{"id":6332,"date":"2023-01-02T19:59:27","date_gmt":"2023-01-02T18:59:27","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=6332"},"modified":"2023-01-02T21:30:11","modified_gmt":"2023-01-02T20:30:11","slug":"daniel-kovac-o-knjizi-radio-dani-prostodusan-pogled-na-stvari-je-uvek-superioran-i-najcesce-tacan","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/en_US\/2023\/01\/02\/daniel-kovac-o-knjizi-radio-dani-prostodusan-pogled-na-stvari-je-uvek-superioran-i-najcesce-tacan\/","title":{"rendered":"Daniel Kova\u010d o knjizi Radio-dani: Prostodu\u0161an pogled na stvari je uvek superioran i naj\u010de\u0161\u0107e ta\u010dan"},"content":{"rendered":"

\u201eEmisije Ritam srca su bile prilika da gomila nas, omladine sa ulice, dobije mikrofon i javno govori, ali ne samo to. Dobili smo i priliku da pri\u010damo \u0161ta nam padne na pamet, da budemo nesta\u0161ni i eksperimenti\u0161emo. Danas se svi izra\u017eavamo na dru\u0161tvenim mre\u017eama, ali vidljivost toga ne dobacuje daleko\u201c<\/strong><\/p>\n

INTERVJU: <\/em>Ivana Ljubinkovi\u0107<\/p>\n

Nakon \u010detiri romana (Logika reke, pruge i otpada<\/em>, Carstvo<\/em>, Uzvodni Bluz<\/em>, Klara i leksikon minimalnog \u017eivota<\/em>) i dramskog teksta (Kraljevstvo Rit, 2021<\/em>), muzi\u010dar i pisac Daniel Kova\u010d donosi nam jo\u0161 jedno zanimljivo izdanje pod nazivom Radio-dani<\/em> (Knji\u017eevna radionica Ra\u0161i\u0107, 2022). U najnovijoj knjizi Kova\u010d je objedinio zapise svojih nekada\u0161njih priloga sa radija B92 i napravio svojevrstan dnevnik \"\"beogradskih de\u0161avanja u periodu od 1997. \u00a0do 2008. godine. \u201eU vreme kada su tekstovi za knjigu nastajali bio sam saradnik Lepog ritma srca i cele dane provodio na ulici. Se\u0107am se da sam tada verovao da sam ja li\u010dno, ja i niko drugi \u2013 sam Beograd. Imao sam emotivnu i organsku vezu sa tkivom grada, pratio sam kako di\u0161e, kako se menja, zapa\u017eao detalje, svirao gitaru u najboljem bendu koji se pojavio na sceni <\/em>(Jarboli, prim.aut). To je veli\u010danstveno ose\u0107anje. Istovremeno, imao sam i neophodnu ironijsku distancu prema svemu tome. U tim rasponima se kre\u0107e sadr\u017eaj tekstova u Radio-danima\u201c. <\/em><\/p>\n

U Radio-danima ne\u0107emo \u010ditati o konkretnim politi\u010dkim doga\u0111ajima \u2013 podrazumeva se da \u010ditalac ima osnovna znanja o dru\u0161tvenom kontekstu pomenutih godina \u2013 ali \u0107emo dobiti uvid u to kako su oaze alternativne kulture, rokenrola i kreativnog bunta odr\u017eavali puls grada. Primera radi, sloboda radijskog izra\u017eavanja ogledala se u kritikama kulturnih doga\u0111aja \u201ebez biranih re\u010di\u201c ili recimo emitovanjem pesme Minimum wage<\/em> grupe They must be giants, 11 puta zaredom!<\/p>\n

Povodom objavljivanja ovog zanimljivog dokumenta o duhu jednog vremena, prisetili smo se sa Danielom Kova\u010dem dobre atmosfere Lepog ritma srca \u2013 te \u201einovativne, radiofonski sasvim nesuptane i neodoljivo haoti\u010dne emisije kola\u017enog i eksperimentalnog tipa\u201c \u2013 kao i malih ljudi iz radija. Saboraca iz \u201evedrih, uspelih i besmislenih pohoda\u201c, kako ih autor danas vidi.<\/p>\n

