ClassicAll: Citira\u0107u jednog duhovitog muzi\u010dkog kriti\u010dara, D\u017eord\u017ea Bernarda \u0160oa: \u010covek retko nai\u0111e na razumnu knjigu o muzici, jo\u0161 re\u0111e na zanimljivu. A tvoja je, \u010dini se, u obe kategorije. I za poznavaoce i za one koji pone\u0161to vole od d\u017eeza. <\/strong><\/p>\n \u00a0\u201cIstrgnuta se\u0107anja su nekad sna\u017enija od celih koncerata\u201d. To je tvoja re\u010denica u uvodu za intervju sa Ahmadom D\u017eamalom. I svaki intervju ima posebnu, li\u010dnu uvertiru.<\/strong><\/p>\n Spominje\u0161 koncert Weather report. Je l\u2019 bi rekao da si se tad \u201czarazio\u201d d\u017eezom? Je l\u2019 knjiga jo\u0161 tad \u201cpo\u010dela da se pi\u0161e\u201d?<\/strong><\/p>\n Prvi susret sa ozbiljnijom muzikom je bio verovatno kada je neka trupa, koja je putovala po svetu, izvela \u201cKosu\u201d sredinom 70ih u Domu sindikata. A \u0107ale me je vodio jer se lo\u017eio na na\u0161u postavku \u201cKose\u201du Ateljeu \u00a0pa je hteo da vidi kako izgleda to ameri\u010dko. U sli\u010dno vreme moja generacija se zaludela za Bijelo dugme, bio sam na Hajdu\u010dkoj \u010desmi. Paraleno s tim, u modi je bio pank i disko muzika \u2013 voleli smo mi i jedno i drugo. Imali smo tad 13 godina, nismo imali jo\u0161 stavove. I bio sam na raznim doga\u0111ajima, posebno jer je prijatelj mog \u0107aleta, izvesni Pavle, bio upravnik hale Pionir, pa sam dobijao gratis karte. Oti\u0161ao sam na koncert Erika Kleptona (umesto da gledam kod ku\u0107e utakmicu \u0160panija – Jugoslavija u Valensiji gde smo rasturili \u0160pance) i jo\u0161 ispao baja u dru\u0161tvu jer sam nabavio 10 karata za drugare iz razreda. I tu sam se prvo nalo\u017eio na neku ozbiljniju muziku. Godinu dana kasnije dobio sam karte za otvaranje Beogradskog Jazz festivala \u00a0u istoj hali Pionir i to je bio koncert Weather report. Oti\u0161ao sam ne znaju\u0107i ni\u0161ta o njima a iza\u0161ao potpuno konsterniran od onoga \u0161to su u dva i po sata uradili. Urlao sam \u201c\u0161ta je ovo?!\u201d; prvi put video lasere, nekoga da svira u 6 redova klavijatura \u2013 D\u017eoa Zavinula; \u010duo taj solo Pastorijusa na basu od 20 minuta, verovatno nije trajao vi\u0161e od 5. Posle toga sam zavoleo d\u017eez. Slede\u0107i momenat kanalisanja na drugu stranu, jer ja sam bio pre svega bluzer (moj prvi intervju je bio sa D\u017eonom Mejlom \u201987.), bio je koncert seksteta Markovi\u0107-Gut na Kolarcu kada im je gost bio Klark Teri. Bilo je krcato, a ja sam uspeo da u\u0111em tek pred bis.<\/p>\n U knjizi ka\u017ee\u0161 da si jedno vreme imitirao D\u017eona Mejla dok si svirao u bluz bendu? <\/strong><\/p>\n Bend se zvao Chess (po firmi koja je izdavala plo\u010de Madija Votersa, \u010caka Berija, Badija Gaja..). Postojali smo od ’82. do ’89. u raznim inkarnacijama, neki su posle postali slavni bluz muzi\u010dari \u2013 Stane iz Sirove ko\u017ee (gitara), pokojni\u00a0 Ljuba \u0110or\u0111evi\u0107 (usna harmonika), Bane Trivi\u0107 (saksofon) iz Discipline ki\u010dme, Tibor Tot (bubnjevi). U nekom momentu kad smo intenzivnije svirali 85. pu\u0161tao sam bradu bez brkova da li\u010dim na D\u017eona Mejla jer je on bio