Klasična priča

Aram Hačaturijan - od džuboksa do kosmosa

Na današnji dan, 6. juna 1903. godine rođen je Aram Hačaturijan. Odrastanje u Tbilisiju obeležili su zvuci Jermenije, Azerbejdžana i Gruzije koji će kasnije postati važan deo njegovog muzičkog stvaralaštva. Korišćenje foklornih motiva ovih ali i drugih zemalja ga je u najvećoj meri i izdvojilo od savremenika poput Šostakoviča i Prokofjeva. Jedan od vodećih sovjetskih kompozitora, klavir je učio da svira sam, a  formalno muzičko obrazovanje nije imao do svoje 19. godine! Tada odlazi u Moskvu i započinje studije kompozicije i violončela na ”Gnjesin Institutu”.

Melodija po kojoj Hačaturijana danas prepoznaju i đaci, koja je u poslednjih 70 godina doživela najrazličitije obrade (dve su na našoj plejlisti) jeste Ples sa sabljama iz baleta Gajana. Ova melodija je 1948. postala džuboks hit u SAD zbog čega je ”Njuzvik” (Newsweek) sugersao da bi ’48. trebalo da bude godina Hačaturajna u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, Gajana ima još jednu poznatu temu, mirnu ali napetu, koju možda najpre prepoznaju ljubitelji naučne fantastike. Iako ”Odiseju 2001” najviše pamtimo po dva Štrausa – Rihardu i Johanu (Tako je govorio Zaratustra i Na lepom plavom Dunavu) – Adagio iz Gajane je takođe nezaboravan kada je u pitanju muzika koja je obeležila kultni Кjubrikov film. Do te mere je ova usamljenička svemirska tema bila efektna da ju je i Džejms Horner koristio kao inspiraciju za nekoliko svojih filmskih partitura, a u ’’Osmom putniku’’ Džejmsa Кamerona sa direktnom aluzijom na ”Odiseju” i Hačaturijana.

Sledeće nezaobliazno Hačaturijanovo delo je valcer iz svite Maskarada, pisane kao scenska muzika za komad Ljermonotova. Valcer koji bi se, kada bi knjige imale saundtrek, savršeno uklopio u nadrealni maskenbal Heseovog ”Stepskog vuka”.

Poslednji, ali nikako najmanje bitan, je možda najromantičniji ‘’komad’’ muzike ikada napisan. U pitanju je treći, ujedno i poslednji balet koji je Hačaturijan komponovao – Spartak. Ukoliko je prethodni Adagio bio idealna filmska podloga za sliku čovekove otuđenosti, ovaj drugi je krajnja suprotnost – nežan, topao, ali i ispunjen tenzijom koja se konačno razrešava provalom emocija.


ClassicAll radio is a self-funded project and is completely dependant on your donations. Please consider donating if you like what we do.
1$ from each of our readers would be enough to cover all of our operational costs!

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.