{"id":2002,"date":"2019-06-24T23:55:23","date_gmt":"2019-06-24T21:55:23","guid":{"rendered":"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=2002"},"modified":"2019-06-25T15:23:31","modified_gmt":"2019-06-25T13:23:31","slug":"orgulje-za-sve-uzraste","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/en_US\/2019\/06\/24\/orgulje-za-sve-uzraste\/","title":{"rendered":"Orgulje za sve uzraste"},"content":{"rendered":"

Kompozitori poput Baha, Mocarta ili Stravinskog su crkvenu muziku koja se izvodila na orguljama smatrali najdragocenijim Bo\u017eijim darom. Jedan od najlep\u0161ih opisa je mo\u017eda ipak onaj \u010duvenog francuskog orgulja\u0161a \u0160arl Mari Vidora: “Sviranje na orguljama je manifestacija volje ispunjena vizijom ve\u010dnosti“.<\/em><\/p>\n

Beogradu predstoji 10 dana prepu\u0161tanja toj viziji jer 26. juna po\u010dinje “Me\u0111unarodni festival Dani orgulja \u2013 Dies organorum“. \u00a0Traja\u0107e sve do 5. jula, a glavni koncertni program \u0107e se kao i do sada odvijati u Katedralii Bla\u017eene Djevice Marije. To je bio povod da razgovaramo sa muzi\u010dkim urednicama Kulturnog centra Beograda u \u010dijoj se organizaciji ovaj festival realizuje 19. put. Ljubica Solunac i Damjana Njegi\u0107 prijateljski su me uvele u \u010darobni svet \u2019\u2019kraljice instrumenata\u2019\u2019. Na\u0161e su orgulje moderne (postavljene u katedralu 2000. godine) i kako ka\u017eu, izuzetne za izvo\u0111enje repertoara svih epoha. Upravo nas to i o\u010dekuje u ovogodi\u0161njem izdanju, pri\u010daju Ljubica i Damjana. \u2019<\/strong><\/p>\n

\u2019ClassicAll\u2019\u2019: Koliko je te\u0161ko u dana\u0161nje vreme odr\u017eati ovakav festival?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Ljubica Solunac i Damjana Njegi\u0107 u galeriji Artget<\/figcaption><\/figure>\n

Ljubica Solunac<\/strong>: Mi smo sre\u0107ni \u0161to imamo vernu publiku! Uvek nas po\u010detkom juna ljudi na ulici pitaju \u0161ta ima novo, \u0161ta spremate… To nas motivi\u0161e da svake godine idemo korak dalje sa festivalom.<\/p>\n

Koga o\u010dekujemo ove godine?<\/strong><\/p>\n

Predstavnike nema\u010dke i francuske \u0161kole orgulja. Kristijan Bi\u0161of, orgulja\u0161 iz Crkve Svete Margarete u Minhenu, prvi put je u Beogradu i dolazi zahvaljuju\u0107i Gete Institutu. Tu je i ve\u0107 dobro poznati, gotovo rezidencijalni, orgulja\u0161 Pavel Kohout koji uvek ima atraktivan repertoar. Zatim, uz podr\u0161ku \u00a0Autrijskog kulturnog foruma, sti\u017ee Urlih Valter, profesor iz Graca. Zanimljiv program nam predstoji, ve\u0107im delom usmeren ka romantizmu. Valter recimo, predstavlja svoj aran\u017eman Listovih Transcedentalnih etida<\/em>, kao i dela Maksa Regera, a nezaobilazan je i Bah. Ukupno \u0107e bti 6 ve\u010dernjih i 3 de\u010dija koncerta.<\/p>\n

