{"id":2440,"date":"2019-10-17T14:10:24","date_gmt":"2019-10-17T12:10:24","guid":{"rendered":"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=2440"},"modified":"2019-10-18T17:42:01","modified_gmt":"2019-10-18T15:42:01","slug":"jug-radivojevic-reditelj-opere-%d0%baostana-covek-zivi-u-mraku-ili-svetlu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/en_US\/2019\/10\/17\/jug-radivojevic-reditelj-opere-%d0%baostana-covek-zivi-u-mraku-ili-svetlu\/","title":{"rendered":"Jug Radivojevi\u0107, reditelj opere \u201e\u041ao\u0161tana\u201c: \u010covek \u017eivi u mraku ili svetlu"},"content":{"rendered":"

\"\"Nakon 60 godina, opera \u201eKo\u0161tana\u201d Petra Konjovi\u0107a premijerno je izvedena u Narodnom pozori\u0161tu u Beogradu 14. juna 2019. godine. Sino\u0107, 16. oktobra, publika je jo\u0161 jednom bila u prilici da je \u010duje i vidi u okviru 51. Beogradskih muzi\u010dkih sve\u010danosti na Velikoj sceni. Orkestar je vodila dirigentkinja Ana Zorana Brajovi\u0107, a re\u017eiju potpisuje Jug Radivojevi\u0107. Prenosimo intervju sa rediteljem sa kojim je razgovarao novinar Mikojan Bezbradica.<\/p>\n

\u010covek \u017eivi u mraku ili svetlu<\/strong><\/h3>\n

Posle 113 re\u017eija ura\u0111enih u srpskim i teatrima u regionu, za koje je dobio i brojne nagrade, priznati srpski reditelj Jug Radivojevi\u0107, prvi put u svojoj bogatoj i uspe\u0161noj karijeri postavi\u0107e jedno opersko delo, i to u svom mati\u010dnom Narodnom pozori\u0161tu. Re\u010d je o \u201e\u041ao\u0161tani\u201c Petra \u041aonjovi\u0107a, prema istoimenoj drami Bore Stankovi\u0107a.<\/p>\n

Stankovi\u0107eva \u201e\u041ao\u0161tana\u201d, kao remek-delo srpske knji\u017eevnosti, ne predstavlja samo komad sa pevanjem i rasko\u0161nom slikom folklora sa juga Srbije, ve\u0107 i sna\u017enu dramu tragi\u010dnih ljudskih sudbina, slika pojedina\u010dne patnje i kolektivne nesre\u0107e. \u0160ta \u0107e biti u fokusu va\u0161eg rediteljskog \u010ditanja istoimene opere \u010duvenog srpskog kompozitora, \u010dije se stvarala\u0161tvo nadovezuje na realizam Modesta Musorgskog, Aleksandra Borodina, Leo\u0161a Jana\u010deka, ali i oca nacionalne muzike u Srbiji, Stevana Stojanovi\u0107a Mokranjca?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Jug Radivojevi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Jug Radivojevi\u0107<\/strong>: U fokusu je pre svega moja odgovornost. Rade\u0107i dramu \u201e\u041ao\u0161tana\u201d i to dva puta (JDP i \u0160aba\u010dko pozori\u0161te) moja je obaveza bila tuma\u010denje Bore Stankovi\u0107a. Ovoga puta, u operi, zadatak je udvostru\u010den – uz genijalnog pisca, bavim se i genijalnim kompozitorom Petrom \u041aonjovi\u0107em. Ta kompatibilnost \u041aonjovi\u0107a i Stankovi\u0107a je kosmi\u010dka. Temom i sadr\u017eajem stvorili su verovatno jedno od najzna\u010dajnijih umetni\u010dkih dela u Srba. I \u0161ta bi, u tom slu\u010daju, bio moj fokus osim nada da ne naru\u0161im tu harmoniju. Verujem da smo svi zajedno dorasli ovom izazovu. Da mo\u017eemo razumeti svu slojevitost pri\u010de i kompozicije. A su\u0161tina je tako jednostavna – \u017eelja za \u017eivotom, za lepotom, za svim \u017eivotnim sokovima, \u017eelja da posedujemo lepotu \u017eivota… a drama nastaje onog trena kada shvatamo da je ne mo\u017eemo posedovati. Onda postajemo surovi, zli, naopaki i destruktivni. Tada, ono \u0161to nije na\u0161e, \u017eelimo da uni\u0161timo, poni\u0161timo, ubijemo.<\/p>\n

