{"id":5517,"date":"2021-11-20T12:39:01","date_gmt":"2021-11-20T11:39:01","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=5517"},"modified":"2021-11-20T15:45:30","modified_gmt":"2021-11-20T14:45:30","slug":"jubilarni-ring-ring-festival-25-godina-dobre-zvonjave","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/en_US\/2021\/11\/20\/jubilarni-ring-ring-festival-25-godina-dobre-zvonjave\/","title":{"rendered":"Jubilarni Ring Ring festival: 25 godina dobre zvonjave"},"content":{"rendered":"

INTERVJU<\/em>: Bojan \u0110or\u0111evi\u0107<\/p>\n

\u201cOno \u0161to je postojalo u Novom Sadu u drugoj polovini osamdesetih je pobeglo zbog ratova i mobilizacije, a Beograd je vi\u0161e bio okrenut alternativnom rok zvuku. No, kamen je po\u010deo da se kotrlja, nove generacije su na festivalu upijale nove zvuke i shvatale mogu\u0107nost da mogu da nastupaju\u201d.<\/strong><\/p>\n

\"\"
Dizajn: \u0160kart<\/figcaption><\/figure>\n

Uvek nov, druga\u010diji, beskompromisan. Ovako se, sa punim pravom, najavljuje jubilarno 25. izdanje beogradskog Ring Ring<\/a> festivala koje nas o\u010dekuje od 23. novembra do 3. decembra. Publika \u0107e tokom sedam dana biti u prilici da slu\u0161a muzi\u010dare koji dolaze iz 13 zemalja, a toliki je i broj koncerata koji \u0107e se odr\u017eati na tri lokacije \u2013 u Jevrejskom kulturnom centru Oneg \u0160abat (nekada\u0161nji Rex), u Studiju 6 (Radio Beograd) i u Dragstoru (Drugstore).<\/p>\n

Bi\u0107e tu poznata doma\u0107a imena kao \u0161to su Silard Mezei<\/em>, Tijana Stankovi\u0107<\/em>, Milana Zari\u0107<\/em>, K\u04e3r<\/em>, kao i neki muzi\u010dari koje pamtimo sa prethodnih festivala \u2013 engleski peva\u010d Fil Minton<\/em>, norve\u0161ki gitarista Kim Mir<\/em>, ma\u0111arski saksofonista Ako\u0161 Selevenji<\/em>, bubnjari Toni Bak<\/em>, Aron Porteleki<\/em> i Ingar Zak<\/em>. Dve zvezde improvizovane<\/em> muzike \u0107e prvi put nastupati u Beogradu \u2013 ameri\u010dko-holandska \u010delistkinja Fransis-Mari Uiti<\/em> i austrijska pijanistkinja Elizabet Harnik<\/em>, dok \u0107e berlinsku improvizacionu scenu<\/em> predstaviti trio Jane in Ether<\/em> i trio Der Lange Schatten<\/em>.<\/strong> Za ljubitelje slo\u017eenijih umetni\u010dkih formi tu je predstava \/ instalacija francuskog umetnika Lorana Bigoa<\/em>, kao i koncert poljskog harmonika\u0161a Zbignjeva Hojnackog<\/em>. Tokom trajanja festivala, u Galerijskom prostoru Radio Beograda bi\u0107e otvorena i izlo\u017eba fotografija<\/em> \u201cObjektivno iz \u0160estice\u201d sa radovima na\u0161eg renomiranog fotografa \u017delimira Gvoji\u0107a poznatijeg kao el gvojos<\/em>.<\/p>\n

U danima festivala, o\u010dekuje se i kompilacijsko audio-izdanje Ring Ring \u2013 25 godina, doma\u0107i autori <\/em>(Multimedia Music, 2021) na kom \u0107e se na\u0107i imena nekih od muzi\u010dara koji su obele\u017eili ovu specifi\u010dnu scenu u proteklim decenijama. Koliko je te\u0161ko bilo \u201cspakovati\u201d ovakav festival na jedan nosa\u010d zvuka govori nam osniva\u010d i umetni\u010dki direktor Bojan \u0110or\u0111evi\u0107, prise\u0107aju\u0107i se uzbudljivog puta koji je Ring Ring pre\u0161ao u poslednjih \u010detvrt veka.<\/p>\n

CLASSICALL: Na koji na\u010din ste napravili selekciju koji izvo\u0111a\u010di \u0107e se na\u0107i na ovoj kompilaciji? Osim doma\u0107ih imena bi\u0107e tu i dosta stranih muzi\u010dara. <\/strong><\/p>\n

\"\"
Omot diska. Dizajn: \u0160kart<\/figcaption><\/figure>\n

BOJAN \u0110OR\u0110EVI\u0106:<\/strong> Na albumu se ne nalazi sve \u0161to mislim da vredi da se na\u0111e od doma\u0107ih autora, ali svakako, koncepcija je bila da predstavimo pravi Ring Ring zvuk, dakle alternativnu, avangardnu, free jazz<\/em>, improv<\/em> scenu, koja je uvek zauzimala najve\u0107i deo programa. \u017deleo sam da to ne bude dupli disk, ve\u0107 da kondenzujem materijal, a ima ga skoro 80 minuta, da osna\u017eim \u017eelju kod publike da tra\u017ei I one autora koji nisu na albumu. Dakle, izbor je bio jako te\u017eak.<\/p>\n