tata engleskog bluza pa sam sebe do\u017eivljavao kao da bih mogao da budem tata srpskog bluza. I slu\u010dajan doga\u0111aj me je okrenuo ka d\u017eezu. Ra\u0161a Petrovi\u0107 \u2013 urednik emisije \u201cSav taj d\u017eez\u201d (gde sam bio zadu\u017een za bluz) je re\u0161io da ne ide u Hag jedne godine na North Sea Jazz festival. Pitao sam je l\u2019 mogu umesto tebe i rekao je mo\u017ee. Oti\u0161ao sam o svom tro\u0161ku, dobio akreditacije za festival. i tad sam napisao svoj prvi prikaz festivala koji mi je danas beskona\u010dno sme\u0161an.<\/p>\n Jesi li te godine presnimio Bala\u0161evi\u0107evu kasetu?<\/strong><\/p>\n Te godine nisam uklju\u010dio snimanje kad sam \u017eeleo da snimim intervju sa Albertom Kolinsom. Izlaze\u0107i iz bekstejd\u017ea odmah sam pustio da \u010dujem kako je ispalo i \u010dujem D\u017eaba bilo konja vranih<\/em>\u2026 Vratim se i pitam ga je l\u2019 mo\u017eemo opet\u2026 Se\u0107am se re\u010di koje sam rekao: Sorry, Albert, shit Japanese stuff. Lagao sam da japanska stvar zvana aiwa<\/em> nije uspela da snimi to kako treba. Ka\u017ee, va\u017ei sedi tu pored pa \u0107u ti dati ponovo intervju.<\/p>\n Kako je po\u010dela pri\u010da sa d\u017eez festivalom?<\/strong><\/p>\n Vodio sam bluz klub u Domu omladine i paralelno se uklju\u010dio u rad Beogradskog jazz festivala\u00a0 ’88. godine. \u201891 sam na inicijativu Mi\u0161e Blama prihvatio da radimo Summertime festival u Sava centru. Me\u0111utim, zadesio nas je rat nedelju dana pre po\u010detka i rukovodstvo Doma omladine je odlu\u010dilo da nema smisla da se pravi festival. Bila je informacija: Ne\u0107emo da se pravimo da je sve u redu kad ni\u0161ta nije u redu, kad se 200 km od Beograda puca. Kad sam se ’95. vratio na svetske d\u017eez festivale jedino mi je bilo interesantno da radim intervjue sa d\u017eezerima. Zahvaljuju\u0107i tome sam dobio\u00a0 dobar deo ove knjige i iskustvo koje mi je omogu\u0107ilo da kasnije lak\u0161e radim, da sa manje muke pripremam intervju, \u0161to je va\u017ean posao. Da predupredi\u0161 iznena\u0111enja, da zna\u0161 isto koliko i sagovornik, a da dobije\u0161 i ne\u0161to vi\u0161e.<\/p>\n \u0160to se ipak ne de\u0161ava uvek, daje\u0161 primer Vintona Marsalisa?<\/strong><\/p>\n U\u017eas!<\/p>\n \u0160ta ispade?<\/strong><\/p>\n Moj najgori intervju! Vinton je bio kralj Vjena! Do\u0161ao je kao specijalni gost, sedeo u luksuznom hotelu, svako je imao po pola sata razgovora s njim. Donesu ti vino, sedne\u0161, pri\u010da\u0161… Pripremim ne znam kakva pitanja, a on dogovara sa da i ne. Tad sam bio mlad pa sam bio razo\u010daran, ali danas u razgovorima sa muzi\u010darima shvatam da je sa svima bio takav. Bilo je I nekoliko drugih s kojima sam imao lo\u0161a iskustva.<\/p>\n Ko na primer?<\/strong><\/p>\n Rej Braun, ekstremno neljubazan, sa par re\u010denica me oduvao. Beni Bejli u Kanji\u017ei, \u017eestoko nevaspitan. \u201cVi novinari \u0107ete to da naplatite a mi treba ovde da pri\u010damo I da mlatimo praznu slamu\u201d. Roj Hargruv \u2013 ne ka\u017eem samo ja, nego svi. Ali on je posebna pri\u010da, pod narkoticima od svojih dvadesetih \u2013 za te stvari nije bio sposoban. Ali s druge strane ima njih 200 s kojima je bilo super.