Klasična priča

Piano City Novi Sad – grad po meri klavira

”Pokrenuta je lavina ideja za novi koncept ovogodišnjeg izdanja festivala sa više programskih celina: Open air studio, On stage sessions, Stage with a view, Green oasis, Vertical concert… Pijanista Fabrizio Grecchi stiže u Novi Sad sa Beatles solo piano programom, potom Michael Essl stiže iz Štutgarta sa svojom autorskom džez muzikom. Muzička analiza stvarnosti Nataše Penezić  donosi opet jedan savremen i nov način bavljenja pijanizmom, Jelena Bajić koncertom Klari na dar ispisuje posvetu Klari Šuman, najvećoj pijanistkinji svog vremena i raskošnoj kompozitorki. Klavirsko nebo promoviše CD nove klavirske muzike koju izvode njeni autori…”

Priča o Piano City festivalu bi mogla početi uvodom o tome kako jedan običan grad postaje čaroban zahvaljujući klavirskoj muzici… Ali Novi Sad nikako nije običan grad. Šarmantan je sam po sebi i pun očaravajućih mesta, od onih poznatih pored kojih se svakodnevno prolazi do drugih malo skrivenijih, koje samo meštani znaju. Još bitnije, u njemu ne žive obični ljudi, već oni sa vizijom. Dvoje takvih su pijanisti Maja Alvanović i Kosta Jevtić. Ne samo jer su odlični u onome čime se bave – sviranje, komponovanje, pedagogija – već i zato što omogućavaju svojim sugrađanima da slobodno konzumiraju umetnost na gotovo svakom ćošku, a Novom Sadu da na nekoliko dana postane grad kreativnog pijanizma. Klasika, džez, nova muzika za klavir, mladi i iskusni pijanisti, kompozitori, studenti, deca, entuzijasti… to je ukratko koncept festivala, a Maja Alvanović ga opisuje po formuli Politikinog zabavnika: od 7-77 godina.

Od 5. do 8. septembra Piano City Novi Sad održava se treći put pod sloganom ’’Bojimo zvuk grada’’. I upravo je to ideja – da se gradska buka na momente stiša, da se ulice, parkovi, dvorišta i stanovi oplemene nijansama klavirskh dirki, da se poznati koncertni prostori transformišu i dožive u novom ambijentu. Piano City je festival koji se već godinama održava u Berlinu i Italiji. Sve je počelo od ideje nemačkog pijaniste Andreasa Kerna koji je 2010. godine organizovao celovečernje klavirske koncerte i ’’borbe’’ (Long Piano Night i Piano Battle) u 70 stanova širom Berlina. Nekoliko godina kasnije, festival u Italiju dovodi Ludovico Einaudi, a 2017. naši pijanisti u Srbiju. Koliko je truda i entuzijazma bilo potrebno za ostvarenje ovog divnog poduhvata i kakav je ovogodišnji program pričaju nam Kosta i Maja, koji će takođe imati autorske koncerte u okviru festivala.

ClassicAll: Kako je došlo do ideje da Novi Sad postane jedan od ’’klavirskih’’ gradova i dospe u fino evropsko društvo uz Berlin, Milano, Napulj, Trst, Palermo, Pordenone?

Kosta Jevtić: Sa konceptom PIANO CITY® smo se upoznali 2016. godine. Na jednom od svojih putovanja u Italiju upoznao sam umetničkog direktora festivala Piano City Napoli, pijanistu Daria Kandelu, i ubrzo stupio u kontakt i sa idejnim tvorcem brenda, Andreasom Kernom. Vrativši se u zemlju, podelio sam s Majom svoje utiske o festivalu. Jednostavno smo poželeli da grad u kojem radimo i stvaramo postane Meka za pijaniste. Naše oduševljenje je bilo toliko snažno da smo sve učinili da već naredne godine pokrenemo Piano City Novi SAd. Kada kažem sve, mislim zaista sve jer smo bukvalno sve svoje vreme i sve svoje resurse tih godinu dana posvetili toj misiji. Uspeli smo zahvaljujući neverovatnoj količini entuzijazma koji nas je vodio. Kada je više od stotinu pijanista prihvatilo poziv za učešće na prvom festivalu za nas je to bila potvrda da naša namera ima smisla. To nam je dalo i snagu da istrajemo i prevaziđemo brojne izazove sa kojima smo se tada susretali. Novi Sad je tada bio tek četvrti evropski Piano City centar.