\u201eCLASSICALL\u201c: Kakva su ti se\u0107anja navirala dok si prikupljao svoje tekstove, ceduljice, zapise za knjigu? Kako sa ove distance do\u017eivljva\u0161 taj period od druge polovine devedesetih do 2008. godine?<\/strong><\/p>\n

DANIEL KOVA\u010c:<\/strong> Morao sam prvo da prona\u0111em, a zatim i da se suo\u010dim sa sa\u010duvanim materijalom. Naravno, dosta toga se izgubilo, ali ostalo je ipak dovoljno za knjigu. Utisak je da je to neki pro\u0161li \u017eivot sa kojim vi\u0161e ne mogu da se pove\u017eem. Mo\u017eda zbog toga \u0161to se stalno bavim ne\u010dim novim, nisam pateti\u010dno vezan za pro\u0161le dogodov\u0161tine i \u201eslavne\u201c dane. Knjiga je, dakle, dokument o kulturi koja je izumrla. Danas takav pogled na pojave i svakodnevicu ne postoje u javnom prostoru. Pa opet, radi se o sasvim dobrom materijalu za arheologiju \u017eivota u gradu.<\/p>\n

Prvi radio-dan je opis no\u0107ne \u0161etnje tokom protesta \u201997.\u00a0 Kako sad gleda\u0161 na tu \u201eenergiju koraka koji su zga\u017eeni u saobra\u0107aju\u201c, kako ka\u017eete u pesmi Revolucija<\/em>? <\/strong><\/p>\n

\"\"
Danel Kova\u010d Foto: Vladimir Opsenica<\/figcaption><\/figure>\n

Kao saradnik Radija B92, vi\u0161e puta sam sa motorolom u kaputu izve\u0161tavao sa protesta. Isto tako, kao student, bio sam relativno blizu de\u0161avanja u studentskom protestu. Meni se dopadalo to \u0161to se sve de\u0161avalo na ulici, \u0161to je dugo trajalo, a imalo je i nekakvog rezultata. Danas su to istorijski doga\u0111aji, kao kada smo u detinjstvu u\u010dili o demostracijama u Beogradu uo\u010di Drugog svetskog rata. Energija je, uop\u0161teno gledaju\u0107i, zga\u017eena, stvari se su\u0161tinski nisu promenile, ali mislim da dru\u0161tvima uvek sleduje ta\u010dno onoliko koliko su i zaslu\u017eila, pa i malo manje od toga.<\/p>\n

Da li je ulica i danas inspirativna za pisanje ili\u00a0 \u201elepe i vredne stvari\u201c pronalazi\u0161 na nekim drugim mestima?<\/strong><\/p>\n

Kada sam zavr\u0161io fakultet i vratio se iz vojske, za mene je po\u010delo doba putovanja. Zbog svog in\u017eenjerskog posla, dosta sam putovao rade\u0107i. To je dovelo do razvijanja raznih ideja i pisanja mnogo tekstova nastalih, naj\u010de\u0161\u0107e, u ugostiteljskim objektima nakon radnog vremena. Tako sam napisao ve\u0107inu svojih romana \u2013 uve\u010de, sede\u0107i po restoranima i kafeima, olovkom u svesku. Ispada da mi prija da radim okru\u017een mno\u0161tvom. Volim galamu u kojoj sam fokusiran. Za vreme pandemije korona virusa bio sam izolovan dve godine, pa sam opet pone\u0161to uradio. Sre\u0107om, \u010dovek se prilago\u0111ava i menja. Mislim da je sada ponovo vreme da se vratim me\u0111u ljude, mada mi se pravac u kome se Beograd promenio nimalo ne dopada. Ne nalazim u njemu vi\u0161e ni\u0161ta inspirativno.<\/p>\n

Koliko je bilo spasonosno za mlade ljude tih godina to \u0161to im je pru\u017een prostor u medijima da se bave nekim druga\u010dijim pogledom na realnost, da se blesave, ali na kreativan i duhovit na\u010din? Spominje\u0161 grupu Klipane u pudingu kao va\u017ean deo toga.<\/strong><\/p>\n

