{"id":3239,"date":"2020-01-28T20:51:50","date_gmt":"2020-01-28T19:51:50","guid":{"rendered":"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=3239"},"modified":"2020-01-29T00:00:37","modified_gmt":"2020-01-28T23:00:37","slug":"sonja-kalajic-renesansna-umetnica-21-veka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/en_US\/2020\/01\/28\/sonja-kalajic-renesansna-umetnica-21-veka\/","title":{"rendered":"Sonja Kalaji\u0107: renesansna umetnica 21. veka"},"content":{"rendered":"

INTERVJU<\/em><\/p>\n

\u00a0\u201e\u017deleli smo da rekonstrui\u0161emo onu spontanost, prirodnost i polet istra\u017eiva\u010dkog duha sa kojim se, verujemo, ra\u0111a svaki iskreni muzi\u010dar i kakav su imali muzi\u010dari u nekim davnim, za muziku sretnijim vremenima. Drago mi je da vidim da u tome nismo usamljeni, ve\u0107 da i u svetu sve vi\u0161e interpretatora poku\u0161ava na razne na\u010dine da skine patinu sa klasike, te da joj pru\u017ei novi sjaj.\u201c<\/strong><\/p>\n

\"\"
Sonja Kalaji\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Ovako violinistkinja Sonja Kalaji\u0107<\/a> opisuje nedavno objavljeni disk tria Sensartika \u201eFauna Sacra<\/a>\u201c (Metropolis Music<\/a>, 2019). Pre ovog, sa kvartetom Sensartika objavila je \u201eKako se slu\u0161a koncert\u201c i \u201eSaw Friendly\u201c (Metropolis Music, 2016). Na najnovijem disku nalazi se 18 kompozicija \u2013 poznatih stavova klasi\u010dne literature, ali i d\u017eez i foklornih melodija raznih zemalja. Nit koja ih spaja su \u2013 \u017eivotinje. Ovaj koncept je u potpunosti originalan na na\u0161im prostorima, a reklo bi se i \u0161ire. Osim \u0161to je Sensartika posvetila ovu jedinstvenu kompilaciju \u017eivotinjama, u vreme kada \u010ditave vrste svakodnevno nestaju, \u010dlanovi tria su razmi\u0161ljali i o konkretnom anga\u017emanu, pa je tako deo prihoda od kupovine CD-a namenjen \u201eDru\u0161tvu za za\u0161titu i prou\u010davanje ptica Srbije\u201c.<\/p>\n

Sonja, osim \u0161to je violinistkinja, svira kastanjete, mandolinu i testeru. Kada je u pitanju poslednje navedeno \u2013 prva je i za sad jedina ozbiljna umetnica u Srbiji koja je uspela da ukroti ovaj lelujavi zvuk. Za to je zaslu\u017ean veliki rad, volja i upornost u u\u010denju kod \u010duvenog Rodriga Gere (dok je \u017eivela u Argentini). O\u0161tra na jeziku i blaga kada je u pitanju saradnja sa ljudima koje ceni i voli, Sonja Kalaji\u0107 je predstavila sve\u017einu koju donosi muzika Sensartike u vreme globalne dru\u0161tvene i kulturne krize.<\/p>\n

ClassicAll: U knji\u017eici koja prati CD ka\u017eete da ste poku\u0161ali da spojite neke iskonske do\u017eivljaje sveta i muzike sa akademskim znanjem. Kako se to posti\u017ee? Aran\u017emani, instrumenti, ali sigurno i va\u0161e umetni\u010dke prirode?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Trio Sensartika<\/figcaption><\/figure>\n

