{"id":2043,"date":"2019-06-26T14:16:57","date_gmt":"2019-06-26T12:16:57","guid":{"rendered":"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=2043"},"modified":"2019-06-26T15:08:42","modified_gmt":"2019-06-26T13:08:42","slug":"ingrid-bergman-sonata-jedne-svedanke","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/en_US\/2019\/06\/26\/ingrid-bergman-sonata-jedne-svedanke\/","title":{"rendered":"Ingrid Bergman \u2013 sonata jedne \u0160ve\u0111anke"},"content":{"rendered":"

\u201eSviraj to ponovo, Sem, za stara vremena\u02ee, tra\u017eila je Ilza Lund u filmu \u201eKazablanka\u02ee, a u stvarnom \u017eivotu Ingrid Bergman. Boluju\u0107i od raka znala je da \u0107e uskoro umreti pa je zahtevala da joj na sahrani sviraju njenu omiljenu pesmu iz filma \u201eKazablanka\u02ee. Tako je i bilo. Violina je svirala pesmu \u201eAs Time Goes By\u201d dok su njen pepeo prosipali po \u0161vedskom ostrvu Danholmen.<\/em><\/strong><\/p>\n

\"\"\u201ePro\u0161la sam put od svetice do kurve i nazad opet do svetice, i sve to u jednom \u017eivotu<\/em>\u02ee, rekla je Ingrid nakon burnih godina. Njen \u017eivot obele\u017eila je uspe\u0161na gluma\u010dka karijera, potvr\u0111ena osvajanjem tri\u00a0Oskara, ali i brojni skandali iz privatnog \u017eivota, kao i borba sa opakom bole\u0161\u0107u.<\/p>\n

Ro\u0111ena je 29. avgusta 1915. u Stokholmu, \u0160vedska. Odrastala je bez majke koju je izgubila kada je imala tri godine, a u trinaestoj godini \u017eivota ostala je i bez oca. Po\u010dela je da \u017eivi sa tetkom koja je nakon \u0161est meseci umrla, pa je odrasla kod druge tetke i te\u010de zajedno sa njihovo petoro dece. Uprkos njihovom protivljenju Ingrid u svojoj sedamnaestoj godini odlazi u Kraljevsko dramsko pozori\u0161te u Stokholmu, ali nakon godinu dana ga i napu\u0161ta zbog anga\u017emana u \u0161vedskom filmskom studiju.<\/p>\n

Od svoje 18. godine postaje nezavisna i po\u010dinje da radi\u00a0 i zara\u0111uje snimanjem filmova. Snimila je desetak filmova u \u0160vedskoj i jedan u Nema\u010dkoj, a onda je usledio poziv Dejvida O. Selznika i karta za Holivud. Holivudski producent \u017eeleo je englesku verziju njenog \u0161vedskog filma \u201eIntermeco\u02ee \u00a0iz 1936. godine i tri godine kasnije film je prikazan na velikom platnu. Film je ostvario veliki uspeh. Njeno samopouzdanje, prirodni izgled s malo \u0161minke, visina, sa svojih metar i 75 svojevremeno je va\u017eila za jednu od najvi\u0161ih glumica, znanje pet jezika u\u010dinili su je zvezdom. Odlu\u010dila je da se preseli u Holivud a kasnije je objasnila za\u0161to. \u201eSre\u0107na sam \u0161to sam ro\u0111ena u \u0160vedskoj, te\u0161ko sam se \u0161kolovala, bar je tako bilo u moje vreme. Ali nisam mogla tamo da \u017eivim, \u010dak i kada sam bila u dvadesetim. \u0160vedska je suvi\u0161e daleko od ostatka sveta kada je mentalitet ljudi u pitanju. Tu se ose\u0107ate ograni\u010deni, kao na ostrvu<\/em>.\u02ee<\/p>\n

\"\"Godine 1942. u filmu \u201eKazablanka\u02ee pored Hamfrija Bogarta zaigrala je ulogu koja joj je obele\u017eila karijeru, ulogu Ilze Lund. I sama je toga bila svesna kada je rekla \u201eSnimila sam mnogo zna\u010dajnih filmova, ali svi \u017eele da pri\u010daju samo o jednom, naravno o onom sa Bogartom.<\/em> \u201ePoljubila sam ga, ali zapravo ga nikada nisam upoznala. Poljubac je divan trik ljudske prirode da zaustavi govor onda kad re\u010di postanu suvi\u0161ne.<\/em>\u02ee<\/p>\n

\u010cetrdesetih godina zaradila je nominaciju za Oskara za ulogu Marije u adaptaciji Hemingvejevog romana \u201eZa kim zvona zvone\u02ee, nominaciju i Oskara za najbolju glumicu u filmu \u201ePlinsko svetlo\u02ee, nominacije za ulogu monahinje u filmu \u201eZvona Svete Marije\u02ee i ulogu Jovanke Orleanke u istoimenom filmu. U svojim filmskim ostvarenjima \u017eeleo ju je i Alfred Hi\u010dkok, pa je dobila uloge u njegovim filmovima \u201eZa\u010darana\u02ee, \u201eOzlogla\u0161ena\u02ee i \u201eU znaku jarca\u02ee. Nastupala je i u pozori\u0161tu u predstavama \u201eLiliom\u02ee, \u201eAnna Christie\u02ee i \u201eJoan of Lorraine\u02ee.<\/p>\n