Koliko je komplikovano napraviti raznovrstan program kada si ograničen samo na jedan instrument? Ili nije previše teško jer klavir može da pruži gotovo neograničene mogućnosti za interpretaciju?

Maja Alvanović: Piano City osim što okuplja klasični tip pijanista, takođe otvara vrata onima kojima se u životu desilo preobraženje, koji su nakon studija postali autori, na neki drugi način nastavili svoje pijanističko putovanje ili onima koji su se posle dugo vremena vratili klaviru. Toliko su divna ta otkrivanja, primećujemo kako sami rastemo kroz takva poznanstva i menjamo sopstvene motive za bavljenje muzikom. Iako radimo u okvirima brenda imamo slobodu da sami uvek iznova kreiramo sliku našeg novosadskog festivala. Ove godine ideja je da transformišemo prostore na način da se interakcija publike i pijaniste poveća, da publika u nekom novom ambijentu doživi pijanistički koncert. Raspon sadržaja ide From Bach to Beatles and beyond, baš kao što je slogan ClassicAll radija.

Maja Misty TriO je poznato ime svakome ko iole prati našu džez scenu. Imate dva albuma za sobom, a očekujemo uskoro i treći. Da li ćemo čuti neke kompozicije premijerno? I šta da očekujemo na novom albumu?

Maja Alvanović: Jeste! Došao je red i na nas da na trećem izdanju Piano City festivala nastupimo! U toku rada na novoj muzici sa triom, rodila se ideja da uradimo nešto poput ”Open air” studija, live snimanja albuma pred publikom. Na koncertu planiramo da izvedemo mix novog i starog materijala, a objavljivanje novog CD-a najavljujemo za kraj ove godine. Verujem da će novo izdanje biti drugačije u odnosu na prošla dva s obzirom da sužavamo formu samo na trio, bez gostiju i da u sastavu imamo novog člana – talentovanog Lava Kovača sa kojim ceo naš trio dobija klasičarski bekgraund (oslušnite Majamisty  TriO ovde

Šta nas još čeka od programskih celina ovde godine?

 Maja Alvanović: Kada smo se odlučili da realizujemo ’’otvoreni studio’’ u okviru Piano City-ja, pokrenuta je lavina ideja za novi koncept ovogodišnjeg izdanja festivala sa više programskih celina kao što su: On stage sessions, Stage with a view, Green oasis, Vertical concert… Pijanista Fabrizio Grecchi, kojeg smo prošle jeseni imali prilike da slušamo u Palermu stiže iz Milana u Novi Sad sa Beatles solo piano kojim očarava publiku širom italijanskih Piano City festivala. Michael Essl, nemački džez pijanista stiže iz Štutgarta sa svojom autorskom džez muzikom…Koncert Nataše Penezić Muzička analiza stvarnosti, donosi opet jedan savremen i nov način bavljenja pijanizmom, za ljubitelje novog zvuka i nove muzike koja nastaje u vremenu u kojem živimo; Klari na dar, koncert Jelene Bajić, velikim romantičarskim formama ispisuje posvetu Klari Šuman, najvećoj pijanistkinji svog vremena i raskošnoj kompozitorki. Koncert grupe pijanista pod jednim čarobnim imenom Klavirsko nebo promoviše CD nove klavirske muzike koju izvode njeni autori.

Vertikalni koncert zvuči vrlo primamljivo! O kakvom je konceptu reč?

Kosta Jevtić:  Za sada je koncept Vertikalnih koncerata tajna koju će Novosađani otkriti tek kada dođu na zakazana mesta u pešačkoj zoni u centru grada (Trg Slobode i Zmaj Jovina ulica). U pitanju su dva ekskluzivna koncerta iznenađenja. Koncept smo preuzeli od kolega organizatora festivala PIANO CITY PALERMO. Bio je to jedan od najposećenijih događaja koji nas je oduševio na njihovom prošlogodišnjem festivalu. Na jednom od dva Vertikalna koncerta i kod nas će nastupiti pomenuti pijanista iz Milana Fabrizio Grecchi.


”I sami smo, kao izvođači na Piano City festivalima u Italiji, iskusili koliko je to poseban doživljaj za pijanistu. To je iskustvo koje vas definitivno menja kao muzičara jer čini da na jedan intenzivan i potpuno nov i svež način doživite interakciju s publikom i tako se prisetite šta je ono što je najplemenitije u bavljenju izvođaštvom”.


