{"id":5537,"date":"2021-11-27T15:44:39","date_gmt":"2021-11-27T14:44:39","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=5537"},"modified":"2021-12-11T19:04:52","modified_gmt":"2021-12-11T18:04:52","slug":"ansambl-za-drugu-novu-muziku-povratak-u-bolju-buducnost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/en_US\/2021\/11\/27\/ansambl-za-drugu-novu-muziku-povratak-u-bolju-buducnost\/","title":{"rendered":"Ansambl za drugu novu muziku: povratak u (bolju?) budu\u0107nost"},"content":{"rendered":"

\u201c<\/strong>Ono \u0161to smo mi kao Ansambl za drugu novu muziku zapo\u010deli sredinom sedamdesetih bio je korak ispred. Problemati\u010dnih devedesetih godina sve je naglo zaustavljeno ili bolje re\u0107i vra\u0107eno unazad. I sada nakon \u010detrdeset godina, mi kre\u0107emo ponovo istu pri\u010du u gotovo istom sastavu, sa istim entuzijazmom i \u017eeljom da budemo bar u koraku sa vremenom, ako ve\u0107 ne korak ispred\u201c, ka\u017ee Branka Parli\u0107 <\/strong><\/p>\n

\"\"
Ansambl za drugu novu muziku<\/figcaption><\/figure>\n

Ansambl za drugu novu muziku<\/a>, kako mu samo ime sugeri\u0161e, doneo je ne\u0161to potpuno avangardno i novo na prostor biv\u0161e Jugoslavije sedamdesetih godina 20. veka \u2013 neobi\u010dnu muziku, kasnije poznatu kao minimalizam, i do tada nevi\u0111en broj pijanista i klavijatura na sceni. Klavir je tako iza\u0161ao iz svoje \u201cautisti\u010dnosti\u201d, a dominacija soliste na podijumu zamenjena je svojevrsnom pijanisti\u010dkom komunom u kojoj svaki pojedinac doprinosi integrisanoj zvu\u010dnoj magiji. Jer tek u zajedni\u0161tvu, ovakav jedinstven klavijaturni organizam i mo\u017ee da di\u0161e, \u017eivi i stvara.<\/p>\n

Prvi koncert ADNM bio je 7. decembra 1977. godine u Studentskom kulturnom centru. Na programu je bila muzika Milo\u0161a Rai\u010dkovi\u0107a, a ubrzo su repertoar popunile i kompozicije Miroslava Savi\u0107a (jednog od idejnih tvoraca i osniva\u010da ansambla), Milimira Dra\u0161kovi\u0107a, Vladimira To\u0161i\u0107a, Miodraga Lazarova Pashua, Katarine Miljkovi\u0107, Marijana \u0160ijaneca i drugih. Nakon tridesetogodi\u0161nje pauze (nastupali su do 1987.) ovaj multi-klavijaturni ansambl ponovo je po\u010deo sa radom 2017. godine kako bi obele\u017eio 40 godina od prvog nastupa. \u201cNekolicina nas, starih \u010dlanova, po\u017eelela je da ponovo odsvira kompoziciju Milo\u0161a Rai\u010dkovi\u0107a \u2013 Vodeni tonovi , ali se dogodilo da smo oko nje formirali celove\u010dernji program. Pozvali smo izuzetne mlade muzi\u010dare da nam se pridru\u017ee i krenuli u posao. Koncert je odsviran i publika je odreagovala sjajno. I, odmah nakon toga, sa novim idejama, po\u010deli smo da pripremamo novi repertoar<\/em>\u201d, pri\u010da pijanistkinja Nada Kolund\u017eija, \u010dije se ime vezuje za rad ansambla od samih po\u010detaka. Uz nju su tu jo\u0161 i na\u0161e renomirane pijanistkinje Branka Parli\u0107 i Lidija Stankovi\u0107, kao i Dragan Ili\u0107 Ilke i, naravno pomenuti Mi\u0161a Savi\u0107. Poja\u010danje u 21. veku im pru\u017eaju pijanistkinje Nata\u0161a Penezi\u0107 i Milena Petrovi\u0107 i mladi pijanista i kompozitor Andrej Negi\u0107. Da je povratak jedva do\u010dekan sa svih strana potvrdile su i re\u010di kritike iz kojih se \u010ditalo samo odu\u0161evljenje. \u201cZagonetno i o\u010daravaju\u0107e<\/em>\u201d, jedan je od opisa sa nema\u010dkog festivala minimalisti\u010dke muzike.<\/p>\n