\u041aonjovi\u0107 je jednom prilikom izjavio da ga Stankovi\u0107evoj realisti\u010dnoj drami nije privuklo samo folklorno obele\u017eje teksta, kao i mogu\u0107nost kori\u0161\u0107enja i izvla\u010denja latentnih kvaliteta iz lokalnog narodnog melosa, ve\u0107 i osnovni emocionalni ton drame koji je izra\u017een u sukobu strasti u \u201e\u017ealu\u201d za mlado\u0161\u0107u i radostima, i u zanosu za pesmom i lepotom. \u0160ta je vas, kao reditelja, koji prvi put re\u017eira operu, posebno privuklo \u041aonjovi\u0107evom vi\u0111enju tog dela transponovanom kroz libreto i muziku?<\/strong><\/p>\n

Ve\u010dita je borba u \u010doveku izme\u0111u dobra i zla. \u010covek bira svoj na\u010din \u017eivota. \u010covek se priklanja An\u0111elu ili \u0110avolu. \u010covek poma\u017ee ili odma\u017ee, gradi ili razara. Sve je to pitanje odluke. I vere. Zato se \u201e\u041ao\u0161tana\u201d i de\u0161ava na Uskrs, na taj Sveti dan, kada se razume, preispituje, pra\u0161ta, kada ljubav predvodi i kada \u010dovek postaje svestan univerzuma. \u010covek \u017eivi u mraku ili svetlu, sam kreira svoj ambijent. Had\u017ei Tomina ili Mitketova filozofija \u017eivota. Strogo i zaptiveno ili romski iracionalno. Muk ili pesma u \u017eivotu u kome je, kako Bora ka\u017ee \u201edole tvrdo a gore visoko\u201d. \u0160ta \u010dovek ho\u0107e od svog \u017eivota?<\/p>\n

\u201e\u041ao\u0161tana\u201d, klasik na\u0161e literarne i pozori\u0161ne ba\u0161tine, sa kojim ste i diplomirali re\u017eiju na FDU, postala je metafora nesre\u0107ne lepote i ljubavi, slatkog i setnog derta\u2026 \u041ao je i kakva je danas ta vatrena i lepa Cigan\u010dica, vranjanska \u041aarmen, odnosno naslovna junakinja ove opere u tri \u010dina?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Mina Gligori\u0107 kao Ko\u0161tana<\/figcaption><\/figure>\n

Ona je simbol, magija… Ona je pokreta\u010d. Gotovo nestvarna. Da li je ona samo privi\u0111enje koje budi \u010dovekov racio, ne samo strast prema \u017eivotu ili \u201e\u017eal za mladost\u201d? \u041ao\u0161tana je danas ista kao i \u041ao\u0161tana 1900. godine kada je premijerno izvedena, kao i \u0161to \u0107e biti 2100-te. Osta\u0107e zauvek simbol \u010de\u017enje, lepote, sete, po\u017eude, nedosanjanog, \u017eala za mlado\u0161\u0107u ali i provokacije koja u \u010doveku izaziva gnev, srd\u017ebu, zlobu, mr\u017enju…<\/p>\n

U \u201e\u041ao\u0161tani\u201c se sukobljavaju dve strane \u017eivota i dva stava prema \u017eivotu. U jednom se gu\u0161i mladost, uni\u0161tava ljubav, \u017eivot \u010dini prozai\u010dnim i praznim, a u drugom, \u017eivot je ispunjen radostima i strastima, u\u017eivanjem i opu\u0161tanjem. Gde su i kako danas u svemu tome bivstvuju jedan Had\u017ei-Toma, Arsa, Stojan, Mitke…?<\/strong><\/p>\n

Had\u017ei Toma je jedan od \u201enajdramskijih\u201d likova na\u0161e literature. Njagov dramski zaokret je veliki i \u010dudesan. Mitke je pesnik na\u0161e drame, a Stojan izgubljeno jagnje, kako je nekad svirao Bakija Baki\u0107. Arsa je bio i ostao predstavnik vlasti, uvek one jednako iste \u0161ta god mi mislili da \u0107e svaka slede\u0107a biti druga\u010dija. To su oni. Isti oni, i nekad i sad. Svako zatvoren u svoju kapsulu. Sve njihove razli\u010ditosti postaju sli\u010dnosti onog momenta kada ih \u041ao\u0161tana \u201eprobudi\u201d.<\/p>\n

