Када гледамо снимке Земље у свемиру и, захваљујући интернету, слушамо њену шуштаву “песму“ помало налик на хук ветра, обузима нас утисак непостојања времена и потпуног мира. Али, за разлику од свемирске слике, Земља ‘на земљи’ је сушта супротност – препуна буке, брзине, покрета, сирена, зујања, звиждука, говора, плача, смеха, мјаука, лавежа, цвркута и разноразне музике готово на сваком ћошку вашег града, ма где живели. Да ли вам је некад можда пало на памет у каквој ли је хармонији зазвучао свет оног дана када сте рођени или рецимо зачети? Које су се све безначајне или важне ствари десиле у том моменту у разним крајевима света?
Ево једне септембарске могућности: 3. 09. 1973. године у 18:28:32 једна плава мува, која може да начини 14.670 покрета крилима у минути, слетела је у улицу Св. Винсент, на Монмартру. У истом тренутку ветар је магично учинио да две чаше неприметно заплешу на столњаку. У међувремену, на петом спрату Авеније Труден 9 у Паризу, враћајући се са сахране свог најбољег пријатеља, Ежен Колер је обрисао његово име из адресара. У том тренутку семена течност са једним X хромозомом које је припадало Рафаелу Пулену, окрзнуло је јајну ћелију његове жене Амандин. 9 месеци касније родила се Амели Пулен – девојка са необичним осећајем апсолутне хармоније, обузета поривом да помаже другима (што је, на крају крајева, нешто што наше животе свакога дана може учинити потпуно чудесним!).
Безброј сличних догађаја одвија се са сваком сменом дана и ноћи, али овог 21. јуна, на први дан лета и Светски дан музике присећамо се Чудесне судбине Амелије Пулен уз Comptine d’un autre ete (Песмицу другог лета).‘Блага меланхолија са осмехом’ је можда најбољи опис композиције Јана Тирсена, а и чест осећај који нам се јавља с доласком сваког септембра када се крај лета може намирисати у ваздуху.
Смена годишњих доба, рађање сунца сваког јутра, штап, камен, стакло, трава, капљице воде, боса стопала, песак… Све су то делићи чудесног света око нас у којима бисмо увек могли да уживамо који тренутак више, а једна од најлепших песама која слави живот и враћа нас природи, бар у неколико минута, јесте Aquas de Marco. Написао и снимио ју је Антонио Карлос Жобим 1972. године, а две године касније нашла се и на албуму Том & Елис где је изводи заједно са Елис Режином. То је можда најпознатије и најлепше извођење ове песме, међутим, данас смо се определили за енглеску верзију овог шармантног дуа и њихов симпатични видео који на прави начин осликава све о чему песма говори.
Без обзира на то да ли вам је дражи летњи поветарац Јана Тирсена или пролећни пљусак Мартовских вода, најбољи начин да вам лето почне је уз мелодије и песме уз које се лепо сањари или пева из свег гласа.