\u0160ta podrazumeva de\u010diji program?<\/strong><\/p>\n

Koncert za najmla\u0111e \u2013 od 2 do 5 godina \u2013 organizujemo u saradnji sa udru\u017eenjem “Baby Artish“, a tu je i program za pred\u0161kolski i \u0161kolski uzrast. Marija Dru\u017eijani\u0107, profesorka u m.\u0161. \u2019\u2019Stankovi\u0107\u2019\u2019, osmislila je ovaj koncert, ona tako\u0111e i svira. Deca uz slu\u0161anje muzike, mogu da \u010duju i zanimljive informacije o instrumentu, da sednu za orgulje, neposredno do\u017eive instrument… Program za decu se tradicionalno odr\u017eava u “Muzeju nauke i tehnike“.<\/p>\n

Kakvi su utisci umetnika koji dolaze kod nas na Dane orgulja?<\/strong><\/p>\n

Zadovoljni su interakcijom sa slu\u0161aocima, kako reaguju… Jer je publika u Zapadnoj Evropi mo\u017eda postala i malo ravnodu\u0161na na ovu vrstu muzike. A ovde se orgulja\u0161ki koncerti slu\u0161aju retko, u samo par prilika tokom godine. Na\u0161a publika to zna da ceni, pa im boravak ovde bude nezaboravno iskustvo. Zato se rado i vra\u0107aju. \"\"<\/strong><\/p>\n

Koje su osnovne razlike izme\u0111u francuske i nema\u010dke \u0161kole?<\/strong><\/p>\n

Francuska tradicija je vezana za Pariz \u2013 Notr Dam (Notre Dame), Sakr Ker (Sacr\u00e9-C\u0153ur), graditelja Kavaje Kol (Cavaill\u00e9-Coll) \u010dije su orgulje legendarne, karakteristi\u010dnog zvuka, sa rasko\u0161nim registrima. Predstavnici te \u0161kole su i kompozitori orgulja\u0161i u pomenutim crkvama. Osim pisanih kompozicija, karakteristi\u010dne su pre svega stilske improvizacije. Takva \u0107e biti i poslednja dva koncerta na Danima orgulja: Jano\u0161 Palur je ma\u0111arski orgulja\u0161 koji se \u0161kolovao u Parizu, a Vensan Dibua je trenutno jedan od tri orgulja\u0161a Notr Dama. Nemci se opet oslanjaju na tradiciju Baha, koji je baza dana\u0161nje orgulja\u0161ke muzike. Ali tu je i Reger \u2013 najbolji predstavnik romantizma.<\/p>\n

Da li onda da o\u010dekujemo i d\u017eezere u publici? <\/strong><\/p>\n

Dolazi nam raznolika publika. Imamo ba\u0161 1. jula koncert posve\u0107en orguljama u savremenim muzi\u010dkim tokovima. To je ukratko \u2019\u2019fju\u017en\u2019\u2019 gde se susre\u0107u muzi\u010dari iz razli\u010ditih \u017eanrova i muzi\u010dkih pri\u010da, a onda svako daje svoj doprinost kroz improvizaciju.<\/p>\n

Kako je bilo prvih godina, kada je festival tek po\u010dinjao?<\/strong><\/p>\n

Vi\u0161e smo bili usmereni na saradnju sa katedralom i \u017eupnikom koji je tada bio tu. Orgulja\u0161i su ostajali da spavaju u crkvi, tu su imali ru\u010dak, ve\u010deru, \u017eiveli su u okviru crkve, radili sa studentima, dr\u017eali koncerte. Bila je neposrednija atmosfera. Ali \u0161to se ti\u010de publike \u2013 isti je \u017ear slu\u0161anja i dola\u017eenja na koncerte. Lepo je videti za vreme Dana orgulja kako se ljudi u velikom broju iz trole spu\u0161taju ka katedrali.<\/p>\n

Damjana, bila si u Notr Damu, slu\u0161ala orgulje, \u0161to je za muzikologa posebno dragoceno iskustvo. Kako je to izgledalo?<\/strong><\/p>\n