Poslednji nastup ADNM<\/a> odr\u017eao je u Velikoj sali Kolar\u010deve zadu\u017ebine krajem septembra, a impresije su bile podjednako sna\u017ene. Na sceni se nalazilo \u0161est klavijaturnih instrumenata, uklju\u010duju\u0107i i dva klavira, na kojima su se svi muzi\u010dari tokom koncerta smenjivali. Dinamika, uigranost, ali i prisnost me\u0111u izvo\u0111a\u010dima i starim prijateljima, dodatno su ulep\u0161ali nesvakida\u0161njost muzike \u2013<\/em> jo\u0161 uvek nove, sve\u017ee i inspirativne. Mada su ovaj put na repertoaru bili evropski minimalisti, ADNM, kako obja\u0161njava Nada Kolund\u017eija, nije isklju\u010divo vezan za minimalisti\u010dka ostvarenja: \u201cNa na\u0161em repertoaru su kompozicije koje imaju svoje korene u minimalisti\u010dkoj muzici i pripadaju post-minimalizmu. Neke imaju elemente ambijentalne muzike, neke imaju plove\u0107e muzi\u010dke strukture, neke izrazit ritmi\u010dki puls. Sam muzi\u010dki materijal nije strogo ograni\u010den kao u minimalizmu i zato je zanimljiviji i komunicira podjednako dobro sa svim generacijama koje \u010dine na\u0161u publiku<\/em>\u201d.<\/p>\n

Ovih dana iza\u0161ao je i kompakt disk \u201cABC for ADNM\u201d (Pop depresija, 2021), na kom su osim naslovne numere Mi\u0161e Savi\u0107a, kompozicije Andreja Negi\u0107a (Tines<\/em>), Vladimira To\u0161i\u0107a (Altus<\/em>), Dragoljuba Ili\u0107a (Landscapes<\/em>), Milimira Dra\u0161kovi\u0107a (Iz novog starog sveta<\/em>) i Milo\u0161a Rai\u010dkovi\u0107a (Water Tones<\/em>). O po\u010decima, ali i o tome kako vide rad ansambla u narednom periodu, pri\u010daju nam Nada Kolund\u017eija, Branka Parli\u0107<\/a>, Nata\u0161a Penezi\u0107 i Andrej Negi\u0107.<\/p>\n

CLASSICALL: Ideja ADNM je danas ista kao i pre \u010detrdeset godina \u2013 da se predstavi neka druga\u010dija muzika. Kada biste uporedili ovaj trenutak i period 70-tih i 80-tih godina? <\/strong><\/p>\n

\"\"
Nada Kolund\u017eija, pijanistkinja<\/figcaption><\/figure>\n

NADA KOLUND\u017dIJA<\/strong>: \u010cini mi se kao da je\u00a0 ADNM posle pauze od tridesetak godina ponovo okupljen iz\u00a0 potrebe da nastavi ne\u0161to nezavr\u0161eno. Uz to, otkrivali smo kompozicije koje smo \u017eeleli da sviramo i dodavali one koje su pisane ili aran\u017eirane za na\u0161 sastav klavijaturnih instrumenata. Rodila se jaka motivacija da radimo dalje, da sviramo ono sto volimo. Mi smo grupa\/ansambl koji je sastavljen od pijanista i kompozitora koji su postali jedna mala porodica sa zajedni\u010dkim ciljem \u2013 svirati odli\u010dne kompozicije na visokom profesionalnom nivou.<\/p>\n

Zanimljivo je ADNM i dela koja smo slu\u0161ali na Kolarcu i dalje deluju kao ne\u0161to novo i avangardno iako se puno toga desilo u umetni\u010dkoj muzici u poslednje \u010detiri decenije. <\/strong><\/p>\n