Saradnja doma\u0107ih i stranih umetnika je karakteristika festivala. Uostalom, takvim koncertom smo i po\u010deli 1996. \u2013 trio Erne Kiraj, Stevan Kova\u010d Tikmajer sa Krisom Katlerom je zastupljen i na ovoj kompilaciji. Pored toga \u0161to je to bio divan koncert, izborom ovog snimka odajem zahvalnost izdava\u010dkom delu B92 koji je objavio tri kompilacijska albuma sa tada\u0161njih festivala (iz \u201996., \u201897. i \u201899.). \u00a0Nisam robovao za \u017eivim snimcima, pa ima snimaka koji nisu snimljeni na festivalu. Uvek postoji mogu\u0107nost da se napravi sasvim razli\u010dit izbor i mene ba\u0161 zanima reakcija kako publike tako i samih muzi\u010dara \u2013 onih koji jesu na disku, ali i onih koji nisu. (smeh<\/em>)<\/p>\n

Kako biste opisali na\u0161u scenu danas u odnosu na sredinu devedesetih kada je Ring Ring tek „zazvonio\u201d? <\/strong><\/p>\n

Sredina devedesetih je jedan te\u017eak period. Zemlja je iza\u0161la iz ratova, embargo je ukinut, ali je i u vreme embarga postajala scena. Ne toliko zastupljena avangardna, ali alternativna svakako. Ipak je mnogo muzi\u010dara utihnulo za vreme ratova, ili se iselilo. Trebalo je vratiti nas sve, kao i scenu, u \u017eivot. Mislim da je baza postojala, ali nije bilo mesta gde bi se ti muzi\u010dari bolje predstavili, zato su na prvim festivalima i nastupali ve\u0107 poznati umetnici poput Milo\u0161a Petrovi\u0107a, Borisa Kova\u010da. Ali ubrzo su prostor dobile nove snage \u2013 Lajko Felix, New Art Forum, Neo\u010dekivana sila\u2026 No, te\u0161ko je re\u0107i da je ba\u0161 postojala scena. Ono \u0161to je postojalo u Novom Sadu u drugoj polovini osamdesetih je pobeglo zbog ratova i mobilizacije, a Beograd je vi\u0161e bio okrenut alternativnom rok zvuku. No, kamen je po\u010deo da se kotrlja, nove generacije su na festivalu upijale nove zvuke i shvatale mogu\u0107nost da mogu da nastupaju.<\/p>\n

\"\"
Ana Kravanja i Tijana Stankovi\u0107. Foto: Iztok Zupam<\/figcaption><\/figure>\n

Pravi boom<\/em> je vezan tek za period od pre 10 godina, kada u Novom Sadu kre\u0107e koncertna serija Improstor, u Beogradu Improve 2.0, a festivali poput Ring Ringa i festivala \u201cJazz, improvizovana muzika\u2026\u201d u Kanji\u017ei i dalje dovode svetski zna\u010dajna imena i omogu\u0107uju i na\u0161im muzi\u010darima da se razmahnu. Bilo je tada mnogo koncerata i van festivalskih okvira. I nakon kratkog zati\u0161ja, povratkom Elektronskog studija Radio Beograda u pogon i pokretanjem raznih malih koncertnih inicijativa, polako scena ja\u010da. Ve\u0107 sam ove godine imao problem kako da u ve\u0107 spremljen program ubacim vi\u0161e mladih i novih snaga. Ve\u0107ina \u0107e ipak sa\u010dekati festivalsko izdanje 2022.<\/p>\n

Simpati\u010dan je i naziv festivala koji danas svi uzimamo zdravo za gotovo, ali \u0161ta je bila inspiracija da bude „Ring Ring“?<\/strong><\/p>\n

Za naziv je zaslu\u017ean Dragan Ili\u0107. Mi smo se znali preko kaseta i pisama jo\u0161 dok je \u017eiveo u Banja Luci, a onda nas je spojila devedesetdvojka. Prakti\u010dno on je bio taj koji je predlo\u017eio Adrien Van Heteren (tada\u0161njoj direktorki Rexa) da mi ponudi da ne\u0161to radim u novootvorenom kulturnom centru. Dragan je bio vi\u0161e okrenut nekim drugim akcijama, pa je ve\u0107 ’97. iza\u0161ao iz Ring Ring dua, ali sam ga, kao kreativca, zadu\u017eenog za ideje i d\u017einglove zamolio da proba da smisli dobar naziv. Njemu je ta muzika zvu\u010dala i kao uzbu\u0111uju\u0107i i uznemiruju\u0107i poziv, pa je tako zazvonilo i ime, a \u0160kart je time bio inspirisan, napravio logo i kompletan vizuelni identitet svakog festivala.<\/p>\n

Da li ste mogli da zamislite da \u0107e Ring Ring <\/strong>do\u017eiveti<\/strong> 25. izdanje? <\/strong><\/p>\n

Naravno da u po\u010detku ne razmi\u0161lja\u0161 o tome koliko \u0107e festival trajati. Ipak su to godine tokom kojih shvati\u0161 da na Balkanu ni\u0161ta nije sigurno da \u0107e potrajati. No, entuzijazam je rastao, \u010dak kad se i publika smanjivala iz raznih razloga. Ova muzika ima takvu snagu da me goni da nastavim da radim festival, bez obzira na okru\u017eenje, na finansije\u2026 Ali tako je svuda u svetu, ovakve festivale ljudi rade decenijama, sa puno elana.<\/p>\n

Ivana Ljubinkovi\u0107<\/p>\n