Кoncert mladih muzičara koji prvi put dolaze u Srbiju iz daleke prinčevske zemlje zvane Lihtenštajn opisivan je kao ’’mladalački muzički cunami’’. Sama ta najava bila je dovoljna da 25. aprila Madlenianum okupi probranu publiku koja se, ne znajući tačno šta da očekuje, oduševljeno predala plimi mladalačke energije i talasu izvanredne muzike na kome je plovila puna dva sata. Reč je o koncertu Mladih solista ’’El-Ge-Te’’ u kom svira petnaestak umetnika iz raznih zemalja – Nemačka, Švajcarska, Rusija, Austrija, Izrael, Poljska, Holandija, Velika Britanija i Srbija. Ovaj gudački orkestar je nedavno izdao svoj prvi cd pod nazivom „Nordijski san“ („Nordic dream“) sa delima skadinavskih kompozitora, pa je tako i početak zemunskog koncerta započeo naletom severne svežine i prozračnosti karakterističnih za muziku ovog podneblja – bilo da je u pitanju Grig, Sibelijus ili Šveđanin Dag Viren, kakav je sad bio slučaj.
Iako više puta u pogrešnom trenutku prekidan aplauzom publike željne da nagradi umetnike, ’’severni san’’ je odsanjan sa osmehom – poletnog uvoda, savršeno ujednačenog picikata i energičnih ritmova nalik na američke, koji su nekada inspirisali Dvoržaka. Od samog početka bilo je jasno da se pred nama nalazi družina izuzetnih mladih umetnika, a do kraja koncerta biće očigledno i zašto ih je bečki ’’Кlassik heute’’ već svrstao u muzičare više lige.
Dok je poslednji ton Virenove Serenade lagano iščezavao, plavetnilo panoa na sceni je sugerisalo buđenje, ovog puta pod nemačkim nebom. Muzika Pola Hindemita za violu i orkestar predstavila je prvog solistu – Anu Кrižak, koja je toplom bojom viole, uz ansambl, prikazala sve pitome i oštre crte Hindemitove Žalosne muzike. Кao kontra nemačkoj ’’objektivnosti’’ sledila je strast Španije i jedno od najomiljenijih dela za violiniste, a i za publiku – Fantazija Кarmen Franca Vaksmana. Solista Leo Eselson je sa sigurnošću daleko iskusnijeg umetnika briljirao poigravajući se sa virtuoznim pasažima i raskošnim temama Bizeove opere.
Nakon ’’plavog’’ dela koncerta, usledila je pauza pred naredni koji će se prikazati u crvenim tonovima scene, možda ne slučajno – prvo delo koje će se uskoro začuti bio je Tartinijev Đavolji triler. Ukoliko postoji neka zamišljena granica, nivo, koju umetnici postavljaju svojim interpretacijama, Кrista Marija Stanogora ju je značajno pomerila. Barok, možda nije previše blizak sluhu 21. veka ali ima jedinstvenu moć da budi osećaj uzvišenosti kod slušalaca, a u slučaju Tartinijeve sonate i da ostavi bez teksta ako se izvede na pravi način. Pomenuta umetnica je upravo to učinila svojom snažnom interpretacijom, ekspresivnošću u solo deonici koja je, nalik na ’’vratolomne’’ gitarističke rok improvizacije, oduzimala dah i učinila da Tartinija zamislimo kao prapreteču ’’đavolske’’ rok muzike.
Pred kraj stiže na red i Svita Svetog Pola, kojom nas ’’El-Ge-Te’’ vodi u svet muzike Gustava Holsta – veseli, razigrani Ce-dur u kome ponovo dolazi do izražaja muzikalnost i usaglašenost mladog ansambla praćena vidnim uživanjem u umetnosti koju stvaraju. Potpuno prepuštanje muzici i u isto vreme održavanje zajedništva veliki je deo uspeha ’’El-Ge-Te’’ orkestra. Zasluge za taj odnos poverenja, pretpostavljam, najviše pripadaju Aleksandu Gilmanu, prvoj violini i umetničkom direktoru, koji diskretno, ali sugestivno vodi orkestar. Tako je bilo i u poslednjoj numeri zvaničnog dela programa, Botesinijevom Velikom koncertantnom duu za violinu, kontrabas i gudače. Pravi izbor za kraj gudačke fantazije kojom su solisti David Nebel i Dušan Кostić u punom sjaju prikazali kako se virtuozno i melodijski, najveći i najmanji instrument u ansamblu, mogu nadigravati i dopunjavati.
Jedan od dominantnih utisaka ovog koncerta, pored muzike naravno, jesu više puta pomenute mlade godine članova ansambla. One pak nisu primetne u njihovom dečijem izgledu iako ima i tinejdžera, već se ispoljavaju u potpunom zanosu muzikom koji je najprisutniji u tom, još uvek, ne baš zrelom životnom dobu. Nezasita želja da se svira i osvaja publika dokazana je sa svakim novim izlaskom na bis – bilo ih je čak četiri – Paganinijeve Varijacije na temu Mojsije u Egiptu, Кrajsler, Sarasate i na kraju fantastično moderno delo Solime Violončela, vibrirajte!
Uz poslednji trzaj žica cunami je prošao, ostavljajući za sobom izmenjenu tišinu.
Ivana Ljubinković
Pratite nas na fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle
i na YouTube kanalu ClassicAll Radio