Jeste, u pravu ste,\u00a0 mnogo toga se dogodilo u muzici poslednjih decenija. Danas je situacija potpuno druga\u010dija. Nastankom otvorenog prostora, koji su omogu\u0107ili avangardisti , kompozitori su dobili slobodu da nesputano iska\u017eu svoju kreativnost i da ih pri tom niko ne osu\u0111uje. A danas? Te\u0161ko je re\u0107i\u00a0 da je ne\u0161to novo i druga\u010dije, ali nesumnjivo je da nastaju kvalitetna dela sa li\u010dnim pe\u010datom autora. U vreme kada smo osnivali ansambl, minimalisti\u010dka muzika kod nas, u tada\u0161njoj Jugoslaviji bila je na potpunoj margini. Za ovaj muzi\u010dki pravac, koji se rodio u Americi, znali su samo malobrojni. Prakti\u010dno, u na\u0161oj sredini kretali smo od nule i to je uvek te\u0161ko. Zna\u010daj ansambla je tek kasnije shva\u0107en i lepo je \u0161to \u0107e ostati zabele\u017een u istoriji, zahvaljuju\u0107i istra\u017eivanjima muzikologa.<\/p>\n

U kratkom dokumentarnom filmu o ADNM spomenuli ste stanje transa u koje mo\u017eete da zapadnete tokom koncerata. Koliko je ve\u017ebe, truda i poznavanja potrebno da bi se dostigao taj nivo uigranosti, istog pulsa? <\/strong><\/p>\n

Potrebno je mnogo zajedni\u010dkog rada da bi puls muzike postao jedinstven. On to postaje kada smo potpuno ovladali materijalom, kada prestanemo da budemo pojedinci, kada se stopimo u zajedni\u0161tvu i predamo pulsu da nas vodi. Moje iskustvo koje pominjete dogodilo se na jednom koncertu u SKC-u , davno. Bilo je nas \u010detvoro. Jedan od pijanista je bio Milo\u0161 Petrovi\u0107. Izvodili smo neku repetitivnu kompoziciju. Ne se\u0107am se koju, ali se odli\u010dno se\u0107am ose\u0107aja. Tokom sviranja, posle nekog vremena osetili smo kao da su nas ponela neka krila kojima smo se prepustili i sve je nekako izgledalo lako i doga\u0111alo se van na\u0161e kontrole, van na\u0161e volje. Milo\u0161 i ja smo se samo pogledali i shvatili da ose\u0107amo isto. Bilo je divno!<\/p>\n

Da li je i do koje mere minimalisti\u010dka muzika i zadr\u017eala status avangardne muzike? Da li je dana\u0161nja, neka \u201edruga nova\u201c publika, bolje razume i prihvata? <\/strong><\/p>\n

\"\"
Branka Parli\u0107, pijanistkinja<\/figcaption><\/figure>\n

BRANKA PARLI\u0106:<\/strong> Na\u017ealost, i nakon \u0161ezdeset godina od pojave novog pravca u muzici, tek kasnije nazvanog minimalizam, status se nije mnogo promenio. I dalje je ova muzika retko zastupljena na koncertima, retko je izvode \u0111aci i studenti tokom svog \u0161kolovanja. U vreme u\u017easnih devedesetih godina, sve \u0161to je u prethodnom periodu krenulo napred, \u0161to se umetnosti ti\u010de, zaustavljeno je. Svedoci smo da je danas umetnost potpuno marginalizovana. Mali je broj mladih koji razume tokove dana\u0161nje umetnosti. Zaslugom medija, potpuno su zatrovani jednom lo\u0161om, nekvalitetnom muzikom. \u00a0<\/strong><\/p>\n

Lidija Stankovi\u0107 je ose\u0107aj ponovnog okupljanja opisala kao \u201epovratak u budu\u0107nost\u201c. Kakav je va\u0161 do\u017eivljaj nakon \u010detrdeset godina? <\/strong><\/p>\n

Lidija je to odli\u010dno rekla. Ono \u0161to smo mi kao Ansambl za drugu novu muziku\u00a0 zapo\u010deli sredinom sedamdesetih bio je korak ispred i to je, rekla bih, bilo dovoljno prime\u0107eno od strane muzi\u010dara. Problemati\u010dnih devedesetih godina sve je naglo zaustavljeno ili bolje re\u0107i vra\u0107eno unazad. I sada nakon \u010detrdeset godina, mi kre\u0107emo ponovo istu pri\u010du u gotovo, istom sastavu, sa istim entuzijazmom i \u017eeljom da budemo bar u koraku sa vremenom, ako ve\u0107 ne korak ispred.<\/p>\n