Naziv vašeg programa je “Reflections on a Journey”. Da li je će to biti i naziv vašeg prvog CD-a koji sa nestrpljenjem očekujemo?

Kosta Jevtić: Publika je najčešće veoma zainteresovana da od autora sazna šta je bila inspiracija za nastanak kompozicija. Reflections on a Journey je programski naslov mojih autorskih koncerata u ovoj sezoni i on bi trebalo da da upravo taj odgovor. Nekada direktna a nekada posredna, inspiracija za ove kompozicije je često izranjala iz utisaka koje su u meni ostavljali novi predeli koje sam upoznavao na putovanjima i koji su me, na različite načine, fascinirali. Rezultat su izrazito sinematični klavirski komadi a stil bi se mogao opisati kao spoj elemenata klasične, postminimalističke i tradicionalne muzike (poslušajte ovde). Što se tiče CD-a koji je u pripremi, njegov naslov je ECHOES. Nije u pitanju reminiscencija na antologijski naslov iz sedamdesetih godina prošlog veka (Pink Floyd). ECHOES je metafora ličnog iskustva koje inicira stvaralački proces. ODJECI celokupnog mog pamćenja i životnog iskustva postaju „tkanje“ muzike koju stvaram i izvodim.

Koliko Piano City znači mladim pijanistima / autorima s obzirom na to da nemaju puno prilika da sviraju svoju muziku?

Kosta Jevtić: Taj nedostatak prilika se ne odnosi samo na pijaniste autore. Nema nijednog povlašćenog profila niti formata pijaniste kojem su u našoj sredini garantovano otvorena vrata koncertnih prostora.  Kao organizatori Piano City-ja stekli smo uvid u rad neverovatnog broja naših kvalitetnih i talentovanih umetnika, klasičnih, jazz i pijanista autora, koji nažalost nemaju mogućnost redovnog nastupanja i građenja karijere muzičara. Mi se trudimo da tu nepravdu na neki način ublažimo tokom tog jednog Piano City vikenda godišnje, dajući im priliku za nastup. PIANO CITY® koncept podržava autorsko muzičko stvaralaštvo i pijanisti autori zaista imaju istaknuto mesto na programima Piano City festivala. Njima ta promocija, bez sumnje, mnogo znači.

Kako reaguju umetnici – naši (bilo da žive ovde ili napolju) i strani – kada iskuse Novi Sad na ovaj način?

Kosta Jevtić: Reakcije dosadašnjih učesnika Piano City festivala su za nas očekivano pozitivne. Rekao bih da su one univerzalne. Pre nego što smo se upustili u avanturu organizovanja ovog festivala, i sami smo, kao izvođači na Piano City festivalima u Italiji, iskusili koliko je to poseban doživljaj za pijanistu. To je iskustvo koje vas definitivno menja kao muzičara jer čini da na jedan intenzivan i potpuno nov i svež način doživite interakciju s publikom i tako se prisetite šta je ono što je najplemenitije u bavljenju izvođaštvom. I sam grad u kojem imate privilegiju da nastupite kao Piano City izvođač ostaje vam zbog toga u posebno dragom sećanju, obeležen tim nastupom.

 


”Prošle godine recimo, imala sam “noćni” koncert, u predivnoj Palazzina Liberty u Milanu, koji je počinjao u 03:00h! S obzirom na tajming koncerta nisam očekivala da će biti publike, a zatekla me je prepuna sala ljudi, ušušknih na jastucima, čiji su aplauzi bili gomoglasni tako da se ni ja nisam udremala tokom koncerta”.


