Превише лично: прича о материнству

Не знам како да почнем да пишем оно о чему не престајем да мислим.

Обећала сам себи да нећу бити једна од оних мајки који причају о свом детету, а да их то нико не пита. Обећала сам себи да нећу писати о материнству, јер је то нешто исувише лично …

Посвећено странцу

1.

1993. година, Београд, Србија.

Била је то једна од оних година у којима се много шапутало. За осми рођендан другарици из разреда се куповала свеска на линије и оловка. Рођацима у Сарајево слали смо конзерве ананаса и кутије цедевите у које с…

Како је летео Марк Шагал

Буди се, и још крмељав и сањив прича како је целе ноћи летео изнад села, гледао је кровове под снегом и цркву, жуту са плавим куполама, уличне чистаче и погрбљене пролазнике… Он говори без престанка. Његова мајка га ућуткује и не сме себи да призна…

Када је музика јача од зла

“Не знам да ли бих умела да пишем о музици“, кажем му. Посматра ме у тишини, док се пепео одваја од цигарете и пада на сто. Не знам да ли ме је чуо или су поново речи остале загубљене у неком међу-времену, тренутку када с…

Нона и њена Мадам

Лагано умире онај који не путује,

Онај који не чита,

Онај који не слуша музику,

Онај који не налази задовољство у себи.

Онај који не мења рутину,

Онај који се не усуђује …