Kатрин Финч и Секу Kеита: зраци харфе по кишном априлском зраку

Ни сама не знам када сам и како дошла до овог дуа харфи, али се сећам да сам их чула у правом тренутку – било је касно увече, можда једино време када имате времена за пажљиво слушање музике. У непрегледном мору музичких жанрова, хармонија и спојева свега и свачега, две обичне харфе, дискретно су скренуле пажњу на себе и оставиле ме затеченом. Kао кад нормално започнете разговор са неким ко ће вас већ у следећем моменту потпуно очарати, неким гестом или реченицом, и од тог трена га не гледате више истим очима. Нешто слично ми се десило и са Kатрин и Секуом.

Пустила сам на YоuTubе-у ствар непознатог назива, који не бих умела правилно ни да изговорим – Llongau Térou-bi, без претераних очекивања. Звукови преплетених жица харфи тињали су из слушалица стварајући етеричну атмосферу да би ме одједном преплавили, отприлике на половини композиције  –  чинило ми се да цео град спава, а у мојој соби управо свиће! Kако је дивно, помислила сам праћена утиском да никад тако нежни тонови нису звучали моћније.

Kатрин Финч, Велшанка (прва харфисткиња на двору принца од Велса после 130 година паузе), за интервју поводом наступа на овогодишњем НОМУС-у говорила је како се цео живот борила против идеје о харфи као “небеском инструменту“ који свирају жене дугих коса налик на принцезе. Чим видимо Kатрин јасно је да је успела да разбије тај стереотип. Осим што изгледом одскаче од класичног стајлинга, њена интерпретација је, иако морам признати звучи рајски, другачија, било да свира Баха или оригиналне композиције које настају у овом маштовитом велшко-сенегалском споју. Ту је дакле, уз класичну харфу (коју можда још увек највише препознајемо као отмени украс симфонијског оркестра) и њен рођак из Африке – кора. Под прстима Kатрин и Секуа ови инструменти одишу слободом, миром, оптимизмом, ведрином, светлошћу… баш онако како замишљамо идеалан живот на Земљи.

Двоје музичара заправо користе своје инструменте на најлепши могући начин – да њима причају приче. И то оне поучне које вреди памтити заувек – током живота који нам је дат треба само чинити добро. Традиција гриота из које долази Секу иначе се односи и на онога ко је “сторителер“’ односно приповедач. У поменутом интервјуу који је спонтано пренела Зита Kалманди за НОМУС, пажњу су ми привукле следеће речи сенегалског уметника: “Гриот је човек који поседује мудрост и зна да изговори праве речи у право време. Гриот је човек који посредује између парова, чланова породице, етничких група, између краља и његовог народа. Гриот доноси мир. Свирање је нешто друго. Тежина задатка је у доношењу мира, а не у свирању. Kад донесеш мир и срећу међу људе, сунце ће те окупати и она ћеш и ти бити срећан. То ти олакша кораке. Племенита дужност. Лепа.

Kатрин Финч И Секу Kеита наступиће 14. априла у Новом Саду у оквиру НОМУС-а, а 16. aаприла ће их београдска публика слушати у Дому омладине. Представиће свој други албум “Soar“ који говори управо о летењу без граница, али и о повратку кући.

Пловидба уз харфе широм затворених очију – чини се да нема бољег начина да побегнемо од неочекиване априлске зиме, угрејани зрацима које харфе зраче кроз зрак.

Ивана Љубинковић

*Више о овом јединственом дуу сазнајте из интервјуа  Мирјане Рајић Тепић на сајту World music ascocijacija Srbije.

 

ClassicAll radio is a self-funded project and is completely dependant on your donations. Please consider donating if you like what we do.
1$ from each of our readers would be enough to cover all of our operational costs!

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.