{"id":5193,"date":"2021-07-11T13:07:29","date_gmt":"2021-07-11T11:07:29","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=5193"},"modified":"2021-12-26T23:24:52","modified_gmt":"2021-12-26T22:24:52","slug":"vladimir-tosic-minimalizam-kao-zadatost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/en_US\/2021\/07\/11\/vladimir-tosic-minimalizam-kao-zadatost\/","title":{"rendered":"Vladimir To\u0161i\u0107: Minimalizam kao zadatost"},"content":{"rendered":"

INTERVJU<\/em><\/p>\n

„Izvo\u0111enje redukcionisti\u010dke \u2013 minimalisti\u010dke muzike, zahtevno je na sasvim poseban na\u010din. Potrebno je da se \u201czaboravi\u201d skoro sve iz interpretiranja tradicionalno organizovane muzike. To je kao razlika u arhitekturi izme\u0111u gotske katedrale \u2013 sa mnogo razli\u010ditih detalja, i egipatske piramide \u2013 koja se sastoji od \u010detiri ravne povr\u0161ine. I jedna i druga gra\u0111evina ostavljaju dubok utisak na nas, ali na sasvim drugi na\u010din.\u201d<\/strong><\/p>\n

Vladimir To\u0161i\u0107 spada u savremene kompozitore \u010diji je san, moglo bi se re\u0107i, ostvaren: kada \u010dujete njegovu muziku nedvosmisleno znate ko je autor. To mo\u017eda najbolje potvr\u0111uju re\u010di profesora Koste Babi\u0107a koji mu je jednom prilikom, nakon koncerta na Kolarcu, rekao: „sino\u0107 sam zakasnio na koncert i nisam imao program. Me\u0111utim, odmah sam znao da izvode tvoje delo<\/em>\u201d.<\/p>\n

Bio je prvi kompozitor u Jugoslaviji koji je sedamdesetih godina po\u010deo da koristi tzv. redukcionisti\u010dki pristup, koji do danas dosledno primenjuje. Kompozicijom M\u00e9lange <\/em>(1975) postavio je temelje minimalizma u srpskoj muzici \u2013 u to vreme nije bio svestan de\u0161avanja preko okeana, odnosno da su u Americi ve\u0107 neki kompozitori razvijali sli\u010dne muzi\u010dke ideje (La Mont Jang, Stiv Rajh, Filip Glas i drugi). Ipak, njegov minimalizam se do\u017eivljava kao „autohton i druga\u010diji od ameri\u010dkog<\/em>\u201d, kako ga je opisao jedan kompozitor.<\/p>\n

\"\"
Vladimir To\u0161i\u0107 na Vlasinskom jezeru<\/figcaption><\/figure>\n

Poslednjih 35 godina predaje na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti, a zanimljivo je da srednju muzi\u010dku \u0161kolu nije redovno zavr\u0161io, jer mu se sme\u0161ila karijera in\u017eenjera: „Tek kada sam shvatio da me \u017eivot vodi ka umetnosti, vanredno sam zaokru\u017eio svoje muzi\u010dko \u0161kolovanje, spremio prijemni za kompoziciju i sre\u0107om, bio odmah primljen na FMU u klasu Vasilija Mokranjca<\/em>\u201d, prise\u0107a se To\u0161i\u0107. Njegove kompozicije izvode se na festivalima savremene muzike od Japana do SAD-a, a jedinstvenost ove muzike prepoznaju i doma\u0107i solisti, ansambli i orkestri.<\/p>\n

Pro\u0161le godine Fakultet muzi\u010dke umetnosti je, uz podr\u0161ku Sokoja, objavio disk „Retide\u201d sa \u0161est njegovih (redukcionisti\u010dkih) etida u izvo\u0111enju pijanistkinje Ljiljane Vukelje. U i\u0161\u010dekivanju promocije ove jeseni, sa Vladimirom To\u0161i\u0107em\u00a0 razgovaramo o predstoje\u0107im doga\u0111ajima i o tome kako se muzika i talasi kao kontrapunkt prepli\u0107u u \u017eivotu i stvarala\u0161tvu.<\/p>\n

CLASSICALL: U maju i junu ove godine, ponovo se u Beogradu i u nekoliko gradova Srbije mogla \u010duti Va\u0161a muzika. Kako je bilo prisustvovati koncertu, nakon vi\u0161e od godinu dana pauze?<\/strong><\/p>\n