Sonja Kalaji\u0107:<\/strong> Da, upravo sve \u0161to si navela koristimo kao sredstva za postizanje takve sinteze. Naime, ljudi okupljeni oko imena Sensartika, bilo nekada\u0161njeg kvarteta ili dana\u0161njeg trija, jesu muzi\u010dari koji su odvi\u0161e zasi\u0107eni krutim, \u010desto hladnim i previ\u0161e racionalizovanim pristupima muzici. Svi mi smo, ulaskom u muziku, tokom detinjstva, o\u010dekivali da \u0107emo u\u0107i u neki potpuno drugi svet od onog \u0161to danas prete\u017eno predstavljaju i podr\u017eavaju institucije sveta klasi\u010dne ili ozbiljne muzike. Mi smo o\u010dekivali ulazak u mitove i bajke, u svetove koji predstavljaju raj za kreativnost i razmenu do\u017eivljaja zvuka, a ne zatomljavanje u lavirinte formalizma, larpurlarizma i neke vrste akademskog snobizma. Osetili smo stegu ve\u0161ta\u010dki nametnutih normi koje apsolutno nemaju veze sa su\u0161tinom muzike koju izvodimo, ve\u0107 sa istorijskim momentom pojave bur\u017eoazije kao nove elite, te pravilima koja su ve\u0161ta\u010dki nametnuta u \u017eelji da se nadomesti izgubljena i prirodna uzvi\u0161enost koju su donosili sve\u0161teni\u010dki, suverenski i vite\u0161ki duh prethodnih epoha. Dakle, \u017eeleli smo da rekonstrui\u0161emo onu spontanost, prirodnost i polet istra\u017eiva\u010dkog duha sa kojim se, verujemo, ra\u0111a svaki iskreni muzi\u010dar i kakav su imali muzi\u010dari u nekim davnim, za muziku sretnijim vremenima. Drago mi je da vidim da u tome nismo usamljeni, ve\u0107 da i u svetu sve vi\u0161e interpretatora poku\u0161ava na razne na\u010dine da skine patinu sa klasike, te da joj pru\u017ei novi sjaj. Tu\u017eno je jedino \u0161to, kao i obi\u010dno, nova oslobo\u0111enja mogu dovesti do novih vrsta porobljavanja, pogotovo u svetu u kome trendove ne odre\u0111uju sami umetnici i intelektualna elita, ve\u0107 pozadinske politi\u010dko-ekonomske, pa i mafija\u0161ke strukture kroz institucije izdava\u010dkih ku\u0107a, muzi\u010dkih agencija, medija i drugo. \u00a0Ki\u010d, \u0161und, senzacionalizam, perverzija, iskorenjivanje svakog etosa i etnosa su stvari koje dobijaju zamajac i u domenu klasi\u010dne muzike i veoma \u010desto, ba\u0161 u ime slobode o kojoj govorim, a koja je za nas ne\u0161to posve drugo. \u00a0Vide\u0107emo gde \u0107e nas sve to odvesti, \u0161ta \u0107e na kraju pobediti i da li \u0107emo na poziciju klasike od pre deceniju gledati sa nostalgijom ili kao na dugu mra\u010dnu fazu, koja je kona\u010dno prevazi\u0111ena u cilju duhovne evolucije \u010doveka.<\/p>\n

Na koji na\u010din je za tebe muzika povezana sa prirodom?<\/strong><\/p>\n

\"\"Ja li\u010dno pripadam grupi onih koji veruju da je ceo kosmos nastao iz zvuka, te da je svaka galaksija, a unutar nje i svako bi\u0107e, svaka jedinka deo velike simfonije Kosmotvorca. Jo\u0161 je na\u0161 Nikola Tesla govorio: \u201eAko \u017eelite da otkrijete tajne univerzuma, razmi\u0161ljajte o energiji, frekvenciji i vibraciji.\u201c i \u201eNajmanja zvezda je zavr\u0161ena kompozicija, i ujedno, deo nebeske simfonije. Otkucaji \u010dovekovog srca su delovi te simfonije na Zemlji.\u201c\u00a0\u00a0Meni takve ideje kao muzi\u010daru ulivaju veliko samopouzdanje, ali i odgovornost, jer ukazuju na to da se mi ljudi, od intuicije, zvuka, vibracije, do\u017eivljaja i ose\u0107aja, s one strane svakog racionalnog i materijalnog obja\u0161njenja bavimo ne\u010dim odista va\u017enim i u direktnoj vezi sa su\u0161tinom svega oko nas i u nama. Ako uzmemo u obzir \u010dinjenicu da \u017eivimo u svetu gde se snaga suprotnih, anti-duhovnih stavova zahuktava, onda je stalno podse\u0107anje na spregu prirode, to jest kosmosa i muzike, ono \u0161to otre\u017enjuje, daje neophodni elan i snagu za istrajavanje pod jakim pritiscima.<\/p>\n

