{"id":6036,"date":"2021-12-31T12:31:00","date_gmt":"2021-12-31T11:31:00","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=6036"},"modified":"2022-01-02T10:57:57","modified_gmt":"2022-01-02T09:57:57","slug":"ansambl-libercuatro-deset-godina-tango-radosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/en_US\/2021\/12\/31\/ansambl-libercuatro-deset-godina-tango-radosti\/","title":{"rendered":"Ansambl Libercuatro: deset godina tango radosti"},"content":{"rendered":"

INTERVJU<\/em>: Ivana Ljubinkovi\u0107<\/p>\n

\u201eUmetni\u010dka sloboda je zaista privilegija jer podrazumeva mogu\u0107nost da nesmetano realizujete svoje projekte. Smatram da je sloboda u umetni\u010dkom izrazu imperativ 21. veka\u201c, ka\u017ee Ksenija Risti\u0107<\/strong><\/p>\n

Kada se ka\u017ee tango,<\/span><\/span> misao <\/span><\/span>koja sledi<\/span><\/span> naj\u010de\u0161\u0107e je <\/span><\/span>\u2013 Astor <\/span><\/span>Pjacola<\/span><\/span>. Njegov <\/span><\/span>tango nuevo<\/i><\/span><\/span>, ali i muziku t<\/span><\/span>radicionalnih i savremenih<\/span><\/span> tango kompozitora <\/span><\/span>ve\u0107 deceniju <\/span><\/span>s razumevanjem <\/span><\/span>izvodi<\/span><\/span> sastav Libercuatro. <\/span><\/span>U Srbiji, a i \u0161ire, premijerno su predstavili veliki broj Pjacolinih kompozicija<\/span><\/span> \u0161to ih svrstava u red najoriginalnijih tuma\u010da dela ovog intrigantnog kompozitora koji je zauvek promenio<\/span><\/span> pravac <\/span><\/span>tango muzike<\/span><\/span>. <\/span><\/span>U<\/span><\/span>z<\/span><\/span> pijanistkinj<\/span><\/span>u<\/span><\/span> Ksenij<\/span><\/span>u<\/span><\/span> Risti\u0107 <\/span><\/span>koja je „vo\u0111a\u201d ansambla, <\/span><\/span>tu <\/span><\/span>su <\/span><\/span>jo\u0161 i Nata\u0161a Radovanovi\u0107 (sopran), Martina Dimi\u0107 Radovanovi\u0107 (violina), Branko D\u017einovi\u0107 (bandoneon), Aleksandar Stefanovi\u0107 (harmonika) i Boban Sto\u0161i\u0107 (kontrabas). <\/span><\/span><\/p>\n

\"\"
Ansambl Libercuatro<\/figcaption><\/figure>\n

Iako su protekle dve godine bile nezahvalne za koncerte, Libercuatro je svoj jubilej proslavio sa nekoliko <\/span><\/span>nastupa<\/span><\/span>. <\/span><\/span>Pored beogradskih, kao posebno \u010darobne Ksenija izdvaja<\/span><\/span> festival<\/span><\/span>e<\/span><\/span> „Tradicija Nova\u201d u U\u017eicu <\/span><\/span>i<\/span><\/span> „Muzika od svetot\u201d u Bitolju. <\/span><\/span>Budu\u0107i da je ovo godina u kojoj se \u0161irom sveta obele\u017eavalo sto godina od ro\u0111enja argentinskog kompozitora, na\u0161i tango muzi\u010dari su na odu\u0161evljenje publike izveli projekat pod nazivom „<\/span><\/span>Piazzolla \u2013 prvih 100 godina“.<\/span><\/span><\/p>\n

Pijanistkinja Ksenija Risti\u0107 nam s poletom pri\u010da <\/span><\/span>o <\/span><\/span>ovim lepim godi\u0161njicama i tangu uop\u0161te,<\/span><\/span>\u00a0kao da <\/span><\/span>ovu muziku tek otkriva \u2013<\/span><\/span>\u00a0lik i delo Astora Pjacole ne prestaje da je inspiri\u0161e. „<\/span><\/span>Moja muzika je nastala iz tanga, jer ja sam grad Buenos Aires kada pi\u0161em muziku. To je muzika koja nije sve\u010dana, to je muzika koja je veoma mo\u0107na, dramati\u010dna, koja ne ostaje<\/i><\/span><\/span>\u201d, <\/span><\/span>navodi Ksenija deo citata svog omiljenog kompozitora<\/span><\/span>. Ipak, muzika <\/span><\/span>Astora Pjacole<\/span><\/span> je ostala, a zahvaljuju\u0107i sastavu Libertcuatro imamo priliku da je slu\u0161amo u\u017eivo u sjajnim aran\u017emanima.<\/span><\/span><\/p>\n

CLASSICALL: Koja ti je prva pomisao o ansamblu Libercuatro kad sabere\u0161 utiske, doga\u0111aje, probe, koncerte, putovanja, u poslednjih deset godina?<\/b><\/span><\/span><\/p>\n

