scena? \u00a0<\/strong><\/p>\n

Imam sre\u0107u da sviram na raznim doga\u0111ajima, i u Srbiji i po regionu. Poslednji koncert smo imali na divnom festivalu u Aran\u0111elovcu Mermer i zvuci<\/em>, u prelepom parku Bukovi\u010dke banje. Ve\u0107 godinama nastupam na Green Town jazz<\/em> festivalu u Somboru i tamo se zaista ose\u0107am kao kod ku\u0107e. Sombor je ponosan na svoju kulturnu tradiciju i ta\u010dno vidi\u0161 da je ta publika tu sa u\u017eivanjem, da jednostavno po\u0161tuju umetnike, a i umetnici publiku. Ima ta neka me\u0111usobna razmena energije\u2026 Sli\u010dno je bilo i u Aran\u0111elovcu. Mislim da su ljudi \u017eeljni dobre muzike, a kada mi uspemo da uradimo ono smo hteli i na \u010demu smo radili, onda to bude pun pogodak.<\/p>\n

A kakva je situacija u Beogradu? Da li postoji nekad vrsta treme ili malo druga\u010dijeg odnosa prema publici?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Mermer i zvuci bossa nove<\/figcaption><\/figure>\n

Ne pravim razliku izme\u0111u nastupa. Jednostavno, volim da sviram. Vollim da nastupam, volim da stvaram, prosto volim muziku, volim da sam u tome. I to je ne\u0161to \u0161to mene zaista pokre\u0107e i najiskrenije to mislim i ose\u0107am. \u00a0Volim najpre da doprem do sebe, da se konektujem sa sobom, ali i sa muzi\u010darima sa kojima sviram, jer mi stvaramo zajedno. Ta konekcija se mo\u017eda ne desi uvek od prvog tona, mo\u017eda treba da pro\u0111e jedna pesma da se i mi oslobodimo i pove\u017eemo, a to se desi samo ako se dobro slu\u0161amo i ako pazimo jedni na druge. Nama je onda odli\u010dno na sceni. I onda se ta energija prenese i na publiku. Nema manjih ili ve\u0107ih bina, nema manje ili ve\u0107e publike.<\/p>\n

Da li je izazovno, da ne ka\u017eem te\u0161ko, danas praviti autorsku muziku, biti originalan u onome \u0161to stvara\u0161? <\/strong><\/p>\n

Da ne pravim svoju muziku, ne znam \u0161ta bih svirala. Moja muzika je neodvojiv deo mene. Takva mi je i frizura, tako i pri\u010dam s ljudima, tako i sviram. I ne mogu da se sakrijam iza nje. Moj izraz mo\u017ee prepoznati u delima drugih autora kad me zovu da gostujem \u2013 na kraju to je moja boja \u201cglasa\u201d. Nekad je to izazov, jer dnevni \u017eivot donesi neke uspone i padove i ponekad je potrebna ta sloboda, ali i \u201cumni prostor\u201d da bih se zaista posvetila i da bi imala mnogo vi\u0161e samopouzdanja u ne\u0161to \u0161to \u0107u da na kraju napravim kao svoje autorsko delo.<\/p>\n

Koliko ti je va\u017eno da svira\u0161 sa bliskim ljudima? Mo\u017ee li ta konekcija da se ostvari i sa dobrim muzi\u010darima ako se ne poznajete?<\/strong><\/p>\n

Meni je to intiman \u010din. \u00a0Ne pravim razliku izme\u0111u muzi\u010dara, ali ako ve\u0107 mogu da biram, onda biram ljude s kojima se najvi\u0161e ose\u0107am kao \u2013 ja. \u041aoji mi dopu\u0161taju da budem sigurna u sebe, da mogu da uzletim gde god da me nosi inspiracija i da \u0107e oni da idu sa mnom. Svi su oni vrhunski muzi\u010dari, a ispred svega su predivni ljudi. Jako mi je bitno da radim s dobrim ljudima. To me prosto pokre\u0107e. Moja muzika nikad nisam ja sama, uvek smo mi, koliko god da su mo\u017eda moje ideje ili neke skretnice. I ne pi\u0161em za instrumente, pi\u0161em za ljude, jer njihova kreacija i njihov odnos prema muzici mene tako\u0111e inspiri\u0161e i volim da se to sve zajedno skopi da bismo imali taj izraz kroz moja autorska dela.<\/p>\n