Deo prihoda od kupovine CD-a odlazi za za\u0161titu ptica Srbije. Kako ste se odlu\u010dili na ovaj potez?<\/strong><\/p>\n

Vodili smo se principom da svako treba da \u010dini koliko je u njegovoj mo\u0107i. Danas ljudi mnogo vole da okrivljuju dr\u017eavu, dru\u0161tvo i svet za ekolo\u0161ku katastrofu, ali da pritom ni\u0161ta, ili gotovo ni\u0161ta li\u010dno ne preduzimaju.\u00a0 Mi smo hteli da\u00a0 damo druga\u010diji primer. Po\u0161to je album inspirisan svetom \u017eivotinja bilo je logi\u010dno povezati njegov u\u010dinak na polju muzike sa delovanjima nekog od udru\u017eenja za za\u0161titu \u017eivotinja. Odlu\u010dili smo se za Dru\u0161tvo za za\u0161titu i prou\u010davanje ptica Srbije,<\/em> jer smo uo\u010dili doslednost, ozbiljnost i veliku anga\u017eovanost ove organizacije. Tako\u0111e, u simbolici divljih ptica, kao i zvukovima koji ih krase, videli smo najve\u0107u vezu sa muzikom i onim kako je mi do\u017eivljavamo i predstavljamo. Zato je odluka vrlo brzo pala, a na na\u0161u sre\u0107u ona ve\u0107 ima i konkretnog u\u010dinka, najvi\u0161e zahvaljuju\u0107i muzi\u010dkoj ku\u0107i Metropolis, koja je projekat podr\u017eala i pridru\u017eila se plemenitoj donatorskoj akciji.<\/p>\n

Sve vi\u0161e pi\u0161e\u0161 muziku. Izme\u0111u ostalog, Nemanja Radulovi\u0107 je snimio tvoju kompoziciju Vatra suze<\/em>. Gde nalazi\u0161 inspiraciju, kako bi opisala muziku koju komponuje\u0161? <\/strong><\/p>\n

Na ovo pitanje je izuzetno te\u0161ko odgovoriti iz dva razloga. Prvo, jer sam za tu temu krajnje subjektivna, a drugo, jer ona nije jedna, ve\u0107 je u pitanju mno\u0161tvo. Barem se meni tako \u010dini. Imam utisak da muzika dolazi meni, pozvana ili ne, ali da je svaki put neka druga, da ona jednostavno nije moja, ve\u0107 da razli\u010dite muzike dolaze iz nekih udaljenih svetova, pro\u0161losti i budu\u0107nosti, a da sam ja samo tu kako bi im omogu\u0107ila da se \u201erode\u201c. U komponovanju u\u017eivam na poseban na\u010din i s godinama me sve vi\u0161e privla\u010di, a i racionalno gledano, u tome vidim sve ve\u0107i smisao.<\/p>\n

Ali pretpostavljam da je prva ljubav ipak scena, odnosno izvo\u0111a\u0161tvo<\/strong>?<\/p>\n

