{"id":6229,"date":"2022-10-09T00:18:51","date_gmt":"2022-10-08T22:18:51","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=6229"},"modified":"2022-10-09T12:29:28","modified_gmt":"2022-10-09T10:29:28","slug":"autorsko-vece-dusana-bogdanovica-u-gvarnerijusu-muzika-bez-granica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/en_US\/2022\/10\/09\/autorsko-vece-dusana-bogdanovica-u-gvarnerijusu-muzika-bez-granica\/","title":{"rendered":"Autorsko ve\u010de Du\u0161ana Bogdanovi\u0107a u Gvarnerijusu: muzika bez granica"},"content":{"rendered":"

„Za razliku od avangarde koja je oti\u0161la u veliki intelektualizam i socijalno-psiholo\u0161ku otu\u0111enost, etni\u010dka muzika mi je uvek izgledala kao izvor \u017eivota, \u017eivotnosti, kreativnosti“<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\u201cKompozitor majstorskog zanata sa istinskom jasno\u0107om i \u010disto\u0107om vizije\u201d<\/em> \u2013 \u00a0jedan je od brojnih opisa muzike kompozitora i gitariste Du\u0161ana Bogdanovi\u0107a. Ipak, svoju muziku je mo\u017eda najpreciznije definisao on sam: kao stvaranje alternativnih muzi\u010dkih svetova.<\/p>\n

To mo\u017ee biti ri\u010derkar zasnovan na afri\u010dkim ritmovima, folklorne teme u d\u017eez maniru ili polifona vizantijska muzika. Osim \u0161to ovakvom sintezom razli\u010ditih muzi\u010dkih elemenata izbegava sme\u0161tanje u odre\u0111enu \u201cfioku\u201d, Bogdanovi\u0107 u isto vreme \u010dini da scena savremene umetni\u010dke muzike, kod nas, a i \u0161ire, di\u0161e na sasvim poseban na\u010din.<\/p>\n

Improvizacija mu je oduvek glavni \u201cadut\u201d pri komponovanju, kako i sam obja\u0161njava: \u201cto je neki moj pristup uop\u0161te. Da kre\u0107em ni od \u010dega, a odatle \u0107e se ne\u0161to samo po sebi, nadajmo se, razviti<\/em>\u201d. Ipak, postoji jasnija struktura kada pi\u0161e muziku na stihove. Takav je bio slu\u010daj sa poezijom engleskog pesnika Teda Hjuza, \u010dileanke Gabrijele Mistral, pa \u010dak i kada je pisao na stihove Vaska Pope \u2013 bilo da su u engleskom prevodu ili u originalu kao \u0161to je slu\u010daj sa pesmom \u201cMala kutija<\/em>\u201d.<\/p>\n

Ve\u0107i deo \u017eivota proveo je na relaciji Evropa \u2013 Amerika. Studirao je u \u017denevi sedamdesetih godina, a osvojeno prvo mesto na takmi\u010denju donelo mu je debi u presti\u017enom Karnegi holu. Skoro tri decenije proveo je u Los An\u0111elesu i San Francisku, da bi se pre petnaestak godina ponovo vratio u \u0160vajcarsku, gde je svoje znanje prenosio znati\u017eeljnim i nadarenim studentima.<\/p>\n

Po\u010detkom ove godine nastupao je u Novom Sadu, a u nedelju 9.10. odr\u017ea\u0107e, zajedno sa kolegama i prijateljima, autorsko ve\u010de u Ustanovi kulture Gvarnerijus. Kako ka\u017ee, ako bude u dobrom raspolo\u017eenju odsvira\u0107e kao solista Fantaziju<\/em> na svoju omilijenu narodnu temu Marijo, deli bela kumrijo<\/em>. Tokom ve\u010deri bi\u0107emo u prilici da \u010dujemo njegove Delfske himne <\/em>po uzoru na gr\u010dke kompozitore\u00a0 iz 2. veka, Psalme<\/em> za dve gitare<\/em> (sa Verom Ogrizovi\u0107), Jesenji ri\u010derkar <\/em>koji \u0107e premijerno izvesti pijanistkinja Nada Kolund\u017eija, dva komada za flautu (Stana Krstaji\u0107), zanimljivi gospel bluz pod nazivom Crow<\/em> i, kona\u010dno, kompoziciju inspirisanu vizantijskom muzikom Joanisa Kladasa iz 14. veka. Autorsko ve\u010de pod nazivom „Kolevka na\u0161eg bi\u0107a“ upotpuni\u0107e jo\u0161 i sopran Aneta Ili\u0107, \u010delistkinja Sandra Beli\u0107 i kontrabasista Boban Sto\u0161i\u0107.<\/p>\n