<\/p>\n S kim si se zbli\u017eio?<\/strong><\/p>\n Sa Marijom \u0160najder. Nakon koncerta u Hagu, i\u0161ao sam u bekstejd\u017e da je upoznam. Rekao sam joj da ne znam ni\u0161ta o njoj, da bih voleo da \u010dujem njene albume. Nisam ni spominjao intervju. Danas ljudi razgovaraju sa nekim, a da ne \u010duju nijedan album. Mi smo prou\u010davali sve to pre nego \u0161to bismo oti\u0161li s nekim da razgovaramo (tome su nas nau\u010dile generacije iz D\u017euboksa). Pitala je da li mo\u017ee da ih ostavi na recepciji hotela. I ja sutradan odem, tamo nema ni\u0161ta. Mesec dana kasnije sti\u017ee mejl \u2013 \u201csetila sam se da sam ti obe\u0107ala albume, ali sam bila jako umorna, ajde da ti po\u0161aljem po\u0161tom\u2026\u201d. I stignu mi. Napisao sam tekst o njoj, javio joj. To je bio februar \u201999. 24. marta sti\u017ee njen mejl \u2013 \u201covde je sve spremno za bombardovanje Jugoslavije, pazi se, pazi na roditelje…\u201d. Mi se znamo 15 minuta. Meni je to bilo najve\u0107e na svetu\u2026 Neko koga ne zna\u0161 iskazuje ozbiljnu brigu za tebe. Pisala mi je da je deo govora koji je dr\u017eala studentima na \u201cIstmenu\u201d (Eastman School of Music), posvetila na\u0161em prijateljstvu i surovoj \u010dinjenici da muzika povezuje ljude, a s druge strane te zemlje su u ratu\u2026. Nije jo\u0161 bila ovde, \u017eelja mi je da je dovedem, to je ne\u0161to \u0161to mi je ostalo kao nezavr\u0161eni plan.<\/p>\n Pri\u010dao si sa Dajanom Krol pre nego \u0161to je postala Dajana Krol?<\/strong><\/p>\n Agentkinja mi ka\u017ee \u201cimamo mladu pijanistkinju Dajanu Krol, je l\u2019 mo\u017ee\u0161 s njom da radi\u0161 intervju?\u201d Nije mi bilo mnogo zanimljivo, ali \u2013 po\u0161tuje\u0161 posao. Bila je super otvorena. Uradili smo intervju, nije bio bog zna \u0161ta. Toliko me je bilo ba\u0161 briga, gledao sam samo kako \u0107e da istekne sve to, jer pored nas za susednim stolom sedi Klepton! I nerviram se \u2013 ako intervju s ovom curicom potraje, pobe\u0107i \u0107e mi. A on sedi i pije pi\u0107e s nekom \u017eenom. Jasno je meni bilo da ne mogu da uradim intervju s njim, zna se kako se to radi. Ali sam hteo da mu stegnem ruku i da uzmem autogram. I uspeo sam. Tog dana sam kupio kompilaciju Crossroads II i, baksuz, ostavio je u sme\u0161taju. E, da sam to imao! Prineo sam mu katalog festivala kao poslednji tinejd\u017eer i potpisao mi se pored \u201cLegends\u201d sa kojima je svirao.<\/p>\n \u00a0<\/strong>Ana Popovi\u0107 je tako\u0111e tu, nije skroz iz d\u017eez miljea ali ima background u d\u017eezu.<\/strong><\/p>\n Ana jeste bluzerka al je na\u0161a. Jeste d\u017eez faca, studirala je d\u017eez, svirala je jedno 4, 5 d\u017eez standarda na albumu Trilogy. Bilo mi je stalo da objavim prvi veliki intervju s njom. Mo\u017eda su kasniji intervjui, kad je bila zvezda, bili bolji. Ali sam nekako procenio da je taj momenat, period kad ma\u0161ta\u0161 o uspehu, simpati\u010dniji za knjigu nego kad ima\u0161 nagrade, nastupe pred 100 hiljada ljudi\u2026 To nije jedini \u201cincident\u201d. Od 46 njih jedan je bend \u2013 Medeski Martin & Wood. I to je intervju koji nikad nije objavljen.