Ro\u0111eni ste u Beogradu, ali ste odrasli u Vranju, gradu gde se radnja i de\u0161ava. \u041aoliko vam ta \u010dinjenica, na izvestan na\u010din, predstavlja olak\u0161avaju\u0107u okolnost da jo\u0161 jednom, ali u formi opere, do nekih najsitnijih detalja ponovo proniknete u sr\u017e odnosa i na\u010dina \u017eivota tih ljudi sa \u201eju\u017ene pruge\u201c?<\/strong><\/p>\n

Ja sam odrastao u dvori\u0161tu rodne ku\u0107e Bore Stankovi\u0107a, i u ulici njegove baba Zlate koja ga je o\u010duvala. Rano je ostao bez roditelja. Prohodao sam u vranjskom pozori\u0161tu Borinog imena. \u041arstio se na sceni Borinog pozori\u0161ta. \u010citaju\u0107i Borine pri\u010de tragao sam za sokacima i \u0107o\u0161kovima u koje je on sme\u0161tao svoje junake. \u010cesto sam sa vrha grada iz Markovog kaleta u kome je \u017eivela Borina Biljarica, poput nje \u201egledao no\u0107u grad kako svetli\u201d. Ali, sve to nije garancija da sam do kraja pronikao u dubinu Borine literature niti da \u0107e sve to uticati na kvalitet na\u0161e izvedbe \u041aonjovi\u0107eve i Borine \u201e\u041ao\u0161tane\u201d.<\/p>\n

Mikojan Bezbradica<\/p>\n

*Tekst preuzet iz programske knji\u017eice Narodnog pozori\u0161ta<\/p>\n

 <\/p>\n

\n

U velikom ansamblu su: Mina Gligori\u0107\/ Evgenija Jeremi\u0107 (\u041ao\u0161tana), Nenad Jakovljevi\u0107\/ Dragoljub Baji\u0107\/ Neboj\u0161a Babi\u0107 (Had\u017ei Toma), Nata\u0161a Jovi\u0107 Trivi\u0107\/ Dubravka Filipovi\u0107 (\u041aata), Dejan Maksimovi\u0107\/ Marko \u017divkovi\u0107 (Stojan), Marija Jeli\u0107\/ Biljana Jovanovi\u0107 (Stana), Darko \u0110or\u0111evi\u0107\/ Marko \u017divkovi\u0107 (Arsa), Nata\u0161a Ra\u0161i\u0107\/ Tamara Nikezi\u0107 (Vaska), Miodrag D. Jovanovi\u0107\/ Vuk Zeki\u0107 (Mitke), Milan Obradovi\u0107 (Grkljan), Aleksandra Angelov\/ \u017deljka Zdjelar\/ Tamara Nikezi\u0107 (Sal\u010de), Mihailo \u0160ljivi\u0107\/ Milo\u0161 Milojevi\u0107 (Marko), Dubravka Filipovi\u0107\/ Ivana \u017divadinovi\u0107\/ Nata\u0161a Ra\u0161i\u0107 (Magda), \u041aatarina Radovanovi\u0107\/ Milica Lalo\u0161evi\u0107 (Sofka), Mina \u041aova\u010d Markovi\u0107\/ Isidora Stevanovi\u0107 (\u041aoca), Mihailo Ota\u0161evi\u0107\/ Milan Pani\u0107 (Prvi gra\u0111anin), Filip Vu\u010di\u0107 (Drugi gra\u0111anin), Milo\u0161 Milojevi\u0107\/ Vuk Radonji\u0107 (Tre\u0107i gra\u0111anin), Mihailo \u0160ljivi\u0107\/ Milan Obradovi\u0107 (Policaja), Milan Pani\u0107\/ Mihailo Ota\u0161evi\u0107 (Alil) i glumac Dimitrije Ili\u0107 (Asan). U predstavi \u0107e u\u010destvovati Orkestar, Hor, Balet i Operski studio Narodnog pozori\u0161ta. Scenografi su Mira\u0161 Vuksanovi\u0107 i Jasna Saramandi\u0107, kostime \u0107e uraditi \u041aatarina Gr\u010di\u0107 Nikoli\u0107, a koreografiju Vladimir Logunov. Asistent dirigenta je Dijana Cvetkovi\u0107, pomo\u0107nik reditelja je Ana Grigorovi\u0107, a asistent reditelja Isidora Gonci\u0107.<\/span><\/p>\n

\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

<\/div>
\n\t\t\t\t\t\t
Share List<\/span><\/div>\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>