Povodom predstoje\u0107eg koncerta, razgovarali smo sa Du\u0161anom Bogdanovi\u0107em o njegovim muzi\u010dkim putevima, kao i o muzi\u010darima sa kojima je tokom godina svirao, snimao albume i dr\u017eao nezaboravne koncerte.<\/p>\n

„CLASSICALL“: Uz klasi\u010dno obrazovanje, slu\u0161ali ste d\u017eez, rok kao i tradicionalnu muziku. Koliko su muzi\u010dari sa kojima ste sara\u0111ivali bili va\u017eni za razvoj va\u0161e kreativnosti, improvizacije u sviranju? <\/strong><\/p>\n

\"\"DU\u0160AN BOGDANOVI\u0106: <\/strong>Ja sam svirao elektri\u010dnu gitaru i dosta sam se bavio onim \u0161to bi se danas zvalo etno d\u017eez. Sa Miroslavom Tadi\u0107em, Mil\u010dom Levijevim, izuzetnim bugarskim pijanistom i kompozitorom, \u010carlijem Hejdenom\u2026 Sa njima sam snimao plo\u010de i to je bio vi\u0161e improvizatorski period, koji i dalje traje, samo \u0161to sad nemam toliko partnera sa kojima improvizujem. U klasi\u010dnoj muzici je to daleko problemati\u010dnije. Jer, u stvari, u etni\u010dkoj muzici ima jako puno improvizacije ili su tu neke forme koje variraju. Tako da meni je etnomuzikologija tu uvek bila zanimljiva.<\/p>\n

Kako je do\u0161lo do interesovanja za na\u0161 folklor?<\/strong><\/p>\n

Dok sam \u017eiveo ovde, moram da priznam, nije mi mnogo bila zanimljiva srpska muzika. Bilo mi je daleko interesantnije da slu\u0161am d\u017eez, indijsku muziku, Ravija \u0160ankara, afri\u010dku muziku\u2026 Ja sam se u stvari vratio na ovu doma\u0107u muziku dosta kasnije i to vi\u0161e pod uticajem Los An\u0111elesa gde sam \u017eiveo od po\u010detka devedesetih godina.<\/p>\n

Da li to zna\u010di da se „vra\u0107amo korenima“\u00a0 tek kad odemo ?<\/strong><\/p>\n

Pa mo\u017ee da bude. U mom slu\u010daju je bilo vi\u0161e zato \u0161to sam imao neku distancu, pa sam onda gledao na tu na\u0161u \u201cbalkansku\u201d muziku iz neke objektivnije perspektive, kao jednu od etni\u010dkih muzika. Kad ka\u017eem balkansku, mislim na ju\u017enu Srbiju, Makedoniju, Bugarsku \u2013 meni je to najinteresantnije. Prvenstveno zato \u0161to je metrika interesantna. \u0160umadijska kola mi i dalje nisu naro\u010dito zanimljiva.<\/p>\n

Kako biste uporedili odnos prema muzici i kulturi uop\u0161te u Evropi i Americi, \u017denevu i San Francisko?<\/strong><\/p>\n

Amerika je kulturno vrlo eklekti\u010dna zemlja i u stvari, kako se \u010desto ka\u017ee \u2013 zvani\u010dna kultura Amerike je pop kultura. Postoji niz razli\u010ditih estetskih pristupa, ali i integracija izme\u0111u popularne, klasi\u010dne muzike i d\u017eeza. Amerikanci su ti koji su izmislili minimalizam. U vreme kad se pojavio Fil Glas, Teri Rajli\u2026 To je nama u Beogradu \u201975-te, \u201976-te godine bilo kao neki sve\u017ei talas. Amerika ostaje u tom smislu daleko fleksibilnija nego \u0161to je Evropa koja je jo\u0161 uvek vezana za avangardu, Buleza, Ligetija, \u0160tokhauzena kao i sedamdesetih godina kada sam studirao. Ta ameri\u010dka eklekti\u010dka estetika \u00a0\u2013 to je jedna strana. Druga strana je jedan vrlo nemilosrdan aspekt biznisa. I to maltene u svima domenima. Tako da, pre 15 godina kad sam se vratio u \u017denevu, izgledalo mi je da Evropa ipak ima koliko toliko \u00a0\u201cnormalniji\u201d stav prema uspehu, prema kulturi itd. Me\u0111utim, ja sam o\u010dekivao da su ovi pozitivni aspekti Amerike isto tako prisutni i u Evropi. Ali nisu. Pogotovo ne u \u0160vajcarskoj koja je jedna vrlo konzervativna zemlja. Vic je da su \u0160vajcarci 50 godina iza svih ostalih zemalja.<\/p>\n