Maja Alvanović: Mi smo se zarazili Piano City virusom, a to se događa i mnogima koji nastupe na našem festivalu! Takav koncept je prilično transformisao naš odnos prema publici, prema sceni, samim tim što smo sve specifičnosti iskusili najpre na svojoj koži. Piano City vas stavlja često u neočekivane okolnosti i zahteva da i tad izvučete svoj maksimum. Prošle godine recimo, imala sam “noćni” koncert, u predivnoj Palazzina Liberty u Milanu, koji je počinjao u 03:00h! S obzirom na tajming koncerta nisam očekivala da će biti publike, a zatekla me je prepuna sala ljudi, ušušknih na jastucima, čiji su aplauzi bili gomoglasni tako da se ni ja nisam udremala tokom koncerta (smeh). Bilo je i toga da dobiješ zadatak da odsviraš koncert na električnom Kasio klaviru. To je bilo u prelepoj crkvi San Maurizio al Monastero maggiore koju su oslikali Da Vinčijevi studenti. Koliko god nisam volela taj Kasio, moja misija tad je bila da ispunjen auditorijum crkve nagradim za strpljivo 45-tominutno čekanje tokom pauze izmedju dva koncerta i ozvučim prostor u kojem duh velikog Da Vinčija izbija iz svake pore. Publika je bila prezahvalna i ja sam bila prezahvalna za takvu priliku. To iskustvo novih rešenja koja menjaju odnos prema sceni i publici poželeli smo da bude dostupno i ovde u Novom Sadu pijanistima iz Srbije. I pokazalo se da ima njih koji su otvoreni za nove koncepte. Ne da ih ima nego – preliva se (smeh).

Lepo je kada umetnici koriste svoje umeće i kreativnost u plemenite svrhe, kako bi ulepšali dan onima koji nisu u prilici da posećuju koncerte klasične muzike. Recite nam nešto o progamu Piano Heart.

Maja Alvanović:  Piano City humanitarni koncerti dobili su ove godine svoje zajedničko ime Piano Heart. Reč je o koncertima, gde festival ide u posetu publici koja nije u mogućnosti da dodje na koncert. Ove godine imamo dva takva koncerta, u školi za decu sa posebnim potrebama Dr. Milan Petrović i na onkološkom odeljenju Instituta u Kamenici. Oba ova koncerta radili smo i proteklih godina, a utisci i iskustva koje sa njih nosimo daju nam motiv da ih svake godine imamo u programu. Učesnici ovih koncerata su naši sadašnji, a često i bivši studenti, koji se vrlo rado odazivaju ovom pozivu, pogotovo nakon što su iskusili zahvalnost i ljubav koja se na tim koncertima sa publikom razmenjuje.


”Piano City je zaista jedini festival gde se na programu, rame uz rame, mogu naći jedan vrhunski umetnik sa internacionalnom koncertnom karijerom i jedan entuzijasta koji se iz čiste ljubavi ili pasije bavi sviranjem kao hobijem. Fokus je na publici a misija izvođača je da oplemene gradski prostor i približe umetnost “običnom čoveku”.”


Gde je po vama najlepši kutak Novog Sada za koncerte? Ima li neko mesto gde biste voleli da svirate, a niste?

Kosta Jevtić: Ima mnogo takvih mesta. Kada se bavite programskim uređivanjem PIANO CITY-ja gotovo da nema tog kutka u gradu u kojem ne vidite i potencijalni koncertni prostor i mi smo ih, počev od prvih promotivnih koncerata 2017. godine, otkrivali sa velikim zadovoljstvom i ponosom. Nekada je posebnost samog ambijenta ono što nas privuče. Samo jedan od mnogo takvih primera je neverovatno atraktivan Atrijum Muzeja savremene umetnosti koji smo imali među lokacijama 2017. godine.  Nekada se vodimo potrebom da skrenemo pažnju građana na prostor koji je zaslužuje, kao u slučaju zapuštene a prelepe plaže Šodroš 2018. godine. Nekada je prosto visoka frekventnost mesta ono što ga čini zanimljivim – pešačka zona u centru grada ovog septembra.

Maja Alvanović: Futoški park, koji mnogi stanovnici Novog Sada uopšte ne poznaju, je naša davnašnja želja. Ove godine jedna od naših zelenih oaza je upravo u dvorištu Vile Park, u srcu Futoškog parka, gde će nastupiti Klavirsko nebo i najmlađi pijanisti. Ima još kutaka koje bismo voleli da oživimo ali isto tako volimo i da oni budu iznenađenja za neku narednu godinu.

Piano City Novi Sad otvara vrata pijanistima amaterima koji jednostavno uživaju u sviranju, u muzici. Kakvi su utisci tih ’’volontera umetnika’’?

Kosta Jevtić: Primetili smo da se na ovom festivalu svaki pijanista entuzijasta oseća počastvovanim, ali i ravnopravnim kada se nađe u društvu profesionalnih pijanista. Piano City je zaista jedini festival gde se na programu, rame uz rame, mogu naći jedan vrhunski umetnik sa internacionalnom koncertnom karijerom i jedan entuzijasta koji se iz čiste ljubavi ili pasije bavi sviranjem kao hobijem. Fokus je na publici a izvođači su na zadatku, njihova misija je da ozvuče i oplemene gradski prostor, privuku građane umetnosti i približe umetnost “običnom čoveku”.