Kroz ansambl su pro\u0161li i neki od va\u0161ih u\u010denika. Kako izgleda taj spoj generacija, koliko je to vama kao profesoru inspirativno? <\/strong><\/p>\n

Naravno da mi to zna\u010di puno jer sam ja svoj pedago\u0161ki rad umnogome usmerila ka upoznavanju studenata sa muzikom njihovog vremena. Istoriju muzike, kao i istoriju umetnosti uop\u0161te, je neophodno poznavati, ali je jednako va\u017eno biti svestan de\u0161avanja u vremenu \u010diji smo savremenici. I time \u0161to su oni danas postali poznavaoci Nove muzike i spremni da se istom i bave, meni je veliko zadovoljstvo.<\/p>\n

Koliko je va\u0161a generacija profesora otvorenija za nove ideje, eksperimente mladih kompozitora\/ pijanista u odnosu na vreme kada ste vi bili student? I ima li uop\u0161te takvih te\u017enji mladih muzi\u010dara? <\/strong><\/p>\n

Ja sam bila jedna od malog broja profesora koji su se od osamdesetih trudili da unesu novine, sa manje ili vi\u0161e uspeha. Mislim da su programi na Muzi\u010dkim akademijama, fakultetima i srednjim muzi\u010dkim \u0161kolama umnogome ostali nepromenjeni u odnosu na vreme kada sam ja bila student. Ne vidim ni neku posebnu zainteresovanost me\u0111u mladim muzi\u010darima. Oni malobrojni koji pronalaze i razumeju vrednosti nove muzike, to vi\u0161e rade samoinicijativno ili pronalaze izvore informacija van obrazovnih instutucija.<\/p>\n

Va\u0161 repertoar ina\u010de obuhvata dela koja pomeraju granice onoga \u0161to naj\u010de\u0161\u0107e do\u017eivljavamo kao zvuk klavira, ali kakve nove boje, nijanse, otkrivate sada u ovoj minimalisti\u010dkoj muzici sa \u0161est \/ sedam klavijaturnih instrumenata?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Nata\u0161a Penezi\u0107, pijanistkinja<\/figcaption><\/figure>\n

NATA\u0160A PENEZI\u0106: <\/strong>Muziku minimalizma po\u010dela sam da sviram uz Branku Parli\u0107 i Nadu Kolund\u017eiju, na koncertu koji je organizovan u okviru Ring Ring Festivala pre nekoliko godina. Da, zanima me da uvek otkrivam nove slojeve, i stilove 20. i 21. veka, \u0161to me je vodilo, kao \u0161to ste primetili, ka muzici koja je pomerala granice onoga \u0161to do\u017eivljavamo kao muzi\u010dko. Ali minimalizam je tako\u0111e obele\u017eio vek za nama, i za muzi\u010dare koji istra\u017euju literaturu ovog (i na\u0161eg) vremena neophodno je da se upoznaju sa \u0161irokim repertoarom ovog pravca.<\/p>\n

Da li biste neko delo sa sada\u0161njeg repertoara posebno izdvojili?<\/strong><\/p>\n

Izdvojila bih\u00a0Force Major<\/em>, delo ruskog kompozitora Pavela Karmanova \u2013 upravo kao primer muzike na koju mislim. Minimalizam je tokom sedamdesetih u\u0161ao u svoju „drugu“ fazu (mnogi je nazivaju postminimalizmom), i stvari su po\u010dele da se uslo\u017enjavaju. Faktura se menja, struktura se uslo\u017enjava, klavirska minijatura do\u017eivljava „comeback“ \u2013 \u0161to je meni kao pijanistkinji posebno interesantno. Ova kompozicija je tako\u0111e prava slika onoga u \u010demu najvi\u0161e u\u017eivam kada sviram u\u00a0Ansamblu za drugu novu muziku<\/em>\u00a0\u2013 proces pripreme pa\u017eljivo izabranog, novog dela (uz to je sjajan, promi\u0161ljen aran\u017eman uradio na\u0161 Ilke)… Sada smo u\u0161li u petu sezonu\u00a0 i rad na ovako neobi\u010dnim delima je vrlo podsticajan.<\/p>\n