KSENIJA RISTI\u0106<\/b><\/span><\/span>: Ponosna sam na originalni izraz koji smo stvorili, kao i na umetni\u010dki kurs kojeg se dr\u017eimo. Publici smo se predstavili kroz programe „TangOpera“, „Tango kroz vreme“, „Piazzollando“, „Kabare Borhes“ i „P<\/span><\/span>jacola<\/span><\/span> \u2013 prvih 100 godina“. Sa muzi\u010darske strane \u2013 uvek smo sre\u0107ni kada sviramo muziku koju volimo i kada se dru\u017eimo, tako da se uvek radujemo „turnejama\u201d. <\/span><\/span>A \u010d<\/span><\/span>injenica da va\u017ene umetni\u010dke institucije prepoznaju nivo i kvalitet na\u0161eg programa je podstrek za dalje napredovanje i nove progresivne programe.<\/span><\/span><\/p>\n

\"\"Od svih nastupa ove godine, gde bi rekla da je publika bila najvi\u0161e odu\u0161evljena?<\/b><\/span><\/span><\/p>\n

Najlep\u0161i koncert je definitivno bio na otvaranju World music festivala u Bitolju. Organizatori su se stvarno potrudili da scena izgleda magi\u010dno. Bilo je tu dimnih i svetlosnih efekata, divnih, bajkovitih lustera, scena je bila posuta li\u0161\u0107em\u2026 Zaista smo u\u017eivali. \u0160to se ti\u010de same reakcije publike, izdvojila bih poslednji koncert u velikoj sali Doma kulture Studentski grad kada je publika navijala kao na stadionu. Bilo je vrlo uzbudljivo. Na kraju koncerta smo odsvirali Red tango<\/i>, koji je zapravo mix kompozicija Brothel tango <\/i>Kirila D\u017eajkovskog i tradicionalne balkanske pesme Ruse kose<\/i>. Kompozicija je nai\u0161la na veliko odobravanje publike, kao i me\u0111u kolegama.<\/span><\/span><\/p>\n

Beograd<\/b><\/span><\/span>ski koncert n<\/b><\/span><\/span>a otvorenom <\/b><\/span><\/span>koji ste odr\u017eali pro\u0161log juna na Topli\u010dinom vencu, <\/b><\/span><\/span>nosio je naziv Libertad. \u0160ta sve za vas podrazumeva pojam slobode \u2013 u muzici, umetnosti i \u017eivotu uop\u0161te?<\/b><\/span><\/span><\/p>\n

Umetni\u010dka sloboda je zaista privilegija i ona podrazumeva mogu\u0107nost da nesmetano realizujete svoje projekte. Naravno, nekada smo primorani i da napravimo neke kompromise, s obzirom da je kontinuitet u umetni\u010dkom radu od izuzetne va\u017enosti. Za mene je sloboda izuzetno va\u017ena, bilo da se radi o slobodi mi\u0161ljenja, slobodi delovanja, jer smatram da je sloboda u umetni\u010dkom izrazu imperativ 21. veka \u2013 pod uslovom da smo dovoljno obrazovani da znamo dokle smemo da eksperimenti\u0161emo. Ipak ne podr\u017eavam besmislene, amaterske projekte \u2013 instalacije kojiima smo zatrpani sa svih strana.<\/span><\/span><\/p>\n

Ove godine muzi\u010dki svet je obele\u017eio sto<\/b><\/span><\/span> godina <\/b><\/span><\/span>od ro\u0111enja Astora <\/b><\/span><\/span>Pjacole. Za\u0161to je po tvom mi\u0161ljenju njegova muzika toliko moderna i popularna i danas? <\/b><\/span><\/span><\/p>\n

\"\"Dovoljno je da \u010dujete nekoliko taktova i da odmah prepoznate o kome se radi. Njegove kompozicije i danas zvu\u010de izuzetno osve\u017eavaju\u0107e i originalno. Originalnost izraza, upotreba fugata, elemenata jazz-<\/em>a, sna\u017ena izra\u017eajnost u kantilenama i energi\u010dnost su glavne karakteristike njegovog stila. Me\u0111utim, autenti\u010dni jezik koji je stvorio izazivao je brojne kontroverze \u2013 po\u0161tovaoci tradicionalnog tanga nisu odobravali njegov stil do samog kraja. Ipak, Astor <\/span><\/span>Pjacola<\/span><\/span> je bio nepokolebljiv, sna\u017eno je verovao u svoju misiju i na kraju trijumfovao, tako da se dana\u0161nji nastupi tango plesa\u010da ne mogu zamisliti bez njegovih kompozicija \u2013 <\/span><\/span>i<\/span><\/span>ako je on sam odvojio tango ples od tango muzike. S tim u vezi \u2013 uvek se setim i premijere baleta Posve\u0107enje prole\u0107a<\/em>\u00a0Igora Stravinskog \u2013 na<\/span><\/span>\u010dina na<\/span><\/span> koji <\/span><\/span>je<\/span><\/span> publika reagovala na delo koje i posle 110 godina od svoje premijere zaista zvu\u010di neverovatno. Svi genijalni umovi se, na\u017ealost, na po\u010detku susre\u0107u sa neodobravanjem.<\/span><\/span><\/p>\n