\"\"Divno je biti interpretator, zanosno, kreativno, ali moja najbolja izvo\u0111enja koja sam imala na violini su, mahom, oti\u0161la u zaborav, jer nije obezbe\u0111en audio-zapis. Sem toga, jedno \u010darobno ve\u010de, ve\u0107 posle par dana ili kra\u0107e, zasene neke nove informacije, neki novi ljudi, nove pri\u010de, anga\u017emani i koncerti i ni vi sami se ne se\u0107ate niti imate vremena da razmi\u0161ljate o tome kako ste i \u0161ta svirali, a kamoli publika. Izvo\u0111a\u0161tvo, naravno, beskrajno volim i u njemu svakodnevno u\u017eivam, ali mi sve vi\u0161e postaje tesno ili nedovoljno za moje kreativne i istra\u017eiva\u010dke porive.<\/p>\n

Komponuje\u0161 za javnost od svoje devetnaeste godine, a pre dve godine si prvi put po\u010dela da objavljuje\u0161 partiture svojih kompozicija i aran\u017emana. Trenutno si pri kraju pripreme notne zbirke Nova Antika<\/em>, pa bi volela znati otkuda takav naziv i \u0161ta nas u njoj o\u010dekuje?<\/strong><\/p>\n

Re\u010d je o zbirci od 15 kompozicija za duo violine i viole za po\u010detak, a potom, kao drugo izdanje, za duo violine i violon\u010dela. Deset kompozicija u okviru zbirke \u010dine moji aran\u017emani anonimnih autora iz srednjeg veka i dva renesansna autora \u2013 Tielmana Susata i \u00a0Tuanoa Arboa. Ostalih pet su moje autorske kompozicije inspirisane duhom srednjeg veka, renesanse, pa i baroka. Ideja mi je bila da prelepu ranu muziku, tzv. muziku antiku, <\/em>prilagodim modernom i standardnom duu violine i viole. Ne postoji podatak da je iko ikada ovakvu muziku adaptirao za pomenuti sastav. S obzirom na to da sam tokom \u017eivota vi\u0161e puta za razne prilike komponovala muziku u duhu srednjovekovlja, zbirci sam dodala svoja dva stara i tri nova komada za ovaj duo. Kako je violon\u010delo kao instrument dosta srodan violi, naknadno \u0107u se posvetiti adaptaciji istih ovih komada za duo sa \u010delom.<\/p>\n

Kako je do\u0161lo do ideje da pravi\u0161 ba\u0161 ovakvu zbirku?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Sonja Kalaji\u0107 i Aleksandra Kuruli\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Ideja mi je do\u0161la nakon saradnje sa ansamblom Renesans, sa kojim sam imala nekoliko solisti\u010dkih nastupa na kastanjetama pro\u0161le godine. Slu\u0161aju\u0107i njihovo prekrasno i poletno izvo\u0111enje rane muzike tokom proba i na koncertima, pomislila sam koliko je zapravo ta muzika srednjeg veka i renesanse puna radosti , \u010dednosti i fino\u0107e, a mi smo \u010desto skloni da verujemo u ideje da se danas \u017eivi sre\u0107nije nego u vreme vitezova. Ipak, kad uporedim ve\u0107inu muzike koja se danas pi\u0161e u akademskim krugovima, ne \u010dini mi se da je pi\u0161u sre\u0107ni ljudi. Ako oni, pak, odista to i jestu, onda bi se reklo da ni pod razno ne \u017eele sre\u0107u onima koji takvu muziku treba da \u010duju ili izvode. S druge strane, ta takozvana rana muzika, ili musica antica <\/em>danas je poprili\u010dno zarobljena u instrumentarijumu tog perioda \u2013 od srednjeg veka do baroka. Danas gotovo nigde ne mo\u017eete \u010duti tu muziku, a da je ne svira neki ansambl na autenti\u010dnim instrumentima tog doba. To je, s jedne strane lepo, ali spram sveta koji kulturno propada, koji vapi za izgubljenim skladom, lepotom i dobrotom, to je na neki na\u010din sebi\u010dno, pa i glupo. Daleko bolje bi bilo da, pored izvo\u0111enja takve muzike na starim instrumentima, ona bude prilago\u0111ena novijim, jer je njihova prisutnost i mogu\u0107nost odr\u017eavanja daleko ve\u0107a. Naposletku, ve\u0107 se takav pristup masovno vr\u0161i kad je re\u010d o muzici srednjeg i kasnijeg baroka, ili kada muziku egzoti\u010dnih zemalja sa njihovim etni\u010dkim instrumentima \u017eelimo da predstavimo na podijumima Evrope. Mnogo puta, u nedostatku nekog zanimljivog i druga\u010dijeg repertoara, klasi\u010dni muzi\u010dari na modernim standardnim instrumentima ubacuju neku vrstu osve\u017eenja, kompozicije koje pripadaju drugim muzi\u010dkim pravcima poput evergrina, d\u017eeza, filmske muzike, pa \u010dak popa i roka. I dok za takvu vrstu muzike postoji sve vi\u0161e nota za klasi\u010dne standardne instrumente, dok se sve vi\u0161e takav repertoar odobrava i u \u201enajotmenijim ku\u0107ama\u201c doju\u010dera\u0161njih akademskih elitista, stara muzika i dalje pre\u0107utno ostaje strogo rezervisana za neke druge instrumentaliste, iako je po svojoj strukturi i su\u0161tini osnova i deo onoga \u0161to zovemo klasi\u010dna ili ozbiljna muzika. Zato sam, kao i uvek kad osetim da ne\u0161to u svetu muzike fali ili nije prisutno u dovoljnoj meri, re\u0161ila da uradim ne\u0161to po tom pitanju. Odlu\u010dila sam da dam mali doprinos svetu klasi\u010dne muzike, kolegama, ali i samoj sebi kao izvo\u0111a\u010du.<\/p>\n

