{"id":3527,"date":"2020-05-21T15:35:10","date_gmt":"2020-05-21T13:35:10","guid":{"rendered":"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=3527"},"modified":"2020-05-23T16:16:56","modified_gmt":"2020-05-23T14:16:56","slug":"slucaj-vagner-uzvisena-umetnost-i-pogresna-ideologija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/en_US\/2020\/05\/21\/slucaj-vagner-uzvisena-umetnost-i-pogresna-ideologija\/","title":{"rendered":"Slu\u010daj Vagner: uzvi\u0161ena umetnost i pogre\u0161na ideologija"},"content":{"rendered":"

\u201cNekada je prefinjenija omladina pamtila njegova libreta kao kasnije studentarija stihove Boba Dilana<\/em>\u201d, napisao je Aleks Ros u knjizi \u201cThe rest is noise\u201d. Re\u010d je o kompozitoru, dirigentu, upravniku pozori\u0161ta, filozofu i \u010doveku koji je ponovo iscrtao mapu klasi\u010dne muzike 19. veka: Rihardu Vagneru.<\/p>\n

\"\"
Rihard Vagner na slici Franca fon Lenbaha. Naslikano 1882. godine.<\/figcaption><\/figure>\n

Revolucionar opere i muzike uop\u0161te. Njegov uticaj je po\u010detkom 20. veka bio ogroman, ne samo na muziku ve\u0107 i na literaturu, teatar, slikarstvo\u2026 Neke kultne filmske scene ne bi bile iste da nije njegovih epskih tema (\u201cApokalipsa danas<\/a>\u201d, \u201cMelanholija<\/a>\u201d, pa \u010dak \u0161aljivi i Du\u0161ko Dugou\u0161ko) <\/a>ili inspiracije njegovim libretima i lajtmotivima (\u201cGospodar prstenova\u201d).<\/p>\n

Ipak, kada se govori o Vagneru ne mogu se zaobi\u0107i njegovi antisemitski stavovi i lo\u0161 imid\u017e koji ga prati kao omiljenog Hitlerovog kompozitora. U eseju \u201cJudaizam u muzici\u201d optu\u017eivao je, izme\u0111u ostalog, Feliksa Mendelsona da je uprkos obrazovanju i obilju talenata nesposoban da napravi istinski duboko i dirljivo umetni\u010dko delo jer je Jevrejin<\/em>. Da nije bilo ove knjige, Vagner verovatno ne bi bio toliki izuzetak u odnosu na brojne druge umetnike i intelektualce 19. veka koji su tako\u0111e imali negativne stavove prema Jevrejima.<\/p>\n

Danas se Vagner ne mo\u017ee \u010duti na scenama Izraela. Pre dve godine (2018.) Izraelski radio uputio je izvinjenje zbog emitovanja \u201eSumraka Bogova\u201c, pravdaju\u0107i se pogre\u0161nim izborom urednika. Bio je to snimak sa dirigentom Danijelom Barenbojmom, me\u0111u muzi\u010darima najpoznatijim jevrejskim borcem za prava Izraela i Palestine. Tako\u0111e, Izraelski kamerni orkestar izvodio je Vagnerova dela u Nema\u010dkoj, a dirigent Roberto Paternostro je izjavio da je cilj i\u0107i ka tome da se umetnost odvoji od \u010doveka \u010dija je ideologija bila u\u017easna<\/em>. Deo muzi\u010dara podr\u017eava tu ideju i zala\u017ee se da se Vagnerova muzika \u010duje i ovde, jer bi suprotno zna\u010dilo da je, sa svojim pogre\u0161nim ube\u0111enjima, pobedio. Dok drugi misle da bi, ako bi zabrana Vagnerove muzike vremenom postala sme\u0161na, i se\u0107anje na u\u017ease Holokausta kad-tad izbledelo.<\/p>\n

\"\"
Rihard Vagner deli bubnu opnu sveta. Karikatura: Andre Gil<\/figcaption><\/figure>\n

Osim pitanja da li je do\u0161lo vreme da mu jevrejski narod oprosti zbog zlo\u010dina 20. veka koje Vagner nije do\u017eiveo, name\u0107e se jo\u0161 jedno – da li bi njegova muzika uop\u0161te mogla da se slu\u0161a u Izraelu bez savesti? S druge strane, ostatak sveta Vagnerove opere voli ili ih smatra pretencioznim, nekad \u010dak i dosadnim. Procenjuju\u0107i ih isklju\u010divo po muzi\u010dkim parametrima.<\/p>\n

Bez obzira da li ste vagnerijanac ili ne, evo nekoliko podataka iz biografije kontroverznog nema\u010dkog romanti\u010dara koje mo\u017eda niste znali.<\/p>\n

\u2022 Rodio se u Lajpcigu 22. maja 1813. godine<\/strong> kao deveto dete Karla Fridriha Vagnera i Johane Rozine. Otac mu je bio policajac, majka \u0107erka pekara. Jo\u0161 kao beba ostao je bez oca, a ljubav prema pozori\u0161tu stekao je uz o\u010duha koji je bio pozori\u0161ni pisac. U njegovim predstavama Vagner je glumio kao dete.<\/p>\n

