{"id":5672,"date":"2021-12-15T18:05:03","date_gmt":"2021-12-15T17:05:03","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=5672"},"modified":"2021-12-15T18:30:40","modified_gmt":"2021-12-15T17:30:40","slug":"electrovoice-ane-radovanovic-kljuc-je-u-priblizavanju-muzike-publici","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/en_US\/2021\/12\/15\/electrovoice-ane-radovanovic-kljuc-je-u-priblizavanju-muzike-publici\/","title":{"rendered":"\u201eElectroVoice\u201c Ane Radovanovi\u0107: klju\u010d je u pribli\u017eavanju muzike publici"},"content":{"rendered":"

INTERVJU<\/em><\/p>\n

„Inspiraciju u\u00a0 savremenom zvuku nalazim u njegovoj aktuelnosti, nezastarelosti i bliskosti savremenom \u010doveku. Posle dugogodi\u0161njeg bavljenja klasi\u010dnom muzikom, kako operom tako i kamernom muzikom, bilo mi je potrebno ne\u0161to \u0161to verodostojno opisuje vreme u kojem \u017eivimo“.<\/strong><\/p>\n

Ako klasi\u010dna muzika, koja je sama po sebi \u0161irok pojam, obuhvata mali procenat ljudi na globalnom nivou koji je slu\u0161a, razume i odlazi na koncerte, onda savremena umetni\u010dka muzika okuplja jo\u0161 zatvoreniju grupu ljubitelja i poznavaoca. Utoliko je bavljenje njom jo\u0161 ve\u0107i izazov jer zahteva istinsku posve\u0107enost umetnika koji neprestano tragaju za novim zvu\u010dnim mogu\u0107nostima. Jedna od takvih je Ana Radovanovi\u0107, mecosopran, koja se vi\u0161e od deset godina bavi savremenom, prete\u017eno srpskom muzikom.<\/p>\n

\"\"
Ana Radovanovi\u0107. Foto: Neboj\u0161a Pe\u010denovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Prepoznatljivost je stekla u ansamblu Gradili\u0161te, a poslednjih par godina sve je \u010de\u0161\u0107e slu\u0161amo sa saksofonistom Milanom Savi\u0107em u okviru zanimljivog dua\u00a0 Vibrance \u2013 nedavno su imali veoma uspe\u0161an nastup u Ameri\u010dkom nacionalnom operskom centru u Njujorku gde su izvodili dela Aleksandra Sedlara, Tatjane Milo\u0161evi\u0107, Ivana Brklja\u010di\u0107a i Svetlane Savi\u0107. Ovog petka u ustanovi kulture Parobrod<\/strong> Ana \u0107e prirediti solisti\u010dki koncert, ta\u010dnije koncert za glas i elektroniku, kada \u0107e jedini izvo\u0111a\u010di, kako ka\u017ee, biti kompujter i ona sama. \u201eProjekat je trebalo da proslavi desetogodi\u0161njicu mog bavljenja savremenom muzikom, ali me je trenutna epidemiolo\u0161ka situacija omela, pa neka i to onda bude neuobi\u010dajeni 12. jubilej kao \u0161to je i muzika koja je u centru mog interesovanja<\/em>\u201d, vedro nam pri\u010da Ana.<\/p>\n

Pet kompozicija koje \u0107emo slu\u0161ati tom prilikom pisali su Tatjana Milo\u0161evi\u0107 (I am that<\/em>) , Svetlana Savi\u0107 (Orfej u glavnom gradu<\/em>), Andreja Andri\u0107 (I Play You Play<\/em>), Ivana Ognjanovic (Time<\/em>) i Branka Popovic (Sapienti sat<\/em>), a uskoro se o\u010dekuje i CD sa ovim delima, u izdanju ansambla Gradili\u0161te. Tim povodom Ana je govorila o izazovima sa kojima se susre\u0107e kao vokalni interpretator,\u00a0 kao i to kako se od profesije molekularnog biologa opredelila za umetnost. I za\u0161to se nikada nije pokajala.<\/p>\n

CLASSICALL: Kompozicije koje \u0107e\u0161 izvoditi bave se nekim ve\u010ditim pitanjima, ali i problemima savremenog dru\u0161tva. Autore su inspirisali Oskar Vajld, Emili Dikinson, Orfej uz apokalipti\u010dne slike grada, isto\u010dnja\u010dka filozofija kao i \u017eivot u digitalnoj stvarnosti. Koliko su ove kompozicije zahtevne za izvo\u0111enje? <\/strong><\/p>\n