Kompozicija<\/strong> Tines<\/em> otvorila je koncert na Kolarcu. \u0160ta je bila inspiracija za ovu kompoziciju koja kao da je sa\u010dinjena od treperavih komadi\u0107a nekog nestvarnog mozaika? <\/strong><\/p>\n

\"\"
Andrej Negi\u0107, kompozitor i pijanista<\/figcaption><\/figure>\n

ANDREJ NEGI\u0106<\/strong>: Kada sam prvi put seo za klavir sa namerom da zapo\u010dnem kompoziciju koja \u0107e se svirati na \u0161est klavijatura, imao sam generalnu zamisao o tome kakav efekat \u017eelim da postignem. Me\u0111utim, rekao bih da je prava inspiracija nastupila tek kasnije, kada sam, isprobavaju\u0107i razne zvukove, do\u0161ao do kombinacije ksilofona i klavira u visokom registru. Upravo taj komplementaran odnos izme\u0111u ova dva instrumenta mi je dao inspiraciju i jasno odredio pravac u kojem \u0107e te\u0107i cela kompozicija. Vrlo brzo je sve po\u010delo da se razvija i stvara utisak mehanizma sa\u010dinjenog od si\u0107u\u0161nih delova od kojih svaki ima svoju malu ulogu.<\/p>\n

U pomenutom dokumentarnom filmu izjavio si da si prvi put se susreo sa minimalisti\u010dkom muzikom 2017. godine. Kakav je utisak ostavila na tebe i \u0161ta te najvi\u0161e privuklo toj muzici? <\/strong><\/p>\n

Za mene je to muzika koja sa sobom nosi jedan ose\u0107aj rastere\u0107enosti, kako za slu\u0161aoca, tako i za izvo\u0111a\u010da. Muzika koju sam \u010duo na koncertu Ansambla 2017. godine, bila je ne\u0161to sasvim novo u pogledu izvo\u0111enja, odabira instrumenata, kao i pristupa komponovanju. Tada sam otkrio tu drugu stranu minimalne muzike u kojoj preovla\u0111uju repetitivnost i ambijentalnost. Ina\u010de, sa minimalizmom sam se upoznao jo\u0161 u srednjoj \u0161koli, a da toga nisam bio svestan. U pitanju su bile kompozicije Erika Satija, naro\u010dito Gnossienne br. 4<\/em> u kojoj me privukla pre svega jednostavnost i sloboda interpretacije, a sa druge strane odsustvo bilo kakve potrebe za virtuozno\u0161\u0107u.<\/p>\n

Kakav je do\u017eivljaj biti na bini sa jo\u0161 \u0161est pijanista? Koliko je to tebi kao pijanisti i kompozitoru dragoceno i koliko je to i danas neuobi\u010dajena pojava?<\/strong><\/p>\n

Svako zajedni\u010dko muziciranje je dragoceno na svoj na\u010din jer ono predstavlja svojevrsnu komunikaciju koja se de\u0161ava izme\u0111u muzi\u010dara. Iskustvo sviranja na bini sa vi\u0161e klavijaturnih instrumenata je potpuno druga\u010dije od onoga na \u0161ta sam navikao. Akustika razli\u010ditih prostora u kojima sviramo je svaki put druga\u010dija. To sa sobom nosi i odre\u0111ene izazove, ali ume i prijatno da nas iznenadi na\u010din na koji sam prostor reaguje na na\u0161u svirku. Ova muzika je bila nova u trenutku formiranja ansambla, a rekao bih da je i danas podjednako aktuelna, imaju\u0107i u vidu sve ve\u0107u rasprostranjenost klavirske muzike u poslednjih nekoliko godina.<\/p>\n

Ivana Ljubinkovi\u0107<\/p>\n

    \n
  • Izdavanje kompakt diska \u201cABC for ADNM\u201d pomogla je organizacija Sokoj.<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n