Бранислава Подрумац: Девојка са калеидоскопским очима

Не постоји бољи начин да размрдате лењу зимску недељу од одласка у позориште, било да је у питању концерт или представа. Још је лепши осећај када за уметност не морате да идете много даље од свог комшилука – знају они који живе у околини центра града. Ако сте из Земуна међутим, онда је за вас посебно задовољство спремање и шетња до Мадленианума. Има нечег слатког у осећају мале надмоћи кад сте близу центра збивања, а Београђани су ти који за промену морају да прелазе реку по леденој вечери. Али далеко од тога да се и ”не-земунци” овде не осећају као код куће – Опера и театар Мадленианум је за 20 година рада својим програмом и атмосфером изградила посебан однос са свим својим посетиоцима. Зато се увек стално и радо и враћају.

Један такав концерт десио се пре пар дана на овом месту, последње недеље фебруара – месеца озвученог мачијим ”дуетима”, рекао би неко попут Росинија.  Није случајно што се баш дует мачака (у којој је ‘’улични мачор” био изврсни Владимир Андрић) нашао на репертоару Браниславе Подрумац – златног гласа опере и мјузикла у Београду. Иако популистичко дело које увек мами осмехе публике, мелодично мјаукање маца је испевано са толико оригиналности, глуме и хумора да би духовити Росини још једном био задовољан што је он потписан као аутор, иако то није извесно. Као контраст уследила је арија Розине из његовог Севиљског берберина уз праву дозу женствености и савршене колоратуре. Али кренимо од почетка.

Mузички калеидоскоп је назив солистичког концерта који је миљеница домаће публике одржала 25. фебруара са жељом да представи све или бар понешто од свега што је део њеног репертоара. А тога има доста. Од опере, оперете, преко мјузикла, руских народних, до џеза, танга, госпела… низали су се бисери уметничке музике коју препознајемо и волимо. Али далеко од тога да је ово био концерт који је имао за циљ да посетиоце ушушука у лаке ноте класике. Не. Избор од нешто више од 20 композиција различитих жанрова је показатељ да за истинске уметнике границе не постоје. С тим у вези, недавно је у једном интервјуу изјавила како би, ако би јој дали, играла и улогу бика у опери Кармен што заправо јако духовито и без сујете осликава њену посвећеност и љубав према овој професији.

Аве Марија из Маскањијеве Кавалерије Рустикане била је уводна нумера којом је Бранислава Подрумац завртела  боје калеидоскопа тако да их ништа није могло зауставити. ”Брана Урагана” зову је пријатељи и колеге од миља с разлогом, али не по урагану што руши све пред собом, већ по неком који својом снагом позитивно преображава свет. У том маниру, уз Земунски камерни оркестар (достојном заменом симфонијског)  наставила се и најнежнија Пучинијева молба оцу Oh, mio babbino caro.

После Италије 19. века, Мадленианум путује у послератне године наредног, захваљујући гошћи сопрану Душици Бијелић која нас је уз Менотијев Моникин валцер одвела у Њујорк. Прави увод за улазак на мјузикл на Бродвеју са Браном у главној улози! Спонтана, суптилна, али ауторитативног кристалног гласа за трен нас је провела кроз најлепше песме из Јадника и Ребеке, уз неизоставног Гершвина (The man I love) и  Курта Вајла (”Јукали”).

 

А након Бродвејских дасака, музику са асфалта Буенос Ајреса донео је ансамбл Либеркватро! Танго је освојио простор у моменту, а уз појачање Наташе Радовановић, два моћна гласа страствено су разоткривала истину о ономе што остаје након живота боема – поезија и растанци, дуван и виски, танго и шака меланхолије…

 

Када је у питању наступ Браниславе Подрумац генерално, публика нема никаквих сумњи да ће добити ишта мање од савршеног. Када бих то сликовито објаснила, без употребе ”озбиљних термина” већ онако како то раде деца, рекла бих да њен глас одзвања чаробно као када Успавана лепотица пева у шуми Once upon a dream на мелодију Чајковског. И мада није било Чајковског на репертоару, руска душа се могла дотаћи чежњивим Глинкиним дуетом Не искушавај ме без нужде, али понајвише кроз отпеване Јесењинове стихове. Осликане хармонијама музичког ветерана Корнелија Бате Ковача Керуша и Довиђења друже су под пригушеним сценским светлима отпочеле ново музичко поглавље припремивши атмосферу за спуштање руске ноћи (Тамна је ноћ). Уследиле су папирне дизалице (Журавли) и, на опште одушевљење публике вођене штапићем Ђорђа Станковића, козаково опраштање са уплаканом драгом (”Икхав Козак за Дунај”). На самом крају, заблистала је и млада поставка ”Крсманца” уз Крајишке песме, госпел и коначно Коенову Алелују – својеврсну музичку молитву 21. века која стоји раме уз раме са  Imagine.

Мада Ленон није био део програма ове вечери, ”девојка са калеидоскопским очима” је створила магију приказавши нам све нијансе ‘’дијамантског неба’’. Онако како га она види.

Ивана Љубинковић

ClassicAll radio is a self-funded project and is completely dependant on your donations. Please consider donating if you like what we do.
1$ from each of our readers would be enough to cover all of our operational costs!

Leave a Reply