Aleksandar Dujin je jedan od njih, svirao je na tvom autorskom albumu Shapes and stories<\/em>, kao i tvoj brat, on je klarinetista?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Zvuci kao laki oblaci. Foto: Danilo Mijatovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Svira saksofon. klarinet i flautu. Ina\u010de je in\u017eenjer zvuka i producent. I da \u2013 ne mo\u017ee bez njega, ne dam. (smeh). Aleksandar Dujin svakako, ali Ervin Malina, Petar Radmilovi\u0107, na albumu se \u010duje jo\u0161 Aleksandra Denda, zajedno smo oti\u0161le u Ameriku, tako da me poznaje iz nekih mojih prvih poku\u0161aja komponovanja. Lazar Novkov, isto je jedan predivan muzi\u010dar iz Novog Sada s kojim sam dosta sara\u0111ivala, fenomenalan kompozitor i izvo\u0111a\u010d, sjajan muzi\u010dar u potpunosti, koji je tako\u0111e svirao na ovomu albumu na harmonici i melodici.<\/p>\n

Aleksandr Dujin je za mene jedna vrsta mentora, jer sam sara\u0111uju\u0107i s njim puno napredovala u svira\u010dkom i autorskom smislu. On je velika inspiracija, kao ljudsko bi\u0107e, i kao muzi\u010dar, a to je neodvojivo po meni. U poslednjih par godina smo snimili i izvodili Dujin poslednji album koji se zove Zvuci kao boje<\/em> sa peva\u010dicom Nevenom Reljin. Ta muzika je toliko divna i uzbudljiva da se svira, svima nam je prepuno srce da smo zajedno. Evo sad smo imali \u0161ansu da se ponovno vratimo na Kvarner i Istru.<\/p>\n

Gde ste sve nastupali po Istri?<\/strong><\/p>\n

Na nekoliko festivala, i ranije smo tu svirali sa fenomenalnim muzi\u010darima iz Rijeke i \u041aastava \u2013Ton\u010dijem Grabu\u0161i\u0107em, poznatim rije\u010dkim bubnjarom, tu je i Damjan Grbac, fenomenalan kontrabasista iz \u041aastava, pored Rijeke. Svirali smo na jednom predivnom festivalu Last Minute Jazz Festival,<\/em> u Balama. U pitanju je divan gradi\u0107 u kontinentalnom delu Istre, u kome je sve u kamenu, kao da si se vratio kroz vreme.<\/p>\n

To nije prvi put da svirate tamo?<\/strong><\/p>\n

Pre sedam godina sam prvi put bila na letovanju u Istri i slu\u010dajno zalutala u Bale na festival i pomislila sam tad \u2013 kako bih ja volela ovde nekad da sviram! I to se ostvarilo ve\u0107 slede\u0107e godine. \u00a0Svaki put kad se vratimo, nekako bude dobra energija. Tu je taj divan bend sa kojim svira\u0161, gledamo se sa sme\u0161kom… Desilo mi se da samo stojim i pomislim, ovo sam \u017eelela u \u017eivotu! Ovo je to. Ja znam da sam svoj san ispunila.<\/p>\n

Znamo te i kao \u010dlanicu \u00a0sastava Ana & The Changes, a sa Anom \u0106ur\u010din i Anom Protulipac svira\u0161 u triju \u2013 Tri lepe. Kako do\u017eivljava\u0161 tu vrstu interakcije i muzike i svirke, ipak donosi neku drugu energiju?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Tri lepe u Zagrebu: Milena, Ana \u0106ur\u010din i Ana Protulipac<\/figcaption><\/figure>\n

