Ni sama ne znam kada sam i kako došla do ovog dua harfi, ali se sećam da sam ih čula u pravom trenutku – bilo je kasno uveče, možda jedino vreme kada imate vremena za pažljivo slušanje muzike. U nepreglednom moru muzičkih žanrova, harmonija i spojeva svega i svačega, dva ”obična” žičana instrumenta diskretno su skrenula pažnju na sebe i ostavili me zatečenom. Kao kad normalno započnete razgovor sa nekim ko će vas već u sledećem momentu potpuno očarati, nekim gestom ili rečenicom, i od tog trena ga ne gledate više istim očima. Nešto slično mi se desilo i sa Katrin i Sekuom.
Pustila sam na YouTube-u stvar nepoznatog naziva, koji ne bih umela pravilno ni da izgovorim – Llongau Térou-bi, bez preteranih očekivanja. Zvukovi prepletenih žica harfi tinjali su iz slušalica stvarajući eteričnu atmosferu da bi me otprilike na polovini kompozicije preplavili – činilo mi se da ceo grad spava, a u mojoj sobi upravo sviće! Kako je divno, pomislila sam praćena utiskom da nikad tako nežni tonovi nisu zvučali moćnije.
Katrin Finč, Velšanka (prva harfistkinja na dvoru princa od Velsa posle 130 godina pauze), za intervju povodom nastupa na ovogodišnjem NOMUS-u govorila je kako se ceo život borlla protiv ideje o harfi kao nebeskom instrumentu koji sviraju žene dugih kosa nalik na princeze. Čim vidimo Katrin jasno je da je uspela da razbije taj stereotip. Osim što izgledom odskače od klasičnog stajlinga, njena interpretacija je, iako moram priznati da zvuči rajski, drugačija, bilo da svira Baha ili originalne kompozicije koje nastaju u ovom maštovitom velško-senegalskom spoju. Tu je dakle, uz klasičnu harfu (koju možda još uvek najviše prepoznajemo kao otmeni ukras simfonijskog orkestra) i njen rođak iz Afrike – kora. Pod prstima Katrin I Sekua ovi instrumenti odišu slobodom, mirom, optimizmom, vedrinom, svetlošću… baš onako kako zamišljamo idealan život na zemlji.
Dvoje muzičara zapravo koriste svoje instrumente na najlepši mogući način – da njima pričaju priče. I to one poučne koje vredi pamtiti zauvek – tokom života koji nam je dat treba samo činiti dobro. Tradicija griota iz koje dolazi Seku inače se odnosi I na onoga ko je ‘’storyteller’’ odnosno pripovedač. U pomenutom intervjuu koji je spontano prenela Zita Kalmandi za NOMUS, pažnju su mi privukle sledeće reči senegalskog umetnika: ”Griot je čovek koji poseduje mudrost i zna da izgovori prave reči u pravo vreme. Griot je čovek koji posreduje izmedju parova, članova porodice, etničkih grupa, između kralja i njegovog naroda. Griot donosi mir. Sviranje je nešto drugo. Težina zadatka je u donošenju mira, a ne u sviranju. Kad doneseš mir i sreću među ljude, sunce će te okupati i onda ćeš i ti biti srećan. To ti olakša korake. Plemenita dužnost. Lepa.”
Katrin Finč I Seku Keita nastupiće 14. aprila u Novom Sadu u okviru NOMUS-a a 16.aprila će ih beogradska publika slušati u Domu omladine. Predstaviće svoj drugi album ”Soar” koji govori upravo o letenju bez granica, ali i o povratku kući.
Plovidba uz harfe širom zatvorenih očiju – čini se da nema boljeg načina da pobegnemo od ove neočekivane aprilske zime, ugrejani zracima harfe koji zrače kroz zrak.
Ivana Ljubinković
*Više o ovom jedinstvenom duu saznajte iz intervjua Mirjane Rajić Tepić na sajtu World music ascocijacija Srbije.