\"\"ANA RADOVANOVI\u0106<\/strong>: Zahtevi koji se pred peva\u010da stavljaju pri izvo\u0111enju bilo kog dela sa elektronikom su brojni. Pored uobi\u010dajenih zahteva koji se ti\u010du vokalne tehnike, u ovim kompozicijama susrela sam se sa kori\u0161\u0107enjem pro\u0161irenih vokalnih tehnika \u2013 \u0161aputanje, onomatopeje zvukova, \u0161u\u0161tanje, itd. Uz to uvek je tu i izazov da se postigne sklad izme\u0111u glasa i elektronike, budu\u0107i da je elektronika jedina podr\u0161ka u smislu pratnje koju glas ima. Treba biti precizan, a u isto vreme ne izgubiti izra\u017eajnost u fraziranju.<\/p>\n

Koliko su ove teme, preto\u010dene u muziku, zapravo slika dana\u0161njeg sveta? <\/strong><\/p>\n

Smatram da veoma verno predstavljaju vreme u kojem \u017eivimo, \u0161to je po mom mi\u0161ljenju uvek bila bitna karakteristika muzike bilo kog vremena. Svaka kompozicija nas na svoj na\u010din stavlja u neku od \u017eivotnih situacija dana\u0161njice. Prisustvo elektronike ve\u0107 samo po sebi nagla\u0161ava koliku ulogu tehnologija ima u savremenom \u017eivotu. Pored toga svako delo obra\u0111uje odre\u0111eni aspekat \u017eivota na koji ta tehnologija uti\u010de \u2013 ljubav, me\u0111uljudske odnose, emotivni sklad\/nesklad i civilizaciju u celini.<\/p>\n

Tokom ovih desetak godina karijere bila si okrenuta istra\u017eivanju savremene muzike, uslovno re\u010deno alternativnim ansamblima kao \u0161to je Gradili\u0161te. \u0160ta je to \u0161to te u modernom zvuku najvi\u0161e privla\u010di i inspiri\u0161e? Za\u0161to si pre odabrala eksperiment nego klasi\u010dnu operu, ako mogu tako da ka\u017eem?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Foto: Neboj\u0161a Pe\u010denovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Gradili\u0161te samo po sebi nije ni po \u010demu alternativan ansambl. To je ansambl koji se mo\u017ee sastojati od razli\u010ditih izvo\u0111a\u010da u zavisnosti od toga \u0161ta odre\u0111ena kompozicija iziskuje. Ono \u0161to je neuobi\u010dajeno na na\u0161im prostorima, jeste da se bavi isklju\u010divo savremenom muzikom.<\/p>\n

Inspiraciju u\u00a0 savremenom zvuku nalazim u njegovoj aktuelnosti, nezastarelosti i bliskosti savremenom \u010doveku. Posle dugogodi\u0161njeg bavljenja klasi\u010dnom muzikom, kako operom tako i kamernom muzikom, bilo mi je potrebno ne\u0161to \u0161to verodostojno opisuje vreme u kojem \u017eivimo. Sa velikim \u017earom i iskreno\u0161\u0107u u\u017eivam u izvo\u0111enju savremene muzike i mislim da to publika mo\u017ee i da oseti.<\/p>\n

Mo\u017ee li savremena muzika da bude i zabavna? <\/strong><\/p>\n

Za mene, savremena muzika je uvek zabavna! Teme dela jesu raznolike i svakako mogu biti i humoristi\u010dne. Primer je delo Ivana Brklja\u010di\u0107a Peter and New York <\/em>koje smo izveli u Njujorku, pisano na tekstove ameri\u010dkih brzalica, veoma duhovito i interesantno za slu\u0161anje iako jako zahtevno za izvo\u0111enje.<\/p>\n

Dugi niz godina sara\u0111uje\u0161 sa na\u0161im kompozitorima, naru\u010duje\u0161 kompozicije od njih. Samo jedan od primera je delo I am that t<\/em>o Tatjane Milo\u0161evi\u0107. Izvela si ga u Njujorku, kako je publika reagovala? <\/strong><\/p>\n