U ovom izdanju ima\u0161 goste violistkinju \u00a0Aleksandru Kuruli\u0107\u00a0 i \u010delistu Dragana Suzuki \u0110or\u0111evi\u0107a . Kako te\u010de ta saradnja?<\/strong><\/p>\n

Sem \u0161to su kao sjajni ljudi i muzi\u010dari odli\u010dni i inspirativni za saradnju, pozvani su da budu redaktori deonica svojih instrumenata, jer sve \u0161to radim, nastojim da bude na najvi\u0161em mogu\u0107em nivou. Sem toga, uvek volim da \u010dujem i drugo mi\u0161ljenje nezavisno od toga da li \u0107u se sa njime slo\u017eiti ili ne, jer mi to vra\u0107a distancu koju obi\u010dno gubim nakon duge uronjenosti u stvaranje. Sa Aleksandrom sam prethodnih godina dosta nastupala u okviru na\u0161eg dua i izvesne numere ovog izdanja smo ve\u0107 zajedno izvodile, tako da je nastavak saradnje u domenu sre\u0111ivanju \u0161trihova, prstoreda, artikulacije i drugih oznaka za violu u ovom izdanju bio prirodan sled. \u00a0Ina\u010de, osoba sam koja izuzetno voli da deli radost stvaranja sa drugima i drago mi je da su ba\u0161 Aleksandra i Dragan postali deo ove pri\u010de. Njihov doprinos je veoma va\u017ean za ovo izdanje i nadam se da \u0107e i njima ovakvo iskustvo zna\u010diti za ubudu\u0107e.<\/p>\n

Nakon tri pozori\u0161ne predstave i filmova \u201eHrepenenje\u201c i \u201eLegenda o Grlici\u201c , nedavno smo imali priliku da te vidimo u ulozi majke Julijane u filmu \u201eSlavenski\u201c u produkciji RTS-a, koji predstavlja \u017eivot i rad na\u0161eg kompozitora. \u0160ta je najlep\u0161e \u0161to \u0107e\u0161 pamtiti sa snimanja? <\/strong><\/p>\n