VLADIMIR TO\u0160I\u0106:<\/strong> \u00a0I lepo I tu\u017eno, istovremeno! Lepo, jer je to ipak mali znak da se posle niza dramati\u010dnih doga\u0111aja mo\u017eda vra\u0107amo kakvom-takvom normalnom \u017eivotu. S druge strane, bilo je tu\u017eno jer je koncert posle tolike pauze ogoleo surovu \u010dinjenicu da je realno protra\u0107ena, i trajno izgubljena, godina na\u0161ih \u017eivota \u2013 kako privatnih tako i profesionalnih, koja nikako ne mo\u017ee da se nadoknadi u potpunosti. Me\u0111utim, na toj vagi suptilnih ose\u0107anja, ipak preovla\u0111uje zadovoljstvo, jer su najzad ponovo otvorena vrata kulturnog \u017eivota u na\u0161oj sredini. Tek u ovakvim trenucima op\u0161te dru\u0161tvene krize, osetilo se koliko nam je svima nedostajao javni \u017eivot i sve ono \u0161to njega predstavlja. A za nas muzi\u010dare to su pre svega \u017eivi koncerti. Jer koncertima putem interneta nedostaje ona najva\u017enija komponenta, a to je interakcija: kompozitor-izvo\u0111a\u010d-publika. \u041aoncert je neka vrsta \u017eivog bi\u0107a i da bi ispunio svoju misiju u celini on mora da bude pred publikom \u2013 za koju se na kraju umetnost i stvara.<\/p>\n

Na \u010demu trenutno radite?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Velika dvorana Kolar\u010deve zadu\u017ebine, 2009. godine<\/figcaption><\/figure>\n

Projekat koji je u pripremi, i do koga mi je veoma stalo, je disk pod nazivom Elektrominimal<\/a><\/strong>. Radi se o mojoj davna\u0161njoj ideji da neke od svojih „ozbiljnih\u201d kompozicija „obojim\u201d zvucima elektri\u010dne gitare i sintisajzera i semplova kako bih ih mo\u017eda na taj na\u010din svoja dela pribli\u017eio malo \u0161iroj publici koja je, slu\u0161aju\u0107i popularnu i ambijentalnu muziku, navikla na tu vrstu zvuka i atmosfere. Dakle ne menjaju\u0107i strukturu kompozicija, ni njihovu formu, \u017eeleo bih da ih ozvu\u010dim na jedan drugi na\u010din.<\/p>\n

Koliko je zapravo kompleksno izvoditi va\u0161u muziku, s obzirom na to da ne pi\u0161ete dela koja su zahtevna u „klasi\u010dnom\u201d smislu te re\u010di?<\/strong><\/p>\n

Izvo\u0111enje redukcionisti\u010dke \u2013 minimalisti\u010dke muzike, je zahtevno na sasvim poseban na\u010din. Potreban je druga\u010diji mentalni pristup: mir, konstantnost u tempu i dinamici, odsustvo jakih tematskih dinami\u010dkih kontrasta, sposobnost da se ostvare duge, lagane i skoro neprimetne gradacije. Dakle, potrebno je da se „zaboravi\u201d skoro sve iz interpretiranja tradicionalno organizovane muzike. To je ogroman, prevashodno, mentalni izazov za koji je potrebna posebna priprema, sasvim otvoren um, koji jednostvno nekim muzi\u010darima nije u prirodi. Ne radi se toliko o kompleksnosti ve\u0107 o navikavanju na „odsustvo od obilja\u201d. To je kao razlika u arhitekturi izme\u0111u gotske katedrale \u2013 sa mnogo razli\u010ditih detalja, i egipatske piramide \u2013 koja se sastoji od \u010detiri ravne povr\u0161ine. I jedna i druga gra\u0111evina ostavljaju dubok utisak na nas ali sasvim na drugi na\u010din.<\/p>\n

\u0160ta vas jo\u0161 uvek inspiri\u0161e da nastavljate da pi\u0161ete u tom stilu?<\/strong><\/p>\n

Oduvek sam mislio, i tu se nije ni\u0161ta promenilo svih ovih godina, da \u010dovek ne bira profesiju \u2013 kada se radi o stvarala\u010dkim disciplinama, ve\u0107 se sa njom ra\u0111a. I ne samo sa profesijom ve\u0107 i sa glavnim karakteristikama na\u010dina kojim \u0107e se kretati u tom domenu. Nau\u010dno je dokazano da svaki \u010dovek ima svoj bioritam, a da nam je dan od 24 sata „nametnut\u201d spolja\u0161njim prirodnim okolnostima \u2013 smenom dana i no\u0107i. U tom smislu, sklop osobina sa kojim je neko do\u0161ao na svet oblikuju i njegov umetni\u010dki prosede. Moj bioritam je definitivno sporiji \u2013 \u0161to se ogleda u sporijem razvoju u mojim kompozicama, a moja interesovanja su vezana za prirodu \u2013 pre svega za boravak na reci i moru, \u0161to sigurno redukuje koli\u010dinu i intenzitet do\u017eivljaja. Dakle, redukcija je meni unapred „zadata\u201d i ja samo sledim neku crvenu nit kako u svakodnevnom \u017eivotu tako i u svom stvaranju.<\/p>\n