Kako ste u tom striktnom sistemu koncipirali Va\u0161u klasu u \u017denevi?<\/strong><\/p>\n

Mislio sam da postoji niz alternativnih estetskih struja u \u017denevi \u2013 nije bilo tako. Pa sam otvorio svoju klasu \u201cizvo\u0111a\u010d kompozitor\u201d. To mi je bilo neko re\u0161enje \u201csa strane\u201d. Nije me interesovalo da se borim sa tom estetikom evropske avangarde. Jedna od mojih najboljih studentkinja je izuzetno talentovana iranka Golfam Kajam. S njom sam dosta radio improvizaciju, ornamentiku iranskih trza\u010dkih instrumenata. Tu je bio i student iz Slovenije \u2013 s njim sam radio improvizaciju renesanse, ri\u010derkara, sa Brazilcem \u2013 kori\u0161\u0107enje kontrapunkta u d\u017eezu\u2026 Ono \u0161to je meni uvek bilo interesantno je niz nekih razli\u010ditih estetskih vizija. Na\u017ealost, morao sam da se penzioni\u0161em kad sam napunio 65 godina, tako je klasa prestala da postoji.<\/p>\n

Jugoslavija je nekada bila otvorena za najve\u0107a imena svetske jazz scene \u2013 Majls Dejvis, Oskar Piterson samo su neka od njih\u2026 Kako do\u017eivljavate to vreme, a kako ovo dana\u0161nje?<\/strong><\/p>\n

Postojalo je interesovanje, idealizam za kulturu. Ne vidim sad neki veliki idealizam. Ali to nije samo u Srbiji, takva je situacija generalno. Sve se vrti kroz biznis. Me\u0111utim, ovde imamo neku relaksiranu socijalnu atmosferu, postoji neki nivo dru\u017eenja, gde se ljudi ose\u0107aju vi\u0161e u nekoj psiholo\u0161koj zajednici \u2013 \u0161to u \u0160vajcarskoj uop\u0161te nije slu\u010daj.<\/p>\n

U vreme kad sam ekspermentisao sa etno d\u017eezom – ja sam svirao ovde dosta sa Mali\u0161om Dra\u0161kocijem, Milo\u0161em Petrovi\u0107em, Papa Nikom \u2013 pravili smo prve neke fuzije etno d\u017eeza, koja je uklju\u010divala improvizaciju. Napravio sam jedan Bahov aran\u017eman iz Mise h-mol<\/em>. To je bio rege! I onda je Papa Nik po\u010deo da vi\u010de u sred kompozicije \u201cHappy birthday J.S.Bach\u201d. To je bilo simpati\u010dno, postojala je atmosfera lepog dru\u017eenja.<\/p>\n

Na koji na\u010din nas poznavanje razli\u010ditih muzi\u010dkih \u017eanrova i raznovrsnih muzi\u010dkih kultura oplemenjuje i pru\u017ea \u0161irinu u do\u017eivljaju samog sveta? <\/strong><\/p>\n

Kao da su to razni aspekti ljudskog bi\u0107a, samo nikako da sastavimo to ljudsko bi\u0107e u celinu. Vidim da je neka raspodela non stop, otu\u0111enje u razne razli\u010dite estetske pravce. Mislim da je \u010dovek sve to. Na nekoj horizontalnoj ravni \u2013 svi ti neki novi svetovi su se otvorili. Recimo, pigmejska a capella<\/em> muzika koja je fantasti\u010dna. Ili gruzijska vokalna muzika, sa onim njihovim jodlovanjem… Ja vidim etni\u010dku muziku kao neki lek. Za razliku od avangarde koja je oti\u0161la u veliki intelektualizam i socijalno-psiholo\u0161ku otu\u0111enost, etni\u010dka muzika mi je uvek izgledala kao izvor \u017eivota, \u017eivotnosti, kreativnosti.<\/p>\n

Ivana Ljubinkovi\u0107<\/p>\n