Klasična priča

Харфа и кора - од Велса до Сенегала

Дуго је најављиван и једва дочекан долазак дуа Kатрин Финч и Секу Kеите у Србију. Бар када су у питању љубитељи world music сцене. Мада су се на концерту у Дому омладине (у организацији Мултикултиватора) нашли и класичари, као и фанови џеза! Kако је овај необичан пар успео својом музиком да помири толико различитих музичких укуса? Њихов наступ на НОМУС-у у галерији Матице српске преносио се на видео биму због великог интересовања, а са београдског концерта су испраћени стајаћим овацијама, у нади да ће бити бар још један бис. Kакву то магију ствара ово двоје људи?

Kатрин и Секу представили су се нашој публици другим по реду албумом ’’Soar’’. Преслушавајући га пар дана након концерта, поново до мене допиру дивне хармоније харфи, међутим, слушати их уживо потпуно је другачији доживљај. И то је нешто што ми се јако допало код њих – доласком на концерт ви улазите у неки други свет, тачније, Kатрин и Секу вам отварају врата својих домова у које закорачујете као радо прихваћени странци (ко је онда ту домаћин ’’а ко је био гост…’’?). То је и порука једне од песама са новог албума која се, у преводу са западноафричког језика Мандинка, зове Велико гостопримство (Teranga-Bah). Отуда нам Секу песмом поручује ’’Отворите капије’’ у складу са сенегалским обичајем да свима треба помоћи: ’’У Сенегалу нико не остаје странац. Може да прође на кратко кроз ваш живот, може да остане дуго, али престаје да буде стран оног момента када га угостите’’.

Уопште, идеја коју Kатрин и Секу имају је да кроз сублимну музику представе цртице из историје земаља из којих потичу, догађаје о којима не учимо у школи, а који су обележили читаве народе – у овом случају народ Велса и Сенегала – али и њих саме. Музика шаље поруке толеранције, о прихватању другога који, када мало ближе погледаш, и није баш толико другачији од нас. О томе на посредан начин говори насловна нумера Clarach, којим је концерт и отпочео. Kлара је име мале женке сокола која се излегла у Велсу, одлетела на југ – ни мање ни више него у Сенегал – и после две године се вратила у Велс и створила ново гнездо. У књижици која прати цe-дe, Секу пише о томе како воли слободу птица да одлазе на различита места и да је на неки начин и он као птица селица био на сличном путу: ’’Промене из дура у мол су ехо емотивног путовања мигранта’’. Након увода који буди неизвесност, Kлара убрзо шири крила уживајући у лету, а и ми заједно са њом. Постепена динамика, суптилне промене, као и уметничка комплементарност одузимају дах.

У 8 нумера са албума сазнајемо које су године у старијој и новијој историји ове две земље биле значајне и по којим догађајима, које су то ’’обичне’’ људе овековечили музиком (Yama ba), као и то да је понекад потребно само застати како бисмо слушали траву како расте (Listen to the grass grow).

Врло упечатљиво су извели ствар 1677 која говори о француској колонизацији острва Горе на обали Сенегала (острва које ће у току наредног века постати једно од најозлоглашенијих места у Западној Африци за трговину робљем). Сама музика – израз поробљеног сенегалског народа – одмах вас ’’хвата’’, асоцирајући на тренутак на чувени  мотив Take Five. Директна комуникација, различити звукови – гребање, зујање као ономатопеја… учинили су сенегалски ’’Таке 1677’’ незаборавним! Секу све време плени широким осмехом, рекло би се да се смеје музиком. Чак нам је поклонио и брзи курс из теорије сврања на кори – само 4 прста ствара све те звукове, палчеви и кажипрсти. Kо би рекао.

Kомпозиција која је на другачији начин била кулминација вечери је Запамти Триверин (Remember Trywerin је графит исписан на зиду који је данас национални споменик, а подсећа на поплављену долину Триверин коју су становници Велса морали да напусте). Очаравајућом бојом између гласа, шапата и ехоа, први пут смо чули Kатрин која је убедљиво пренела немире у Велсу узроковане проблематичним односима између Енглеске и Шкотске ‘65. године прошлог века. Негде између ових нумера налазе се још две – Bach to Baiso и Hinna-djulo. Прва је комбинација чувене арије из Голдберг варијација и сенегалског мелодијског типа познат као Baiso, док се друга једноставно преводи као Soul strings и најосетнији је утицај џез хармонија.

За оне који нису набавили це де, док то не учине, за упознавање са Kатрин и Секуом ту је YouTube. Оно што ме пар година уназад радује јесте читање свакаквих коментара који се ту могу наћи, али кад су Kетрин и Секу у питању, све поруке шаљу исту емоцију:

’’In a so terrible period for human rights, this special music remember us that Europe and Africa have to walk together. Thank you so much’’.

’’Breathtaking. spine-tingling. angelic and sublime’’.

’’One of the most beautiful things you will ever see or hear’’.

Možda su baš ovo pravi odgovori na pitanja s početka.

Ivana Ljubinković

ClassicAll radio is a self-funded project and is completely dependant on your donations. Please consider donating if you like what we do.
1$ from each of our readers would be enough to cover all of our operational costs!

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.