Vrlo je, naravno, va\u017eno da svako ima svoj glas u javnom prostoru. Emisije Ritam srca su bile prilika da gomila nas, omladine sa ulice, dobije mikrofon i javno govori, ali ne samo to. Dobili smo i priliku da pri\u010damo \u0161ta nam padne na pamet, da budemo nesta\u0161ni i eksperimenti\u0161emo. Danas se svi izra\u017eavamo na dru\u0161tvenim mre\u017eama, ali vidljivost toga ne dobacuje daleko. Mediji su postali zatvoreniji i formatizovani, pa ni na njima nema mesta za neka iskliznu\u0107a van standarda. Sa tim se gubi i mogu\u0107nost da se dogodi ne\u0161to istinski novo i uzbudljivo, da se sve okrene naglava\u010dke. Na taj na\u010din, zavladala je dosada.<\/p>\n

Imao sam sre\u0107u da sam poznavao i bio hroni\u010dar Klipana u pudingu koji su stvarnost upravo okretali naglava\u010dke i svaku jalovu ozbiljnost ismejavali. Jako zanimljiv omladinski kru\u017eok, jedinstven u na\u0161oj kulturi. Od njih se dalo \u0161to\u0161ta nau\u010diti.<\/p>\n

Period emisije Lepi ritam srca opisuje\u0161 kao zlatno doba FM radija \u010dije je sidro i poglavica bio Sa\u0161a Markovi\u0107 Mikrob \u2013 vodi\u010d za sva de\u0161avanja u gradu. Da li bi podelio se\u0107anja na neki koncert, izlo\u017ebu ili gradski doga\u0111aj koji pamti\u0161 tih godina?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Sa bratom \u017doltom na izlo\u017ebi \u201eJo\u0161 povratka glupih slika\u201c<\/figcaption><\/figure>\n

Moram da potcrtam zna\u010daj Mikrobovog anga\u017emana. On je sve pratio i znao gde \u0107e se dogoditi dobri koncerti, \u017eurke, izlo\u017ebe. To je bilo doba pre interneta tako da se vrlo lako de\u0161avalo da propustite dobre stvari, jer naprosto niste ni \u010duli da su se dogodile. Zato je Mikrob podse\u0107ao i pozivao na njih preko radija. On je bio ono \u0161to su danas fejsbuk eventi. Ne treba da pominjem koliko mi je to obogatilo iskustvo i \u017eivot.<\/p>\n

Ako bih morao da izdvojim neki doga\u0111aj koji mi je ostao u naro\u010dito dobroj uspomeni, to je bila izlo\u017eba \u0160idijanke<\/em> Save \u0160umanovi\u0107a u Narodnom muzeju. Za vreme studija koristio sam kafeteriju Narodnog muzeja kao mesto za u\u010denje. Imali su jeftine kafu, \u010daj i sok, a tamo je retko ko dolazio. Imao sam kraljevsku privilegiju da satima budem sam sa \u0160umanovi\u0107evim platnima i fantasti\u010dno-plasti\u010dnim svetlom koje je iz njih isijavalo.<\/p>\n

Od muzike, izdvojio bih koncert grupe Supernaut u Bitef teatru. To je bila prava ceremonija.<\/p>\n

Kada ti je poslednji put negde bilo prijatno, zanimljivo, koji bi doga\u0111aj sa dobrom atmosferom izdvojio bilo da je u pitanju koncert, film, izlo\u017eba…?<\/strong><\/p>\n

Poslednji put? Na izlo\u017ebi Jo\u0161 povratka glupih slika<\/em> \u017dolta Kova\u010da u galeriji Kolar\u010deve zadu\u017ebine. Bilo je super.<\/p>\n

U tekstu Drunkard’s lament<\/em> iz 2003. godine pi\u0161e\u0161 da su prave autorske pesme u krizi. A danas?<\/strong><\/p>\n

Pa izgledalo je tako u vreme kada je tehno po\u010deo da vlada i bio je period kada je bilo koje pevanje pesme sa strofom i refrenom bilo jako ne-kul. To se danas malo promenilo, pa opet imamo pesme i situacija je nesto bolja.<\/p>\n

Ovih dana Jesenji Orkestar objavljuje nove stvari, kakvi su to \u201euvrnuti pop hitovi\u201c?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Jesenji Orkestar \u2013 Je l\u2019 da da da? Da da da, postavka video instalacije. Zenit, Novi Sad<\/figcaption><\/figure>\n