I am that<\/i> je fantasti\u010dno i veoma zahtevno delo u smislu uklapanja sa elektronikom i razli\u010ditih vokalnih tehnika koje su potrebne za izvo\u0111enje, ali je rezultat vi\u0161e nego efektan. Na\u0161lo na jako dobar prijem kod publike u Americi!<\/p>\n

\"\"
Duo Vibrance<\/figcaption><\/figure>\n

Uop\u0161te, \u0161ta su ti bili najsna\u017eniji utisci nakon nastupa u Njujorku sa Milanom Savi\u0107em i duom Vibrance? <\/strong><\/p>\n

Bilo je veliko zadovoljstvo nastupiti u Njujorku, izvoditi dela srpskih kompozitora i na taj na\u010din promovisati srpsku umetni\u010dku muziku, \u0161to mi je od po\u010detka karijere i bio jedan od primarnih li\u010dnih ciljeva. Duo Vibrance je predstavio dela \u010detiri srpska kompozitora sa velikim ponosom. Najsna\u017eniji utisak je da smo ovim koncertom napravili jo\u0161 jedan korak u predstavljanju Srbije svetu u najlep\u0161em svetlu \u2013 predstavljanjem njenih talenata i umetni\u010dkih dragocenosti.<\/p>\n

Kako negovati publiku savremene umetni\u010dke muzike kod nas, kako je nau\u010diti da slu\u0161a i razume moderan jezik muzike, u Beogradu, ali i u ostatku Srbije?<\/strong><\/p>\n

Upornost i iskrenost u onome \u0161to radite. Mislim da ni meni, a ni ljudima koji se bave savremenom muzikom u Srbiji to ne nedostaje. Publike svakako ima dosta i \u017eeljni su ne\u010deg novog i kvalitetnog. Negujemo je stalnim koncertima, zanimljivim izborom programa i upoznavanjem i navikavanjem na jedan novi zvuk, koji neminovno postaje deo njihove svesti i interesovanja. Klju\u010d je u pribli\u017eavanju muzike publici, bilo da se radi o klasi\u010dnoj ili savremenoj muzici.<\/p>\n

Kako je muzika prevagnula kao \u017eivotni izbor i \u0161ta su najve\u0107e prepreke, a \u0161ta prednosti umetni\u010dkog poziva?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Milan i Ana, duo Vibrance. Foto Neboj\u0161a Pe\u010denovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Na\u017ealost ili sre\u0107om biologiju nisam zavr\u0161ila, bojim se da sam tamo postala ve\u010diti apsolvent. Studirala sam molekularnu biologiju, odslu\u0161ala sve predmete, polo\u017eila 20 ispita i \u2013 pre\u0161la na pevanje. Muzika je ne\u0161to \u0161to je, mogu slobodno da ka\u017eem, uvek bio integralni deo mene. Jo\u0161 kao mala znala sam da je nekako razumem iako mi je niko nije objasnio. Kasnije, kroz muzi\u010dku \u0161kolu, kockice su se same sklapale i nekako je sve dobijalo ime i dolazilo na svoje mesto. Tada sam nau\u010dila koja se imena koriste za neke pojave koje sam oduvek prepoznavala. Kada sam zavr\u0161ila srednju \u0161kolu (odsek za klavir), ve\u0107 sam uveliko shvatala da klavir ne\u0107e biti moj \u017eivotni poziv, ali nikako nije bilo mogu\u0107e otu\u0111iti se od muzike. Posle zavr\u0161ene srednje \u0161kole odseka za solo pevanje, FMU je bio o\u010digledan i nezaobilazan korak. \u010cak su i\u00a0 moji roditelji, koji su vi\u0161e navijali za biologiju, oduvek znali da \u0107u se nekako vratiti muzici. Za mene je to bio o\u010digledan izbor i nikada se nisam pokajala. Iako su prepreke brojne i neretko je jako te\u0161ko odr\u017eati izvo\u0111a\u010dki kontinuitet u dana\u0161nje vreme, ne postoji posao kojim bih se radije bavila. Mogu da ka\u017eem da imam sre\u0107e da se bavim jedinim poslom koji volim, a onda ni\u0161ta nije te\u0161ko.<\/p>\n

Ivana Ljubinkovi\u0107<\/p>\n