\u2022 Sa 13 godina napisao je prvu dramu<\/strong>\u00a0po ugledu na Viljema \u0160ekspira i Johana Volfganga Getea. Bio je uporan u tome da za nju napi\u0161e i muziku, pa po\u010dinje sa \u010dasovima. Najve\u0107i uzor mu je bio Ludvig van Betoven.<\/p>\n

\u2022 Vagner je bio jedan od retkih kompozitora koji je sam pisao libreta za svoje opere<\/strong>. U svojim \u201emuzi\u010dkim dramama\u201c, kako ih je kasnije nazivao, spajao je poeziju, muziku, vizuelne i dramske umetnosti. To je objedinio pod nazivom Gesamtkunstwerk<\/em>, odnosno \u201etotalno umetni\u010dko delo\u201c.<\/p>\n

\u2022 U mladosti je bio vatreni socijalista sa stavom da samo revolucija mo\u017ee promeniti dru\u0161tvo na bolje.<\/strong> Verovao je da industrija uni\u0161tava prirodu; da je kapitalizam pokvaren i da \u017eivimo u dobu gde je zabava va\u017enija od umetnosti. U\u010destvovao u Majskom ustanku u Drezdenu 1849. godine zbog \u010dega je kasnije bio i proteran.<\/p>\n

\"\"
„Rajnsko zlato“<\/figcaption><\/figure>\n

\u2022 U egzilu u \u0160vajcarskoj provodi 12 godina<\/strong>. Sve bli\u017ea mu postaje ideja da dru\u0161tvena promena najpre dolazi iz umetnosti \u2013 sa operom i poezijom. Par godina posle Drezdena po\u010dinje da pi\u0161e \u201ePrsten Nibelunga\u201c sa kojim, uz legende i heroje koji su simboli jake Nema\u010dke, budi nacionalni duh svoje zemlje.<\/p>\n

\u2022 \u010cetiri opere koje \u010dine \u201ePrsten\u201c:<\/strong> \u201eRajnsko zlato\u201c, \u201eValkire\u201c, \u201eZigfrid\u201c i \u201eSumrak Bogova\u201c smatraju se najambicioznijim delom u istoriji evropske muzike. Ukupno trajanje je oko 15 sati.<\/p>\n

\u2022 Kada je zavr\u0161io libreto za \u201ePrsten Nibelunga\u201c, pre nego \u0161to je krenuo da pi\u0161e muziku, pro\u010ditao je delo koje \u0107e mu doslovno promeniti pogled na umetnost i uticati na sve \u0161to \u0107e napisati do smrti \u2013 \u201eSvet kao volja i predstava\u201c Artura \u0160openhauera.<\/strong> Odlu\u010dio je da njegove teorije predstavi u samoj muzici. Ali kako muzika, naspram re\u010di, mo\u017ee izraziti filozofsku ideju?<\/p>\n

\u2022 Vagner \u201edemontira\u201c na\u010din na koji su harmonije do tada bile kori\u0161\u0107ene<\/strong> i vo\u0111en \u0160openhauerovim stavom da je muzika nadmo\u0107na u odnosu na ostale umetnosti (jer je direktan izraz su\u0161tine sveta) dodeljuje joj bitniju ulogu nego ranije. Kre\u0107e da pi\u0161e \u201eTristana i Izoldu\u201c \u010diji po\u010detak, \u010duveni Tristanov akord, mnogi muzikolozi smatraju po\u010detkom moderne klasi\u010dne muzike. Tako\u0111e, uvodi lajtmotive vezane za likove, el\u0435mente zapleta, mesta, ideje \u2013 danas uobi\u010dajen postupak u filmskoj muzici.<\/p>\n

\u2022 \u201ePrsten Nibelunga\u201c je pisao vi\u0161e od 25 godina.<\/strong> Kada ga je zavr\u0161io 1874. godine u velikoj meri se razlikovao od \u010doveka koji ga je zapo\u010deo \u010detvrt veka ranije. Fridrih Ni\u010de, nakon gledanja \u201cPrstena\u201d ostaje razo\u010daran zbog Vagnerovog skretanja ka nacionalizmu i bur\u017eoaskoj dekadenciji.<\/p>\n

\"\"
Bayreuth Festspielhaus<\/figcaption><\/figure>\n

\u2022 Napravio je pozori\u0161te u Bajrojtu<\/strong> u kom se izvode samo njegove opere. Uga\u0161eno svetlo u sali, kao i sme\u0161tanje orkestra u \u201crupu\u201d kako ih publika ne bi videla novine su koje je on uveo. Orkestar je prvi put podjednako va\u017ean kao i peva\u010di.<\/p>\n

\u2022 Iskustvo Vagnerovih opera u Bajrotskom teatru je ne\u0161to jedinstveno, a karte se danas \u010dekaju 6 do 10 godina!<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Ivana Ljubinkovi\u0107<\/p>\n