\u0160ta je to \u0161to je tebe trajno privuklo tango muzici do te mere da to postane tvoj umetni\u010dki, pa i \u017eivotni poziv? Mogu li se uop\u0161te ta dva odvojiti?<\/b><\/span><\/span><\/p>\n

Za mene je latino muzika uop\u0161te \u2013 najuzbudljiviji pravac. Od detinjstva sam obo\u017eavala latino izvo\u0111a\u010de. Posle akademije sam bila na prekretnici izme\u0111u ruske muzike 20. veka, koja je tako\u0111e moja velika ljubav, i latino muzike, tj. P<\/span><\/span>jacole<\/span><\/span>. Interesantno je da je <\/span><\/span>on<\/span><\/span> bio veliki po\u0161tovalac muzike \u0160ostakovi\u010da. Tokom 2004. godine sam, sa koleginicom Sanjom Mari\u0107 odr\u017eala koncert u Londonu, u organizaciji asocijacije ILAMS (Iberijsko-latinsko muzi\u010dko dru\u0161tvo) i to je bio prvi zna\u010dajniji nastup na kojem sam svirala dela Astora <\/span><\/span>Pjacole<\/span><\/span>. Ono \u0161to tango \u010dini toliko privla\u010dnim je pre svega izuzetna izra\u017eajnost, koja ide od ekstremne melanholije do ekstremne egzaltacije. To muzi\u010darima daje velike mogu\u0107nosti, u smislu interpretacije, ali i radost u zajedni\u010dkom muziciranju.<\/span><\/span><\/p>\n

Koliko je komplikovano i zahtevno upravljati ovakvim sastavom? <\/b><\/span><\/span><\/p>\n

Komplikovano jeste zato \u0161to podrazumeva mnogo odgovornosti u organizacionom smislu. Svaki dan nau\u010dim ne\u0161to novo. Neophodan je veliki rad \u2013 prezentacija, izrada aran\u017emana, organizacija koncerata… Na kraju, kada je realizacija programa uspe\u0161na, kada smo zadovoljni prezentacijom, onda taj organizacioni umor nestane. <\/span><\/span><\/p>\n

Kako si krenula da pravi\u0161 aran\u017emane za va\u0161 sastav? <\/b><\/span><\/span><\/p>\n

Tokom 2011. godine sam, za potrebe pozori\u0161ne predstave „Il tempo di una sigaretta\u201d (u re\u017eiji Massimiliana Zeulija) koja je izvo\u0111ena u pozori\u0161tima u Rimu, uradila nekoliko muzi\u010dkih aran\u017emana <\/span><\/span>Pjacoline<\/span><\/span> muzike. Jedan od tih aran\u017emana je bio izveden i na sceni auditorijuma „Parco della musica\u201d u Rimu. Ideja da osnujem svoj tango ansambl je posle tog iskustva do\u0161la savim spontano. S obzirom da je za izradu tango aran\u017emana neophodno poznavanje stila, bilo je potrebno dosta vremena da se stil nau\u010di. Danas mi treba mnogo manje vremena da uradim aran\u017eman, jer odmah imam ideju na koji na\u010din treba re\u0161iti „problemati\u010dna mesta\u201d. <\/span><\/span><\/p>\n

\u0160ta sebi i va\u0161em sastavu \u017eelite u 2022? I uop\u0161te na\u0161oj kulturno-umetni\u010dkoj sceni, kakve bi promene volela da se dese?<\/b><\/span><\/span><\/p>\n

Tokom 2022. godine bih volela da realizujemo dogovore za koncertna gostovanja u regionu koji su nastali pre pandemije. Naravno, volela bih da bude i novih poziva. Najavila bih koncerte koji su za sada potvr\u0111eni: 19. marta u Kulturnoj stanici E\u0111\u0161eg, u okviru manifestacije „Novi Sad – evropska prestonica kulture\u201d i 17. aprila u Velikoj sali Zadu\u017ebine Ilije M. Kolarca.<\/span><\/span><\/p>\n

\u0160to se ti\u010de situacije na na\u0161oj umetni\u010dkoj sceni, volela bih da ima vi\u0161e kolegijalnosti i po\u0161tovanja, s obzirom da na na\u0161im prostorima ima mnogo sjajnih umetnika, kao i da se bud\u017eet za umetni\u010dke projekte bar malo pove\u0107a. Naravno, nastavi\u0107u da pratim umetni\u010dka de\u0161avanja na doma\u0107oj sceni, kao i do sada, bilo da je re\u010d o pozori\u0161tu ili muzici \u2013 to je uvek inspirativno!<\/span><\/span><\/p>\n