Damjana Njegi\u0107: <\/strong>Imala sam priliku da idem u ve\u010dernjim satima u Notr Dam mimo publike, kada su bili prisutni samo studenti konzervatorijuma. Imali su \u010das sa Olivieom Latrijem… Prazan Notr Dam je specijalno iskustvo, potpuno nerelano. Tamo je ina\u010de uvek anga\u017eovano nekoliko orgulja\u0161a. Proces selekcije za tu presti\u017enu (do\u017eivotnu) poziciju je slo\u017een, ali istovremeno, lepo je \u0161to su do\u0161le i mlade snage. Evo sad, posle 8 godina kod nas opet dolazi orgulja\u0161 iz Notr Dama \u2013 pomenuti Vensan Dibua.<\/p>\n

Koliko je danas sviranje na orguljama povezano sa religijom?<\/strong><\/p>\n

Koncertno izvo\u0111enje je muzika sama za sebe. Ali po\u0161to se de\u0161ava u crkvi, u tom smislu ima druga\u010diji kontekst, nije kao na Kolarcu, recimo. Orgulje su vam iza le\u0111a, publika gleda u video bim, koji je opet postavljen bo\u010dno pa nije ni obavezno gledati umetnika. Religiozni momenat ne dolazi do izra\u017eaja, \u010dak i ako izvo\u0111a\u010di jesu religiozni \u2013 oni posmatraju to kao koncert. Recimo orgulja\u0161 u Notr Damu svira slu\u017ebu (sa improvizacijama tokom pauze), ali dr\u017ei i koncerte. \"\"<\/strong><\/p>\n

Do kad traje sezona u KCB i koji od brojnih koncerata, biste eventualno izdvojili?<\/strong><\/p>\n

Sezona traje do sredine juna. Po\u010dinje opet u septembru i ljudi jedva do\u010dekaju te koncerte jer sadr\u017eaja jo\u0161 uvek nema, a kod nas prvo po\u010dinje. Nekad imamo i koncert krajem avgusta. Sestre Simonuti imale su zapanjuju\u0107 koncert u Italijanskom Institutu. Tamo je akustika super pa su ljudi stajali i ispred sale i slu\u0161ali. Imali smo goste iz Amerike, Trio Niv. Svirali su Ameri\u010dke kompozitorke Ejmi Bi\u010d, Rebeku Klark. To je ne\u0161to \u0161to se retko \u010duje.<\/p>\n

Kako pravite program za narednu godinu?<\/strong><\/p>\n

Na\u0161a programska koncepcija je usmerena najpre na mlade \u2013 na muzi\u010dare koji su na po\u010detku karijere, kojima je potrebna podr\u0161ka, koncertno iskustvo. Nisu tu samo studenti i \u0111aci, ve\u0107 I samostalni umetnici. Ali imamo i odre\u0111eni broj koncerata koji daju prostor i na\u0161im najstarijim muzi\u010darima. Oni u poznim godinama odr\u017eavaju tehniku i uspevaju da iznesu programe na poseban na\u010din. Poslednji je recimo bio Milorad Feodorovi\u0107 sa divnim koncertom u Skup\u0161tini grada. Svirao je \u0160opena na specifi\u010dan na\u010din, interpretacija je zadivila publiku.<\/p>\n

Preporuka za leto?<\/strong><\/p>\n

Arlemm festival u Arilju, Stefan Milenkovi\u0107 opet dolazi\u2026 I recimo, Summer Saxperience u Herceg Novom po\u010detkom avgusta. Koncerti i masterklas, sviranje i kupanje!<\/p>\n

P<\/strong>reporuka za va\u0161u narednu sezonu?<\/strong><\/p>\n

Ivan Mele\u0161 u septembru i mladi pijanista Viktor Radi\u0107 u novembru u Sve\u010danoj Sali Skupt\u0161ine grada.<\/p>\n

*Svi koncerti na festivalu Dani orgulja su besplatni i po\u010dinju od 20:30. Ceo program mo\u017eete pogledati ovde<\/a>.<\/strong><\/em><\/p>\n

Ivana Ljubinkovi\u0107<\/p>\n