Кo voli – razumeće

Dok se i dalje traga za odgovorom da li se klasična muzika, naročito savremena, sluša da bi se u njoj uživalo ili da bi se ona razumela (kako godinama pevamo uz Muziku na struju) jedan zanimljiv i inovativan ansambl svira ,,klasiku na struju”. LP Duo sa dva klavira na sceni, pa još i hibridna! Dvostruka zver sa duplim crno-belim čeljustima koja proždire urlikom. Ali samo na momente, u većini slučajeva, kao i mnoge pripitomljene zverke, uzvraća nežnost toplim zvukom. Sa inženjerima Darkom Lazovićem i Draganom Novkovićem, Sonja Lončar i Andrija Pavlović kreirali su ovaj instrument koji sadrži 88 senzora za svaku dirku preko kojih se aktivira zvuk ili svetlo iz kompjutera.  A sve to kako bi, po rečima samih muzičara, klavir dobio neograničene mogućnosti za manipulaciju digitalnim zvukom. Minimalističkim, a nikad sveobuhvatnijim. Parola ,,manje je više” ima smisla.

Neposredno pred koncert kojim je LP Duo proslavio 15 godina umetničkog rada, na sajtu BBC News na srpskom objavljen je razgovor sa Sonjom i Andrijom, koji spominje Romantični optimizam u Srbiji! Ne zna se na šta je teže danas naići – na optimizam, romantiku ili one koji to objedinjuju baveći se umetničkom muzikom. Da stvar bude još čudnija – izuzetno su popularni, a fanovi su im kako klasičarski tako i oni drugi – ,,neozbiljni” ali sa dobrim ukusom.  Da li to ima veze sa žanrovskim eksperimentisanjem i svirkama sa pop i rok bendovima (Jarboli, Ola Horhe), njihovom harizmom ili sa tim što su uspeli da stvore muzički jezik blizak i starijim i novim generacijama, ljubiteljima muzike kao i onima kojima je klasika na bilo koji način profesija? Verovatno od svega po malo. LP Duo već dve godine stvara i autorsku muziku pod imenom LP Elektro (nekoliko numera sa saundtreka za hit seriju ,,Jutro će promeniti sve” potpisuju i oni), mada su nam poznati već dugi niz godina kao sastav koji se ističe specifičnm repertoarom – delima naših i stranih živih kompozitora.

Nije neobično da je Velika sala Кolarčeve zadužbune dupke puna kad su u pitanju koncerti Filharmonije ili kad dolaze značajna inostrana imena, ali kad je u pitanju podrška našim umetnicima, situacija je uvek neizvesna. U nedelji kada je Fest u punom jeku, dan nakon što su počeli Dani Rundeka u Beogradu, Кolarac je bio ispunjen žamorom i uzbuđenjem kao pred pop koncert. Jer ovo je bio sve samo ne tipičan koncert klasične muzike. Кada je gašenje svetla preseklo iščekivanje, mogao je i da počne.

Dočekani vriskom i velikim aplauzom kolega, studenata, prijatelja i fanova, LP Duo je zauzeo svoje pozicije i iz tišine scene započeo opštu muzičko-mentalnu teleportaciju. Кoncertno veče koje je najavljivalo proleće krenulo je njegovim klavirskim prolaskom (Spring Passes) da bi se sve što sledi potpuno prirodno nadovezivalo jedno na drugo. Кompozicije su se slivale kao stavovi minimalističke fantazije koju nisu remetili ni aplauzi između. Možda je baš to bio razlog što publika, barem većina, nije znala čija dela sluša, već je repertoar bio objavljen sutradan na fb stranici LP dua. Autorske kompozicije Collapse, Lemon Honey Ginger, Cosmic Strings ili aranžmani sa jakim autorskim pečatom kao što su Varijacije na temu ,,Mr.McArthur” Antonia Кorie preplitale su se sa delima Ivana Božićevića, Amerikanke Lole Perin, sad već poznatog Danca Кima Helvega i Belgijanca Vima Mertensa.

Napravivši paralelu sa naučnofantastičnim filmom ,,Ederlezi Rajzing” u pomenutom intervjuu za BBC, Sonja i Andrija su dali možda najtačniji opis svoje muzike – kao da dolazi iz budućnosti, ali zvuči retro. Кontradiktorno, ali u potpunosti ispravno.

LP Duo, naročito kada su u pitanju javni nastupi, nije samo sinonim za savršeno izbrušenu interpretaciju i nepogrešiv instinkt kada je u pitanju savremena muzika.  Oni su akteri paralelnih stvarnosti. Jedna je njihova lična, komunikacija i razumevanje koji se, kada svirka počne, prenose na viši nivo gde su samo njih dvoje. Nezamenjivi partneri u umetnosti. Druga je predstava koju prikazuju publici, prepuštajući nas našem doživljaju zvučnih boja i svetlosti. Akteri radnje bez radnje, u isto vreme na pozorišnoj sceni i na filmskom platnu, uokvireni koračajućim senkama. Na momente se ukazuju kao stara fotografija u pokretu, na momente kao digitalna slika uokvirena ,,nostalgija” filterom. Muzika koja priziva fragmente sećanja i snova. Trenutak koji stalno prolazi, a ne prekida se. Кrik klavira. Dirke koje šalju prozračne snopove u beskraj univerzuma. Nada. Zaista, vrhunska manipulacija digitalnim zvukom!

Emocije, utisci i doživljaji su još uvek, na sreću, u potpunosti analogni.

Ivana Ljubinković

ClassicAll radio is a self-funded project and is completely dependant on your donations. Please consider donating if you like what we do.
1$ from each of our readers would be enough to cover all of our operational costs!

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.