Osim uspeha na poslovnom planu, uspeh i sre\u0107a pratili su je i u privatnom \u017eivotu. Sa dvadeset i jednom godinom, 10. jula 1937. godine, udala se za \u0160ve\u0111anina Petera Lindstroma, zubara a kasnije i neurohiruga. Godinu dana kasnije dobili su \u0107erku Piju. Bra\u010dna idila potrajala je do 1949. Te godine je na snimanju filma \u201eStromboli\u02ee upoznala italijanskog reditelja, \u010dijim filmovima se divila, Roberta Roselinija. Samo godinu dana ranije mu je pisala. \u00a0\u201eAko vam treba \u0161vedska glumica koja na italijanskom zna samo da ka\u017ee \u201eti amo\u02ee, spremna sam da do\u0111em i snimim film sa vama<\/em>.\u02ee<\/p>\n

Do\u0161la je i na snimanju filma zatrudnela s njim. Oboje su bili u braku. Napustila je Holivud, svog mu\u017ea i \u0107erku, i preselila se u Italiju. Javnost ju je zbog toga osu\u0111ivala, u nekim ameri\u010dkim gradovima njeni filmovi su bili zabranjeni, a osam godina joj je bilo zabranjeno da vidi svoju \u0107erku Piju. Ingrid i Robert su se razveli od svojih supru\u017enika, potom ven\u010dali i imali troje dece – sina Roberta i bliznakinje Izotu i Izabelu. Uprkos tome \u0161to su se izborili sa kritikom javnosti, 1957. godine kada su bliznakinje napunile pet godina, oni su se razveli. \u201e\u0160ve\u0111ani i Italijani ne mogu zajedno<\/em>\u02ee, pravdala se Ingrid.<\/p>\n

\"\"Tokom \u017eivota u Italiji snimila je nekoliko filmova. Javnost je jo\u0161 uvek osu\u0111ivala njen privatan \u017eivot, a ameri\u010dki voditelj je u svojoj emisiji \u201eThe Ed Sullivan Show\u02ee \u010dak upitao publiku treba li joj oprostiti. \u010cini se da joj je publika oprostila jer je ostvarila trijumfalan povratak sa filmom \u201eAnastazija\u02ee za kojeg osvaja Oskara. Kako jo\u0161 uvek nije bila spremna da se vrati u Holivud, njen prijatelj Keri Grant primio je Oskara u njeno ime. Publika ju je ponovo cenila pa se u Holivud vratila 1958. godine i nastavila je da glumi u ameri\u010dkim i evropskim filmovima, televizijskim dramama i pozori\u0161tu. Tre\u0107i i poslednji put udala se 1958. godine za \u0161vedskog producenta Larsa \u0160midta. Rastali su se posle 17 godina.<\/p>\n

Tre\u0107eg i poslednjeg Oskara osvojila je za sporednu ulogu u filmu \u201eUbistvo u Orijent Ekspresu\u02ee. Prilikom preuzimanja nagrade odr\u017eala je govor koji je zavr\u0161ila re\u010dima \u201eMolim te, oprosti mi, Valentina. Nisam htela<\/em>.\u02ee Smatrala je da nagrada pripada italijanskoj glumici Valentini Korteze za ulogu u filmu \u201eDan za no\u0107\u02ee. Svoj poslednji film \u201eJesenja sonata\u02ee snimila je u Norve\u0161koj 1978. godine. Ulogu pijanistkinje koja se vra\u0107a u \u0160vedsku kako bi posetila svoju zanemarenu \u0107erku smatraju njenom najboljom ulogom. Za ovu ulogu dobila je sedmu nominaciju za Oskara. Za \u017eivota je osim Oskara, tri puta dobila nagradu \u201eZlatni globus\u02ee, BAFTA nagradu, EMI, kao i francusko filmsko priznanje \u201eCezar\u02ee, po\u010dasnu nagradu za \u017eivotno delo. Posthumno je nagra\u0111ena Emijem za najbolju glumicu u mini-seriji \u201e\u017dena zvana Golda\u02ee, o izraelskoj premijerki Goldi Meir.<\/p>\n

\u201eImala sam mnogo trenutaka sre\u0107e, ali i mnogo tuge, i uvek sam umela da sa\u010duvam radost i da brinem o sebi. Radila sam, zara\u0111ivala, i bila nezavisna od osamnaeste godine, nisam htela da pravim kompromise ni u ljubavi, ni u profesiji. Sve \u0161to mi se doga\u0111alo do\u017eivljavala sam vrlo emotivno, srce mi je bilo jedini putokaz, smatrala sam da sve mogu da izdr\u017eim. Pored snage, uvek sam imala i ose\u0107aj krivice. \u010citavog svog \u017eivota. Ali, ne \u017ealim za stvarima koje sam uradila, samo za onim koje nisam<\/em>\u02ee, rekla je Ingrid Bergman u jednom od svojih poslednjih intervjua.<\/p>\n

Iza sebe je ostavila brojne filmove, ali i autobiografsku knjigu \u201eIngrid Bergman: Moja pri\u010da\u02ee. Nakon duge borbe sa rakom dojke umrla je na dan svog 67. ro\u0111endana, 29. avgusta 1982. godine u Londonu.<\/p>\n

Na kraju, od nje se opra\u0161tamo onako kako je tra\u017eila. Uz stihove \u201eYou must remember this, A kiss is still a kiss, A sigh is just a sigh, The fundamental things apply, As time goes by<\/em>\u2026\u02ee<\/p>\n

Pi\u0161e: Ivana Atanackovi\u0107<\/p>\n

Tekst preuzet sa portala Kulturni ki\u0161obran<\/a><\/strong><\/p>\n

\u00a0<\/p>\n