<\/p>\n Sony Rollins je na naslovnoj strani iako ga nema u knjizi.<\/strong><\/p>\n Jasno je bilo da nisam nikoga hteo da izdvojim, jedino da stavim svih 46. Druga alternativa je bila da se vidi samo instrument. Ali ako se knjiga zove Jazz face mora\u0161 da ima\u0161 facu. E sad, imam odli\u010dne fotke likova koji su u mraku. Ali onda to \u0161alje poruku \u2013 senka ti pada na lice, a treba da bude\u0161 u nekom sjaju. \u00a0Ko je onda muzi\u010dar koji dobro opisuje istoriju d\u017eeza, koga nema u knjizi, a koga volim? U\u017ei izbor je do\u0161ao na desetak faca. O tome sam pri\u010dao sa fotografom Timom Dikesonom , koji mi je u roku od 5 minuta, dok smo \u0161etali kejom u Istadu,pokazao fotku Sonija Rolinsa: \u0161ta ka\u017ee\u0161 na ovo? I rekao sam to je to.<\/p>\n On je prvi put bio u Beogradu i 80-ih, ali ga nisi tad slu\u0161ao nego tek 2003. u Peru\u0111i. I izmamio ti je suze.<\/strong><\/p>\n Ja muziku do\u017eivljavam debelo emotivno. Tih prvih 15 minuta koncerta je bilo toliko uzbu\u0111enje za mene\u2026 Ve\u0107 je tada jedva hodao, a svirao fenomenalno. Kad ne mo\u017ee\u0161 da zaustavi\u0161 suze \u2013 to je ne\u0161to lepo. On je jedan od mojih top 5 u ukupnoj istoriji d\u017eeza.<\/p>\n Ko sve spade u top 5?<\/strong><\/p>\n Majls pod jedan, pre svih. Soni Rolins, Vejn \u0160orter, Koltrejn. \u010cet Bejker\u2026? Ne, \u010carls Mingus! To je generacija koja je bila napredna u razmi\u0161ljanju kako da pomeri bibap na neku drugu stranu. Dizi je ostao u rudimentarnom bibapu, te\u0161ko da mo\u017eemo da mu dodelimo isto mesto kao Koltrejnu ili Majlsu. Kad bi ubacili i ove iz knjige onda bi \u010carls Lojd sko\u010dio na prvo mesto. Marija \u0160najder pod 2., Majkl Breker 3\u2026<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/wp-content\/uploads\/2019\/10\/Jazz-Baner-140x200.gif\")
35. Beogradski Jazz festival<\/a> <\/strong><\/span>odr\u017ea\u0107e se od 22. – 27. oktobra pod sloganom \u201eD\u017eez svetkovina \/ Jazz Celebration\u201c. Ali to nije glavni povod za razgovor sa njegovim dugogodi\u0161njim urednikom Vojislavom Panti\u0107em. Na\u0161a najpoznatija faca d\u017eez kritike (izme\u0111u ostalog vodi i Pan\u010devo Jazz festival) \u0107e, u okviru festivala u sredu u 12h u holu Doma omladine<\/strong>, promovisati svoju novu knjigu \u201eJazz Face<\/strong><\/a>\u201c (Dallas records, 2019). Knjiga je sa\u010dinjena od 46 intervjua sa raznim d\u017eez umetnicima (\u010carls Lojd, D\u017eo Lovano, Majkl Breker, Marija \u0160najder, Bred Meldau, Anri Teksje, Enriko Rava, Du\u0161ko Gojkovi\u0107 i Lala Kova\u010dev…) koje je na\u0161 sagovornik radio u periodu od 1991. do 2015. godine (za TV seriju \u201eJazz face\u201c, emisiju \u201eUvozni intervju\u201c, kolimnu \u201eD\u017eez skice\u201c). O kvalitetu knjige dovoljno govore i imena recenzenata \u2013 Vojislav Bubi\u0161a Simi\u0107 i renesansni (kako ga autor naziva) Milan Vlaj\u010di\u0107. A kad i sami zavirite u nju shvati\u0107ete brzo da ste ve\u0107 stigli u prve redove svirki, sa propusnicom za bekstejd\u017e. Kroz ovu specifi\u010dnu istoriju d\u017eeza pro\u0161eta\u0107ete se evropskim gradovima, festivalima, saznati kakve se li\u010dnosti kriju iza d\u017eez faca na sceni i najbitnije \u2013 vrati\u0107ete se ponovo slu\u0161anju d\u017eeza sa jo\u0161 vi\u0161e divljenja. Uz preporuku \u0161ta ne propustiti na ovogodi\u0161njem Beogradskom Jazz festivalu, Voja Panti\u0107 nam kroz slikovite anegdote pri\u010da o svojoj knjizi i kako je od bluzera postao ozbiljni zaljubljenik u d\u017eez.