Kakva je atmosfera na kućnim koncertima? Koliko se ljudi javi, koliko dođe da sluša? Jel se nastavi druženje nakon svirke?

Kosta Jevtić: Verovatno nema lepšeg i tačnijeg opisa kućnog koncerta od onog koji su dale naše kolege iz Ingmar PIiano Dua, SLobodanka Stević i Aleksandar Gligić, nakon kućnog koncerta koji su održali u okviru prve promotivne kampanje PIANO CITY-ja, u proleće 2017. godine: “Jednostavno vas obuzme osećaj veoma prisnog odnosa sa publikom. Nekako prirodno se razbije barijera izvođač – slušalac, verovatno zbog ambijenta, nepostojanja scene, prirodnijeg ponašanja publike u novom “koncertnom” prostoru. Moramo priznati da je za nas izvođače to jedna neprocenjiva vrsta iskustva – pogotovo ako koncert svirate u sopstvenoj kući.”

Na kućnim koncertima domaćin je taj koji poziva publiku i određuje hoće li koncert biti otvorenog ili zatvorenog tipa i koliko će gostiju prisustvovati. Obično se nakon koncerta nastavlja druženje u prisnoj atmosferi koja se uspostavi već tokom nastupa. To su događaji koji imaju poseban šarm i naša je želja da ih u budućnosti bude sve više.

Maja Alvanović: I publika je posle kućnog koncerta u posebnom stanju. Pomešaju se aure. Kućni koncert je svojevrstan vremeplov u vreme pre koncertnih sala. Ove godine želimo da atmosferom kućnog koncerta dotaknemo svaki zatvoren prostor.

Imate puno originalnih ideja, jedna je recimo katamaran ’’Plutajuće ostrvo’’ prošle godine.

Kosta Jevtić: Na tom neobičnom plovilu organizovali smo jedan od najlepših i najekskluzivnijih PIANO CITY događaja u Novom Sadu. Slušaoci-putnici su imali jedinstvenu priliku da čuju koncert pijanistkinje i autorke Nere Beljanski. Ona  je tokom plovidbe Dunavom bila na pramcu katamarana i svirala je, ne samo za publiku na plovilu, već i za brojne posetioce prepunih novosadskih plaža za koje je taj nesvakidašnji događaj bio iznenađenje.

 Šta vas najviše raduje kada saberete utiske nakon festivala?

Kosta Jevtić: Nakon festivala nas najviše od svega raduje predah (smeh). Međutim, on obično traje veoma kratko jer pripreme za sledeći projektni ciklus počinju ubrzo nakon završenog festivala. Raduje nas i samo sabiranje utisaka, takođe. Razvrstavanje foto i video materijala, postfestivalske poruke učesnika, poruke publike koja je pratila festival i naravno reakcije medija,  sve su to neprocenjivi momenti kada se uživa u saznanju da je celogodišnji projekat uspešno zaokružen. Nadamo se takvom ishodu ove godine.

Maja Alvanović: Raduju nas novostečeni kontakti, zadovoljna publika, odjeci festivala koji stižu do nas tokom cele naredne godine i pijanisti koji vežbaju i iščekuju naredne Piano City konkurse za učešče. Naravno i nova lutanja gradom u potrazi za novim Piano City kutkovima.

Koga biste voleli da predstavite u narednim izdanjima festivala?

Maja Alvanović: Plan je da nastavimo da budemo okrenuti u velikoj meri lokalnoj i regionalnoj sceni koja je neiscrpna, mada interesovanje za naš festival u Evropi, pogotovo u Italiji, ubrzano raste iz godine u godinu, tako da ćemo se truditi uvek da dovodimo i zanimljive umetnike iz sveta.

Kosta Jevtić: Naše je interesovanje pre svega usmereno ka umetnicima zanimljivih profila koji imaju snažan lični pečat i koji se bave sličnim stvarima kao i mi, negujući istraživački duh i otvorenost za novo i uzbudljivo u pristupu izvođaštvu.

Ivana Ljubinković

 

ClassicAll radio is a self-funded project and is completely dependant on your donations. Please consider donating if you like what we do.
1$ from each of our readers would be enough to cover all of our operational costs!

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.