{"id":4397,"date":"2020-12-11T22:20:08","date_gmt":"2020-12-11T21:20:08","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=4397"},"modified":"2020-12-16T13:53:10","modified_gmt":"2020-12-16T12:53:10","slug":"ludvig-van-betoven-sedam-nezaboravnih-dana-u-drezdenu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/en_US\/2020\/12\/11\/ludvig-van-betoven-sedam-nezaboravnih-dana-u-drezdenu\/","title":{"rendered":"Ludvig van Betoven: sedam nezaboravnih dana u Drezdenu"},"content":{"rendered":"

Koncertno slavlje velikog jubiljeja \u2013 250 godina od ro\u0111enja Ludviga van Betovena (1770-1827), trenutno je na \u010dekanju usled pandemije korona virusa. Ipak, te\u0161i \u010dinjenica da je Nema\u010dka, domovina slavnog kompozitora, svoje programe posve\u0107ene Betovenu produ\u017eila do septembra 2021. godine. Do tada, virtuelni put vodi nas u Drezden.<\/p>\n

\"\"
Izvor: GNTB\/Francesco Carovillano<\/figcaption><\/figure>\n

Iako \u0107e ovaj fascinanti barokni grad posetiti kao zreo mladi\u0107, Drezden je zna\u010dio Betovenu jo\u0161 u detinjstvu \u2013 prvi u\u010ditelj klavira i kompozicije desetogodi\u0161njeg Ludviga bio je Kristijan Gotlob Nefe. Zahvaljuju\u0107i koncertnoj turneji koja je uklju\u010divala Be\u010d, Prag, Lajpcig i Berlin, Betoven odlazi i u \u201cFirencu na Labi\u201d oko Uskrsa 1976. godine. Tih sedam dana dovoljan je razlog da Drezden i danas sa ponosom isti\u010de svoje \u201cpar\u010de\u201d istorije kada je u pitanju lik i delo poslednjeg velikog klasi\u010dara.<\/p>\n

Kutija za duvan<\/strong><\/p>\n

Prva stvar koja se izvaja kada je u pitanju Betovenova poseta Drezdenu\u00a0 je njegov boravak u istom luksuznom hotelu u kom je i Mocart odseo skoro 7 godina pre njega. U pitanju je \u201cHotel Poljska\u201d (sru\u0161en prilikom bombardovanja 1945., danas se na ovom mestu mo\u017ee u\u017eivati u \u0111akonijama „Bistroa u zamku“). Povodom koncerta koji je Betoven odr\u017eao u Kraljevskoj palati (Residenzschloss<\/em>), bavarski ambasador u Saksoniji je napisao: \u201cSvako ko ga je \u010duo kako svira klavir je bio o\u010daran. Svirao je oko sat i po za saksonskog vladara, koji mu je u znak zahvalnosti poklonio zlatnu burmuticu<\/em>\u201d.<\/p>\n

Muzika za praznike<\/strong><\/p>\n

\"\"
Izvor: GNTB\/Francesco Carovillano<\/figcaption><\/figure>\n

Fridrih \u0160iler je zavr\u0161io pisanje „Ode radosti“ 1787. godine, borave\u0107i u Drezdenu kod uglednog sudije, pisca i ljubitelja umetnosti Kristijana Gotfrida Kornera (manje je poznato da je Korner tad napisao muziku za \u201cOdu radosti\u201d, dodu\u0161e, upitne muzi\u010dke vrednosti). Najpoznatiju melodiju svoje Devete simfonije<\/em> Betoven je komponovao 1824. godine. Simfoniju je najvi\u0161e popularisao Rihard Vagner, izvode\u0107i je u Drezdenu svake godine u nedelju pre Uskrsa (Cveti, kod nas). Ovu tradiciju Dr\u017eavni orkestar Drezdena (Staatskapelle Dresden<\/em>) je zadr\u017eao do danas.<\/p>\n

Fantom slobode <\/strong><\/p>\n

Svoju jedinu operu \u201cFidelio\u201d Betoven je opisao kao operu spasa i oslobo\u0111enja. Premijera u Drezdenu je bila 1815. godine, me\u0111utim, mnogo zna\u010dajne izvo\u0111enje se pamti u novijoj istoriji u postavci rediteljke Kristin Milic. Naime, kada se 1989. godine obele\u017eavalo 40 godina Nema\u010dke demokratske republike (DDR) \u201cFidelio\u201d je izveden u Semper operi \u00a0(7. oktobra). Bilo je to u vreme mirnih protesta u gradovima \u0161irom Nema\u010dke, od kojih su najve\u0107i zna\u010daj imali oni u Lajpcigu i Drezdenu. Dok su protestanti bili hap\u0161eni i tu\u010deni kako to obi\u010dno biva, operska scena je pretvorena u \u0160tazijev zatvor. Likovi zarobljeni iza \u017ei\u010dane ograde bili su o\u010digledan simbol ugnjetavanja i zloupotrebe mo\u0107i dr\u017eave. Publika, u kojoj su sedeli i visoki dr\u017eavni funkcioneri, je shvatila aluziju. Vrlo brzo stigao je i 9. oktobar koji se i danas obele\u017eava kao po\u010detak kraja isto\u010dno-nema\u010dkog re\u017eima. Berlinski zid pao je 9. novembra.<\/p>\n