<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/wp-content\/uploads\/2019\/10\/voja-fotka.jpg\")
Vojislav Panti\u0107:<\/strong> Ja nisam zavr\u0161io nikakve muzi\u010dke akademije i ne moram da se razbacujem tvrdim muzikolo\u0161kim pojmovima da bih objasnio \u0161ta ose\u0107am dok ne\u0161to slu\u0161am. U\u010dio sam na tekstovima Pece Popovi\u0107a, Dragana Kremera, Petra Janjatovi\u0107a, Mome Rajina, Aleksandra \u017diki\u0107a, Branka Vukojevi\u0107a\u2026 ljudi koji su krajem 70ih i po\u010detkom 80ih pisali za \u201cD\u017euboks\u201d i za neke druge listove (\u201cZdravo\u201d recimo). Ta neka na\u0161a \u0161kola rok novinarstva je umela da pi\u0161e lepo. \u0160to proveravam iz dana u dan, vratim se tim tekstovima, pro\u010ditam s kakvom su inspiracijom pisali o pute\u0161estvijima na koncertima grupe Idoli u nekom selu u Banatskom Brestovcu. Pa je onda sam uvod kao gotov tekst, a kamoli ono \u0161to je bilo posle. Umeli su da od toga naprave pri\u010du, da bude slatka, \u010ditljiva, zanimljiva, da privla\u010di ljude ka muzici koju oni vole. Tekst ne sme da bude suvoparan, ne sme da bude rasipanje znanjem i podacima, nego ose\u0107anjima \u2013 ako je to uop\u0161te mogu\u0107e preto\u010diti u re\u010di. Ka\u017eu mi ljudi \u010desto kad \u010ditaju \u201cD\u017eez skice\u201d u \u201cPolitici\u201d \u2013 \u201cmi ne znamo ni\u0161ta o d\u017eezu, al jao, \u0161to je ono lepo i slatko\u201d. Super, to je ono \u0161to sam hteo. Nekoga sam mo\u017eda inspirisao da poslu\u0161a nekog od tih likova. Time se vodim ve\u0107 30 i kusur godina, time sam se vodio i u knjizi.<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/wp-content\/uploads\/2019\/10\/JAZZ-FACE-korice_page-0001-300x196.jpg\")
Odmah sam po\u017eeleo da nijedan intervju nema uvod sa spiskom izabrane diskografije, nego da to bude moj li\u010dni uvod, moja iskustva vezana za tog nekog. Ako je bilo privatnih susreta van \u010dina kad smo radili intervju \u2013 jo\u0161 bolje. Na kraju mi je to bio najte\u017ei deo posla, jer sam iz zezanja po\u010deo da pi\u0161em samo da bih pobegao od vikipedije. S jedne strane sam sebi zakomplikovao \u017eivot, s druge strane sam miran pred sobom jer nisam otaljao posao.<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/wp-content\/uploads\/2019\/10\/Dizzy-Gillespie-1990-300x214.jpg\")
![\"\"](\"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/wp-content\/uploads\/2019\/10\/Wayne-Shorter-2010-252x300.jpg\")
![\"\"](\"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/wp-content\/uploads\/2019\/10\/Vojislav-Pantic-John-Scofield-Slobodan-Tanasijevic-2016-Aleksandar-Stojkovic-300x200.jpg\")
![\"\"](\"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/wp-content\/uploads\/2019\/10\/Kurt-Elling-2015-Joke-Schot-300x200.jpg\")