Jesenji Orkestar ima najnoviji album koji se zove \u201eJe l\u2019 da da da? Da da da\u201c. To je zvu\u010dno neobi\u010dan album zato \u0161to sam izbacio sve gitare iz pesama. Komponovao sam ih na klaviru, a najve\u0107i deo snimio sa ekipom eksperimentalnih dron muzi\u010dara iz Novog Sada \u2013 Ivanom \u010ckonjevi\u0107em i Filipom \u0110urovi\u0107em.<\/p>\n

Sa tim albumom ima jedna fora. Naime, on jo\u0161 nije objavljen na internetu, ali je napravljena video instalacija koja prati album. Tako sam cele godine pravio projekcije tog albuma na javnim mestima. Od Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, preko knji\u017eara, bioskopa, kulturnih centara, klubova i kafana. Za sad, sa albuma je skinuto tri singla. To su pesme Sutra moram da upalim svetlo<\/em>, Metod<\/em> i Ni\u0161ta da ti dam<\/em>. Za te pesme postoje solidni video spotovi, ukazujem na njih, poslu\u0161ajte i pogledajte.<\/p>\n

Album \u0107e da bude objavljen kada mi dosadi da putujem i pravim projekcije video instalacije albuma.<\/p>\n

Mo\u017eemo li se nadati ne\u010demu od Jarbola u skorije vreme?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Jarboli u SKC-u 2007. godine<\/figcaption><\/figure>\n

Jarboli poku\u0161avaju da dovr\u0161e i spakuju jedan odli\u010dan album koji se pravi ve\u0107 godinama. Nigde ne \u017eurimo, znam da nerviramo ve\u0107inu ljudi koji nas vole, ali priroda stvari je takva kakva jeste. Jarboli su uvek bili vrlo ta\u010dan lakmus papir dru\u0161tvenih doga\u0111anja. Kako je trenutno dru\u0161tvena situacija glupa i jalova, na simboli\u010dkom planu, odlaganjem objavljivanja, Jarboli poru\u010duju ne \u017eele da u\u010destvuju u takvom vremenu i takvom dru\u0161tvu. No, kada se album pojavi to \u0107e svakako biti vrlo upe\u010datljivo.<\/p>\n

\u201eLjudi misle, kraj partija\u201c glasio je neki politi\u010dki slogan pred izbore 2003. godine, spominje\u0161 ga u knjizi. Kako bi ga danas prokomentarisao? <\/strong><\/p>\n

Voleo bih da ljudi koji misle imaju prilike da biraju partije koje ih ne\u0107e potom poni\u017eavati. Od tada do sad, pokazalo se, izbor je jako, jako mr\u0161av.<\/p>\n

U uvodu knjige pi\u0161e\u0161 da si u radio danima namerno\u00a0 koristio nezreli de\u010da\u010dki ton i pogled na stvari uz i\u0161\u010da\u0161eni nepravilni jezik koji si kasnije izgubio. Da li se tako sazreva, postaje \u201enormalan\u201c…? <\/strong><\/p>\n

Sumnjam u takvu vrstu sazrevanja i \u201enormalnosti\u201c. Prostodu\u0161an pogled na stvari je uvek superioran i naj\u010de\u0161\u0107e ta\u010dan. Ima i ne\u0161to duboko privla\u010dno u tome. Isus u Novom zavetu neprekidno govori da moramo da govorimo istinu i svedo\u010dimo kako jeste. Kalkulantstvo je odlika fariseja. Iz istog razloga ljudima su neodoljivi prizori naivnosti, \u010distote i iskrenosti. Na primer, niko ne mo\u017ee da odoli pogledu prepunom ljubavi i poverenja koje neko \u0161tene upu\u0107uje svetu. To je zbog toga \u0161to ljudi u njemu vide i svoju potisnutu \u010distotu. Iz takvog rakursa poti\u010de sve\u017eina Radio-dana. Dakle, da, trenutno sam izgubio mo\u0107 da tako \u010disto i prostodu\u0161no govorim, pokvaren sam i razde\u0161en, pa mi preostaje da vredno radim kako bi mo\u017eda ponovo ovladao tom mo\u0107i.<\/p>\n