Da, obo\u017eavam da sviram sa Anom, i sa Anama. Muzika Ane \u0106ur\u010din je izuzetno kreativna, inteligentna, mo\u0107na, inspirativna…. Ono \u0161to je ona meni dozvolila jeste da ja budem ja u njenoj muzici. Tako da se moja svirka kroz njenu muziku naro\u010dito ne razlikuje \u2013 ja sam samo prilagodila svoj ton tako da podr\u017eim njenu muziku i divne tekstove koje pi\u0161e i peva. Ja sam odrasla i na nekom zvuku rock’n’rolla, iako je trio intimniji sastav, nas tri napravimo divnu konekciju i to se prenosi i na publiku.<\/p>\n

Ove godine ste nastupale i u Zagrebu u klubu Mo\u010dvara. Kakvi su utisci, reakcija publike?<\/strong><\/p>\n

Odli\u010dno. Jao, bo\u017ee, bilo nam jako lepo! Odli\u010dno smo svirale, a publika nas je divno primila. To je bio koncert iz dva \u010dina . U prvom je bio pijanista i peva\u010d Lovro Mirt. On je postavio atmosferu na koju smo se mi samo nadovezale i bilo je divno, upoznala sam neke fenomenalne ljude tamo, \u0161to je samo doprinelo tome da se mi dobro ose\u0107amo i da, jednostavno koncert bude super.<\/p>\n

Kada bi svojim \u0111acima flaute ili klincima koji ulaze u svet muzike, htela da pro\u0161iri\u0161<\/strong> vidike kao \u0161to su tebi, koje bi d\u017eez ili progresivne rock muzi\u010dare, flautiste, predlo\u017eila<\/strong>?<\/p>\n

Pa ja njima \u010desto pustim D\u017eetro Tal jer je to stvar op\u0161teg informisanja. Ako \u0107e\u0161 da svira\u0161 flautu, mora\u0161 da zna\u0161 za Jana Andersona. Naravno, Hubert Laws, Joe Farrell, Frank West. To je op\u0161ta literatura, a ako ho\u0107e\u0161 da zna\u0161 neki drugi zvuk, onda Hermeto Pascoal koja je Brazilac, Lea Freire, isto brazilska flautiskinja. Jako mi se svi\u0111a Nicole Mitchell, Magic Malik, Elena Pinderhughes je vrhunska flautiskinja\u2026 To su neki primeri koje kad \u010duje\u0161 ka\u017ee\u0161: wow.<\/p>\n

Negde sam pro\u010ditala da su tebe roditelji uspavljivali uz Ger\u0161vina, koju muziku ti pu\u0161ta\u0161 svom malom sinu?<\/strong><\/p>\n

On meni u poslednje vreme ka\u017ee: Mama ajde pevaj. Kad pitam \u0161ta da pevam, ka\u017ee Spavajmo sanjajmo<\/em>. Onda mu ja pevam Jednog zelenog dana<\/em>\u2026 U budnim momentima najvi\u0161e tra\u017ei Dina Dvornika, recimo Gibaj gibaj<\/em> (smeh). Samo da je \u017eivlje.<\/p>\n

A kada je u pitanju tvoje muzi\u010dko \u010dedo i preporuka za slu\u0161aoce, da li mo\u017ee\u0161 da izdvoji\u0161 ne\u0161to sa albuma?<\/strong><\/p>\n

To je celina. Zove se Shapes and stories<\/em> jer neke kompozicije imaju svoju pri\u010du, a tri kompozicije su po meni vezane kao svita, inspirisane raznim geometrijskim oblicima. Ali,, naravno mogu da izdvojim, ka\u017eem poslu\u0161ajte Purple Shoes Steps,\u00a0 Circle Lines, Steps and Curls, Blues Battle, Dark Eyes. <\/em>Sve one imaju ne\u0161to svoje, druga\u010dije su. Uglavnom se ljudima svi\u0111a najvi\u0161e Circle lines<\/em>, zato \u0161to je malo \u201cup tempo\u201d. Sad\u2026 Nije dug album, onako\u2026 Poslu\u0161ajte sve! (smeh)<\/p>\n