Ono po \u010demu \u0107u najvi\u0161e ovaj film pamtiti je sam proces rada u kome sam, kao nikada ranije, imala ose\u0107aj prisustva nadrealnog. Usred leta gde se na svaka dva dana smenjuju ki\u0161a i sunce, gde svi u\u010desnici \u2013 od reditelja do fizi\u010dkih radnika \u2013 ula\u017eu napore preko onoga za \u0161ta su pla\u0107eni, u zemlji u kojoj ve\u0107ina ljudi zna za bar nekoliko pesama nekog Ace, Mace, Cece i Jece, ali ne zna ko je Ljubica Mari\u0107, Kornelije Stankovi\u0107, Stevan Hristi\u0107, a kamoli Josip Slavenski<\/strong>, nakon tri ve\u0107 ura\u0111ena filma u uslovima koji su pre za spravljanje kakvih dobrih reklama nego igrano-dokumentarnog filma, jedna ekipa sjajnih ljudi na \u010dijim licima se ukazivao kao u kakvom privi\u0111anju, osmeh neke davno izgubljene radosti i sre\u0107e, i dalje ima snage, i dalje stvara i nema nameru da odustaje. Najve\u0107u zahvalnost ekranizaciji biografija doma\u0107ih kompozitora u igranoj formi dugujemo reditelju Iliji Gajici, scenaristi Mariji \u0106iri\u0107 i urednici Ani Pavlovi\u0107, koji su uo\u010dili va\u017enost ove teme, kao i potrebu njenog prilago\u0111avanja novijem ukusu mladih, u cilju o\u010duvanja se\u0107anja na muzi\u010dke velikane na\u0161eg dru\u0161tva.<\/p>\n

\u0160ta je za tebe uspeh, li\u010dno i profesionalno i da li ta dva mogu da budu odvojena kada je umetni\u010dki poziv u pitanju?<\/strong><\/p>\n

\"\"Ja radije gledam profesionalni i privatni \u017eivot kao jednu celinu, iako one moraju \u010desto biti razdvojene zarad boljeg funkcionisanja i produktivnosti. Upravo razdvajanje svakog od svih, a prevashodno nas od sebe samih, u krajnjoj instanci dovodi do izgubljenosti, agonije, nesre\u0107e i neuspeha. Za mene je uspeh danas ostati prevashodno veran sebi u oba segmenta, jer kako me u\u010dio moj otac: \u201eNema pobede vrednije od vernosti sebi u porazu, niti ima ve\u0107eg poraza od izdajstva sebe zbog pobede.\u201d \u00a0<\/em>Zatim, ako uspete da razgranate svoje bi\u0107e u svim smerovima, te da imate ono \u0161to se zove celovit, integralan \u017eivot, a ne samo neke njegove delove, onda ste, po meni, posebno blagosloveni. Poslednja karika uspeha je, naravno, da budete okru\u017eeni ljudima sa kojima razmenjujete iskrenu ljubav i po\u0161tovanje, \u0161to je za emotivce kakvi su obi\u010dno umetnici upravo najbitniji deo za istinsku sre\u0107u. \u00a0<\/em><\/p>\n

U tvom slu\u010daju su privatan i profesionalan \u017eivot odista posebno povezani imaju\u0107i u vidu da je klarinetista i saksofonista Darko Armenski ujedno tvoj \u017eivotni i muzi\u010dki partner. Kako usagla\u0161avate te dve uloge? <\/strong><\/em><\/p>\n

Darko i ja smo kao ljudi, u biti veoma sli\u010dni, iako veoma razli\u010diti na povr\u0161ini. Ipak, svakako bih lagala ako ka\u017eem da nam je u po\u010detko sve teklo kao med i mleko. Dugo je trebalo da se \u201epeglaju\u201d neke stvari kod svakog od nas, ali smo, \u010dini mi se, na posletku na\u0161li patent za re\u0161avanje svih problema koji mogu isploviti usled tog dvostrukog, privatnog i profesionalnog partnerstva. Njega \u010dine dve sintagme \u2013 velika ljubav i dobra komunikacija.<\/em><\/p>\n

Ivana Ljubinkovi\u0107<\/p>\n

\n