![\"\"](\"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/wp-content\/uploads\/2018\/05\/little-foot-2.jpg\")
Ne znam kako da po\u010dnem da pi\u0161em ono o \u010demu ne prestajem da mislim.<\/p>\nNe znam kako da po\u010dnem da pi\u0161em ono o \u010demu ne prestajem da mislim.<\/p>\n
Obe\u0107ala sam sebi da ne\u0107u biti jedna od onih majki<\/em> koji pri\u010daju o svom detetu, a da ih to niko ne pita. Obe\u0107ala sam sebi da ne\u0107u pisati o materinstvu, jer je to ne\u0161to isuvi\u0161e li\u010dno da bi se delilo sa drugima. Obe\u0107ala sam sebi da se ne\u0107u previ\u0161e promeniti.<\/p>\n A onda se rodila Sonja.<\/p>\n \u017divot proti\u010de i dogode se oni trenuci koji su granica za pre i posle, od kojih se vreme druga\u010dije ra\u010duna. Bio je to trenutak-granica koji je prevrnuo svet toliko naopa\u010dke, da mi je nebo zavr\u0161ilo u cipelama.<\/p>\n I pitaju me mnogi kako je, kako mi se sve to <\/em>\u010dini.<\/p>\n Problem sa svim tim<\/em> je \u0161to je neuporedivo. Toliko toga se da objasniti time \u0161to je nalik ne\u010dem drugom, a ovo je toliko druga\u010dije da izmi\u010de pretvaranju u re\u010di.<\/p>\n Se\u0107am se salona automobila u nekom nema\u010dkom predgra\u0111u ispred kojeg je bila reklama za auto \u2013 posle sam tu re\u010denicu vi\u0111ala u onim nametljivim sajtovima o popularnoj psihologiji \u2013 \u201ekada ste poslednji put u\u010dinili ne\u0161to prvi put?\u201c I meni je tada palo na pamet da treba da nau\u010dim da ronim i da sko\u010dim padobranom i da volontiram u Kambod\u017ei…<\/p>\n I evo me, desetak godina kasnije, i svaki dan se doga\u0111a ne\u0161to po prvi put. Kao da svet postaje iznova.<\/p>\n Izme\u0111u pli\u0161anog nilskog konja, stonoge, medveda, slona, magarca, crva, lopte, ona bira da ushi\u0107eno gleda u svoju \u010darapu. I da je skida i navla\u010di kao poblesavela, ozbiljna do odraslosti.<\/p>\n Jutro kada je shvatila kako da se okre\u0107e sa le\u0111a na stomak i obrnuto nije htela da jede. Okretala se u kreveti\u0107u i smejala i smejala. Beba od tri i ne\u0161to meseca.<\/p>\n I nikada ni u \u010dije zenice nisam tako stala kao u njene. To ne umem da objasnim.<\/p>\n Od svih saveta koji sam dobila u trudno\u0107i, jedan mi je posebno zna\u010dio. Mladolika \u017eenica u parku, nakon sasvim obi\u010dnog razgovora, jednog od mnogih koji vode ljudi kada sretnu nekog trudnog, kazala je: \u201ene zaboravite samo na radost. Kada do\u0111e onaj u\u017easni umor, podsetite se koliko je to u stvari lepo.\u201c Tih prvih dana, obnevidela od nespavanja, suvi\u0161e misli i raznih, tu\u0111ih tako treba<\/em>, mislila sam na tu \u017eenu.<\/p>\n A koju nedelju kasnije, bili smo Sonjini roditelji, onako odistinski, kupljeni za svagda.<\/p>\n Obe\u0107ala sam sebi da se ne\u0107u previ\u0161e promeniti. I dalje volim da pi\u0161em i \u010ditam i putujem i bivam sa ljudima i udi\u0161em prirodu i gledam u more i jo\u0161 \u0161to\u0161ta. I ne odustajem od Kambod\u017ee i padobrana.<\/p>\n Ali mislim da sam se toliko promenila da sam dala sebi vremena da se upoznamo. I ne znam uop\u0161te za\u0161to sam ranije smatrala da je ostati isti takav dobitak za du\u0161u. Svet se obrnuo naglava\u010dke i ne bih ga makla ni za jotu.<\/p>\n Jelena Jorga\u010devi\u0107<\/p>\n \u00a0<\/p>\n